Народна скупштина

24 САСТАНАК, — 7 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 219

Чл. 6. За производњу пунокрвних овнова набавиће се 150 до 200 оваца с потребним бројем овнова меринске расе, а за производњу полукрвних овиова одредиће мннистар народие иривреде број и расу за укрштање. Чл. 7. За нроизводњу свиња држаће се одређепи број крмача а нерастова земаљског (шумадијског) соја, а покушаваће се и укршгање са којим страним одличним расама. Чл. 8. За посгигнуће одрећен '■ цељи има се тачно мотрити ; да се производња и одгајивање стоке у овоме заводу врши по правилима разумног сточарства. Влижа опредељења о производњи и одгајивању сгоке у овоме заводу прописаће министар народне привреде. Чл. 9; Сав мушки приплод коња, пошто наиршн пегу годину сгарости и на њему се не покажу никакве мане које би биле шкодљиве за даље расплођавање, у колико се не би употребио 'на попуњење ергелског стабла, употребиће се за пасгуве код домаћих кобила. Сав женски приплод коња, по навршеној четвртој годнни старости, у колико не би потребан био за нопуњење ергелског стабла, употребиће се, по потреби а по процени за друге државне цељи, или ће се продати јавним надметањем приватним лицима. Овако ће се поступати и с вншком мушког приплода, који се не би могао употребити за друге државне цељи. Чл. 10. Сав дорасли како мушки тако и женски приплод говеда, оваца и свиња, у колико не би био потребан за поиуњење сточарског стабла , и у колико се не би употре^ио за друге државне цељи , уступаће се општинама, манастирима и пољопривредним дружинама по процени, а појединцима путем јавне лицитације. Министар народне привреде може одобрити да се и појединим лицима мо:у уступати ова грла по процени, ако поднесу уверење од општинске власти, да стоку узимају за приплод. Чл. 11. Сва она грла на којима би се опазиле какве мане или телесни недостатци, било да сачињавају сточарско стабло или приплод, одмах ће се издвојити и продати јавни^ надметањем, пошто се мушкиње најпре за приплод онеспособи , ако се иначе а по процени не би могла употребити за друге државне цељи Чл. 12. Продаја стоке у заводу вршиће се два пут преко године: у пролеће и у јесен. Дани продаје обзнапиће се у „Српским Новинама". ДРУГИ ОДЕЉАК Управа завода 4.1. 13. Државни сточарски завод , као привредна установа, стоји под врховним надзором мипистра народне привреде. Чл. 14. Управа државног сточарског завода, по положају своме међу осталим државним надлештвима, равна је окружним начелствима. Она има свој званични печат с државним грбом и натписом л Управа државног сточарског завода® и води непосредно преписку са свима земаљским в^астима у границама своје надлежности. , Чл. 15. Непосредни надзор и старање о унапређењу овога завода, води управитељ завода.

Осим управитеља постојаће при управи још : два стручна руковођа, два економа, два марвена лекара, један рачуновођа и потребан број подеконома, коњушара, марвено-.)екарских помоћника, писара и практиканата. Чл. 16. За управитеља, руковође и економе могу бити постављена само она лица , која су с добрим успехом свршила коју вишу пољопривредну школу, и провели наЈмање три године као чиновници прн каквом сточарском заводу или на каквом уређеном имању. Чл. 17. Главније су дужности управитеља завода : а) да се брине о иадржавању и унапређењу завода ; б) да се сгара о извршењу свију одредаба овога закона, свију прописаних правила и у опште о извршењу свију налога који буду долазили од претпостављених власти; в) да пази како потчињени му персонал своје дужности врши и чим коју погрешку опа?и одмах исправља ; г) да води непосредаи надзор над св1)ма непокретним и покретним добрнма заводским и да се стара о њиховом усавршавању и њиховој разумној упогреби ; д) да води непосредан надзор над сгочарством, економијом и заводским рачуноводством одговарајући за све то као наредбодавац; ђ) да врши у обнму заводских граница строгу дисцнпдинарну власг над свима потчињеним му органима. Плата његова деди се на четири класе, и то : 1 7,000 II 6.000, III 5.000 и IV 4.000 динара годишње. Чд. 18. Главније су дужности р^ковође сточарства : а) да води непосредно бригу о производњи и одгајивању свеколике заводске стоке н да се стара да се ово врши по правилнма разумцог сточарства; б) да води непосредно бригу о иреради млека п справљању белога смока, као н о употреби сточарскнх производа; в) да води непосредно старање о ирибору шталском , запрежном и јахаћем и да одговара за исправност истога ; г) да води непосредно надзор над марвеним лекарима, коњушарима и осталим подручним му нерсоналом и да пазн да ови гачно своје дужности врше ; и д) да у опште буде на руци управитељу завода у свакоме послу. Плата његова дели се на четирн класе, и то: I 4 000, II 3.500, III 3.000 и IV 2.500 динара годишње. Чл. 19. Главније су дужности руковође економије : а) да се стара о рационалном обрађивању заводских добара, те да се са истих што већи доходак добија ; б) да се брине о уредном држању, храњењу, нези у употреби радне стоке и њеног прнбора ; в) да се стара о уредном држању и употреби економних оруђа и машина, о огради заводских добара и о добром држању заводских грађевина ; г) да води непосредно надзор над економима , подекономима и осталим својим персоналом и да пази да ови тачно своје дужности врше ; и д) да у опште буде на руци управитељу завода у свакоме послу. Плата његова дели се на четири класе, и то : I 4.000, II 3.500, III 3.00 0 и IV 2.500 динара годишље. Чл. 20. Главније су дужности рачуновође :

)