Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ЦЕНА ЈЕ .1ИСТУ: ЗА. С РВИЈУ 6 ДИП. МЕСЕЧИО ПРЕТ11ЛАТУ 11РИМА ^ ОД ЈЕДНОГА БРОЈА 0*40 ДИИ. КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА ^ V.т ЗА О ТРАа Е ЗЕМЉЕ ПОШТАИСКОГ С1ВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО УРЕТоУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Доброслав Ружић, Љуб, П, Ђирић. БРО Ј 17 ПЕТАК 21 ДЕЦЕМБРА 1890 ГОДИМА I

25 САСТАНА^ 8 децрмбра 1890 год. т Веограду иредседавао ii0 т11ред св д нiiк, Паја ВуковиИ СЕКРЕГАР Доброолав Ружи^

(НАСТАВАК) (Г. Гершић). Овде је казано , да у нзвесни.м сдучајевима, кад је прека нотреба, да може издатак да се учини, а да се тражи накнадно одобрење од Санета. Тих случајева има врло мало, и ја господо мислим, да ниједан министар, који води рачуна о себп, нећс ризиковатн, да учини такви издатак који му доцније Савет неће одобрити , јер он зна, да Савет треба накнадио да му тај издатак одобри, и онда ће пазити. А какви издагци ту могу да буду ? Ево какви : има да се оправља нека школа за време Ферија, то се ради и то ће сигурно Државни Оавет иосле одобрити. Издатци др/ге врсте Н! ће ту бити, јер ви, господо, знате, да је закон ограничио докле се има ићи у издацима. Сем тога има још једна ствар. Ви знате, господо, да може лако, да се догоди прилика и потреба. да се извесиа коптрола изврши над управним оргапима и властима, и како Савет спада мсђу највише управио-судске власти, то може, да се догоди прилика к потреба, да се радн прегледања шаљу државнп саветници, а то је у осталом коректније, и има вичте значења, но да то чнне секретари министарства и т. д. И у време одмора то може да буде. Сем тога у Августу месецу, дакле после одмора, долазо највећи послови : гу су законски пројгкти, које влада подноси, ту су избори за окружне скупштине осим остаЈих текућих послова. У опште дакле ту има толико посла, да саветницп треба да имају времена раније, те да могу све те законске пројекте нрегледати и о њима размисдити ; јер после то мора па јуриш да се ради. Ја кажем господо, да ћете учиннти једну неправи.шост и недосљедност, ако Ферије избациге, и верујте, да то неће бити У интересу посла . С тога треба казати : ево вам одмор а после одмора раднте са већом вољом и енергијом. Ја сам дакле за то да Ферије остану и да Скупштина не показује, да има неко нерасноложење према Савету, јер сви разлози, који су онде изнесени противу Ферија, не стоје. Дакле, кад постоје Фернје за судове, кад постоје за школе и толика остала надлештва, онда треба и овде да постоје, и нема

разлога, да се укидају. У осталом Ферије постоје за Државни Савет и у осталом свету. Француска, као република, која прилично штеди, није нашла за нужпо, да Државном Савету укине Ферије, а ту се бар не може мислпти, да је Француска република вољпа, да иде на руку неком рахатлуку и госпоству. Дакле ја предлажем да Ферије остану. Војин Ђирковић — Као члан овог одбора, ја сам дао своје ми^љење, да се чл. 98, који говори о одређивању саветског одмора укнне., и то са овпх разлога: што Државии Савет има посла не само са оним надлештвима, која нмају ферпје, него и са другим, која немају ферија, н. пр. ми знамо да су по нека онштпнска решења тако важне ирнроде, да не трпе одлагања. То и сам Савет прпзнаје у чл. 99, где се каже ово : (чита) ,,3а време трајања саветског одмора новчани издади, за случајеве, којп не трпе одлагања, а за које је потребно саветско одобрење (тачка 8, чл.. 145 Устава) могу битн наређени краљевскпм указом, на иредлог дотпчног мпнпстра. Кад се иак Савет састане, дотпчни је мипистар дужаи од Савета накнадно одобрење за тај нздатак тражпти, но у једно је дужан прсд Саветом н оиравдатп узроке, са којпх његов предлог о издатку није триео одлагања". Тако исто у другој алннејн овог члана каже се: „кад буде потреба за ■ задужење округа, срезова, или општнна (нрема чл. 12, тач. 5, закона о онштинама, и чл. 57 закона о уређењу округа н с ; >езова) оида и ово могу да одобре министри". Ја мислим, госиодо, да бн се ово косило са Устсвом, јер Савет своју надлежносг нренаша на миннстра. (Гпга Гаршић : То нпје нстпна, јер он накнадно одобрава). Молпм вас, овде је Савет нашао згодног излаза, на је прееео своју надлежпост на г. мннистра, а што је то чпнио кад у чл. 145 Устава стоји, шта су дужностп Савета. Између осталога бтачкагласи: „Да расматра и решава жалбе нротив мпнпстарских решења, у снорним админпстративним пнтањпиа. Ова решења Држ. Савета обавезна су за минисгре." Ко ће дакле ово да решава кад овај спор постојн нзмеђу мпнпстара, а Савег ннје на окупу. А тако исто у тач. 7 чл. 145 Устава, због које је у овоме нројекгу стављен нарочитн 86 члан, стојп : ,,да Савет решава сукобе нзмеђу адмнанстративних властп". На основу овога је састављен чл. 99 саветског предлога. И кад се десн овакав случај, онда ко бн могао да да решење, ако не Савет. Дакле са ових разлога, ја сам дао мпшљење у одбору, да се фернје укину, а молнм Скупштину да п она то учинн. М, Лешјанин — Ја говорим сад о 99 чл. Ја сам у првоме гов >ру своме наиоменуо, да је стплизација 98 члана неиогпуна, а сада ћу да говорпм о овом 99 члану. Ја ннсам за то, да се ово оставн, него за то, да се овај члан укине; али ме овде нзненађује то, што сам г. Гига Гершић говорп