Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА С/1УЖБЕЧИ ЛИСТ 0 РАДУ СРЛСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ 1 ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ 6 ДИИ. МЕСЕЧ110 11РЕТ11ЛАТУ 11РИМА ^Р' ° А ЈЕ Д Н0ГА ВРОЈА 0*40 ДИН. КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА ^^^ајјјрУ' 'ту ЗА СТРА11Е ЗЕМЉЕ НОШТАПСКОГ САВЕЗА 1б ДИН. МЕСЕЧНО УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ : Ранко Петровић, Доброслав Ружић, Љуб. Ћирић. Б РОЈ 7 СУБОТА 1 ДЕЦЕМБРА 1890 : ГОДИНА Т

10 САСТАНАК 15 новембра 18Ј)0 год. у Београду

ПРЕДСЕДАИАО ПРЕДСЕДНИК Никола Паши! СЕКРЕТАР Др. Станојло Букчеви! (НАСТАВАК) Господо, треба се опомсиути да је реч о оном времену, кад ннсу не само билн склоиљени многи рачуни , него иад се није никако нн зиало како стоје Фииансије наше. Ви се сећате да су после пада напредне владе, и после Устава, прегледани •тиансискн рачуни када се хтело да констатује, како јо стање на пих Фнпансија. па се том приликом нашло да много шго шга нмје бнло ни заведепо у књиге др;ка»не, а камо лн да со зпало каквн су рачуии. Мн зпамо врло добро да смо ми морали да тражимо често пута стање, које смо моралн да плаћамо, код Лендер-баике и Контоар д'ескопта, па после таквог стања тражнти да мипистар подш-се оно што нема — разуме се да је то сасвпм апсурдно. Оно што је влада имала на расположењу — оно је и иоднесено. Кад се, господо, у нацрту адресе мањние каже, да није подпесен завршни рачун, опда ја мнслим да се то коси мало с истино.м, да не стојн тако у истиии шго се тнрдн и степограФским бележењем. Госнодо, кад и сама државна контрола није прегледала дрч<авне рачуне за толико година; кад и опа што је у првом реду дужна, да има, нема заклучних рачуна из рапијих годнпа, онда како их може имати мнннстар ? Даклс мислим да ово двоје, што је ушло у нацрт одоорске мањнне, такне је прпроде, да му ннје било места ту И по моме мишлењу то је за осуду, иарочнто кад се рад узме оиако како сам је изиео Господа из мањине ударнла су у првом реду на оп(пг. закоп и веле како је општипски закои сам по себи такав да не одговара самоуправи . а ве11 примепом закона самоунрава је ностала илузорна. Господо , из опозпцнје као да су з^боравнла да су прошле тодине и самн нзгласалн тај закоп, забораппла су да је усвојен општипски закон једногласно. (Чује се неће биги тако). Јесте. Завирнте у стенографске белешке па ће те вндети да тамо стојп као Факт да је Скупштина усвојила ошитннскн закон једпогласно (Ж^гор). Неки од господе говорника нз мањипе наводили су разне случајеве да би доказали како допста стоји то, да закоп о општипама пе одговара начелу самоуправе н да је она у примени постала још и илузорком. Ма колпко да су се упињалн да то докажу, није им то пспало за руком; јер сви они случајеви, које су они наводили, такви

су, да пре говоре у корист, него на шгету самога закона. Да је општипскпм законом довољпо гарантована општинска самоупраиа, сведочи и овај Факт, што до сада, и ако је закон прежинео годину дана, има један једини случај, да је кмет збачен. Кад узмете с друге стране, господо, да у извеснн општипама где су нарочито л>удн на управн из партије, којој припада и опознција, видећете да је то.шко самоуправпога у општиаском закопу, да чак и против злупотреба, које чипе председницн у тим опшгипама, не мо;ке често пуга иласт ништа да учипи. Толнко има гараптије за самоупрапу у општинском закону. Што се тиче закона на примени, оно је сасвнм правилно и не само да се није пшло на то, да се скучаиа самоупраиа, него се тражиле још и веће гарантије за њу, јер се тражи да се све оно, шго може да буде пејасно н непотпуно, у закону допунн. И у том правцу поднесен је и предлог да се учине измене у закону општинском не на крњење. већ на оснгурање оптт. самоуправе. Г. Авакумопић у свом говору, говорећи о изборном закону, напоменуо је да поред оних протнвуставностн, које су његовн друговп напоменулн, стојп још*једна, а та је да према уставу треба да пребројавају куглнце чланови глав 10г бнрачког одбора, дакле да се тај посао вршн у главном бнрачком одбору, а не у месном. Међутим то пе стоји тако, јер у чл. 92. усгава каже се само то да ће се тамо прикупљати свн гласови, а не каже со да се прсбројавају куглнце. Дакле кад се узме да су господа говорннци из већине поби.ш оне друге разлоге, који су навођени против изборног закона, и кад се узме да у уставу, у чл. 92. не стојп да главни бпрачки одбор треба да бројн куглнце, онда, разуме се, да оне замерке, којс су чињене на пзборин закон, отпадају У Фннансијском делу свога гонора г. Авакумовнћ замера владн, користећи се тим што је добно и нов пројект буџета н завршнп рачун, што је, вели, влада немилице расииала, те је усљед тога порастао буџег са 5 — 7 милиона. Велн, даље, како је влада радикална затекла буџет од 4 4 мнлиона, па га подигла на 47, а сад га днже још са 10, те је отишао на 5 7. Госнодо , радикална влада могла је да направи и мањн буџет, али би опда био буџет онакав као што је био и за време напредњака. Као што се из онога извештаја. и завршног рачуна прошлогодишњег, за који адреса ман.нне каже да ннје поднесен, видп, скоро 5 милиопа нијо увођено у буџет. Кад се нешто не уводи у буџет, онда буџег, разуме се, може да буде малн ; али кад се оће да покаже право стан.е стнари, кад се све у буџет унесе, онда, раЗЈме се, буџет мора да буде онакан какав је подпесен од стране владе, Разлика, која долази нзмеђу прошлогодишњег н овог буџ^га, у томе је, што прошле годнне прпходн мопопола дувапа и соли нису бнли уносени у буџет. Тако исто у прош.шгодпшњом буџегу нису били унесенн прнходи и расходп жел>езнички. У овај буџег унесено је све то ; и онда, разуме се, морају н цифре да се увећају.