Народна скупштина

25 САСТАНАК — 8 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 231

Известилац прочита члан 8 5. Потпредседник — Стављам нагдасање:Ко је за то, да се прими чл. 85 по пројекту, нека седи, а ко је против, нека устане ? (Сви седе). Оглашујем да је примљен. Известилац прочита чл. 80. Потиредседник — Стављам на гласање : Прима ли Скупштина члан 86 по пројекту? (Прима). Известилац прочита чл. 87, М. Лешјанин — Ја не знам зашто се овде каже: у нарочитој каси, јер се у том случају мора да купи засебна Вертхајмова каса која кошта 40 и више дуката, па да се у њај само тај тестаменат држи. Ја мислим. да је довољно овде ка. зати . (,у каси» а ову реч а у нарочитој® изоставити, јер Државни Савет имаће своју касу, на ее у њој може и чувати Краљев тестаменат а да се и не купује нарочита каса за то. Известилац — Ја мислим, да је овде био разлог тај, што се овоме предмету придаје велика важност, те је за то и одређено, да се он чува у најближој каси. Ако се не би то споменуло, онда би се тај акт могао чувати и у другој каси, која није овди прописана, а то би могао бити и какав сандук, а то се не може никако дозволити. А кад 5и се тај акт чувао у каси Државног Савета која има на чувању новца, онда би то опет било несигурно, јер они по потреби отварају је чешће и узимају из ње новац и тако би могла наступити могућност, да нестане акта. Дакле, мени се чини, да је морала да се тако одреди нарочита каса за то, а хоће ли она коштати колико, то је друга ствар. Потпредседник — Претрес је свршен, Ко је за то, да се прочитани члан 87 по пројекту прими нека седи, а ко је против нека устане ? (Велика већима седи). Оглашујем, да је примљеп. Известилац чита чл. 88. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се ирими, арочитани члан нека седи а ко је против, нека устане? (Сви седе) — Оглашујем да је прнмљен. Известилац чита чл. 89. Потпредседник — Стављам на гласање : Ко је за то, да се иримп, нека седн а ко је против, нека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је иримљен. Известилац чита чл. 90. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се прими, нека седи, ко је против, нека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чита чл. 91. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се прими, нека седи, ко је нротив, нека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чита чл. 92. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко Је за то, да се ирими, нека седи, ко је против, нека устане? (Свн седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чита чл. 93. Потпредсадник — Стављам на гласање: Ко је за то, да ее ирими, нека седи, ко је против, нека устане? (Свн седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чита чл. 94. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се примп, нека седн, ко је против, нека устане ? (Сви седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чита чл. 95. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се ирими, нека седи, које против, нека устане ? (Свн седе). — Оглашујем да је прнмљен. Известилац чита чл. 96.

Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се прими, нека седи, ко је нротив, нека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је примљен. Известилац чнта чл. 97. Потпредседник -- Стављам на гласање: Ко је за то, да се прими, нека седи, ко је против, нека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је нрнмљен. Известилац чпта чл. 98. М. Лешјанин — Имао бих да учиним једну примедбу овде. Прво овде се каже: „Одмор саветски биће редовно и т. д." Ја мислпм, да ова реч „бнће" не бн требало овде да се уноси, јер у опште не употребљава се у законима будуће време а овде у толико мање што је Државни Савет и досада имао одмора. После опет пмам да учиним и другу примедбу. У место што је казато овде: „Но Краљ може и у самом трајању одмора, ма кад тај био, Савет на ванредан састанак сазвати", разуме се по нотреби, и додати овде речи : „ио неодољивој потребн." Известилац — Ред је да читам извештај онако како је у одбору вазато. Ја сам ова два члана прешао и нисам их нн чптао јер је одбор донео одлуку у својој седници да треба онн да отпадну. Одбор је размишљао о овоме и нашао је да ово треба изоставити. Разлози за то којнма се одбор руководио били су ти, што сви адмннвстратпвни чиниоци и влада, који са Саветом нмају посла, немају одмора, а то су сви чпниоци уиравних и државнпх властн са којпма има подела Држ. Савет. Дакле да не би тн послови због одмора до-. лазили у занлетеност, и отуд нотицале разне неприлике и сукоби, одбор је мишљења да не буде овог одмора. Даље и то, читајућн чл. 99. у ком се даје право влади да може нешго да чнни иа да тражи накнадно одобрење од Савета; сад да ли ће влада и Саветници бити увек сложни у поједпним мишљењима; оће ли то Савет одобрити плп неће то се не зна, те отуда могу на ступцти незгоде. Зато је одбор нашао да се ово изостави. У извештају ви ћете впдити да влада није пристала на одборско мпшљење. (Жагор, чује се: да се реши). Потпреседник — Је ли вољна Скуиштина да се репш? — (Јесте). Ко је за то да нрестане нријављивање говорника. нека седи а ко је против нека устане? — (Већина седи). Изволте чути која су господа још прпјављена за говор: Трифун Мплојевић, Глиша Гершић, Војин Ћпрковпћ, генерал Дешјанип, Алпмпије Васиљевић, Риста Поповић, и Станко Петровић. Трифун Милојевић — Редакција оаборска тако је добра, да пемам шта против ње говорити. Ферија не треба нигде да буду, а овде још много мање, јер Државнн Савет има врло важне иослове да свршава, а што он има да свршује хитне послове, који му долазе сд разних органа. Зато ја мислим да би грешнли, кад бисмо усвојили да они пмају ферије. Гига Гершић — Молим вас, госиодо! Допустите ми, да и ја кажем што о томе, а ви решите како знате. Менн је нстина незгодно, да говорим о томе, јер може лако изгледати, да сам ја ту заинтерасован. Међу тим са друге стране и сама Скупштпна, пре него што решк неку ствар, она треба да саслуша разлоге за ту ствар за и протнв, па ма ко их наводио. Госнодо, што се тиче ове ствари, нарочитп одбор, ко.ји је овај закон о пословном реду у Државном Савету ирегледао, он је нмао пред собом један законски пројект, који је нзрадило само оно тело, које по њему треба и да ради; тело, коме се мора признати да најбоље познаје природу нослова, који се у томе телу врше, најбоље иознаје распоред тих нослова ц све друге тешкоће, које су са њнме скоичане. То ваљда морате признати као год што је Скунштииа најнадлежнија да себи проппше пословни ред према природн својнх послова, и тако мислнм да нико неће порећи да је Државни Савет у овом закону о пословном реду био најстручнији да оценн, шта треба да уђе а шта не.