Народна скупштина

СТРАНА 263

Потпредеедник — Претрес је свршен и стављам на пасаве : ко је за то да се мњење одбора ирими нека седи, а ко је нротив нек устане ? (Сви седе). Оглашујем да је мнење одборско усвојено. Иавестилац чита : Јован М- Јекић иисар управе тончидерске економије моли, да му се урачунују у указне 4. год. нроведене у шумарској служби. Решење: Законских разлога нема, који бн ишли у прплог ове молбе, те је с тога одбор мншљења да се преко ове молбе иређе на дневнн ред. Потпредседник — Усваја ли Скупштина одборско мишљење ? (Усваја) Известилац чита : Дим. Чобановић виноградар из Смедерева моли да Пародиа Скупштпна одобри, да му се из државне касе да на зајам 15.000 дпн. п 50.000 ком. американске лозе ради нодизања впноградарства. Решење : Како је одбор извештен од г. мпнистра нар. привреде, да ће држава узети у своје руке овај посао, за који молилац молн, то му је част предложити, да се преко ове молбе пређе на дневип ред. Потпредседник — Усваја ли Скупштнна одборско мишљење ? (Усваја). Известилац чита: Благоје Тодоровић наставник ратарске школе у Краљеву моли да му се 6 месецн предавачке службе урачунају у указне. Решење : Не налазећн никаква законска разлога за задоволење ове молбе, одбор је мишљења : да се преко ње пређе иа дневнн ред. Потпредседник — Усваја ли Скупштина одборско мишљење? (Усваја) Известилац чита : Тл. Обрадовић из Књажевца бившн иоручик, сада књиговођа тимочке дпвизнјске области, моли да Нар. Скуиштина решп : да му се новрате права стечена за време док је бпо у војсци. Решење : Како је молилац изгубио права стечена у војсци судском пресудом, а како опет своју иогрешку, коју је назвао „случајном" не казује ни подноси судску пресуду из које би се могло видптп ради чега Је осуђен, то одбор не налази разлога, да му треба уважпти молбу. већ да се иреко ње пређе на дневни ред. Потпредседник — Усваја ли Скупштина одборско мпшљење ? (Усваја). Известилац чита : Иван Пљесничар саннт. поручик моли, да му се нзвесне године неуказне службе признаду за указне. Решење : На основу закона о чиновнпцима не може се ова молба задовољити и одбор је мишљсња, да се преко ње пређе на дневнп ред. Потпредседник — Усваја ли Скуиштина одборско мишљење ? (Усваја). Известилац чнта : Милун П. Ибровац нач. ср. расинског моли да му се неуказне годнне службе (10 год. 3 мес. н 26. дана) урачунају у указне. Решење: По закону предавачке године рачунају се у указне само оннм ирофесорпма, којп су положили професорскн исиит на н њима само 5 год. се могу урачунати а више не, па како ни професорима без ноложеног исппта закон не рачуна предавачке године у указне а ни професорнма с иоложеннм испитом не рачуна више од 5 год. то се ни молитељу на основу закона не може молба задовољити и одбор је мпшлења, да се преко ње пређе на дневни ред. Потпредседник — Усваја лп Скупштнна одборско мишљење ? (Усваја). Известилац чпта: Виљем Бадер моли да му се 8 год. 10. мес. п 9. дана контрактуалне службе урачунају у указну службу. Решење : Чим је г. В. Бадер постао српски поданик, одмах су престали разлози за његову контрактуалну службу,

па је с тога одбор мишљења, да му се раније године не урачун а ју у указне, већ само оне године контрактуалне службе уважнти у указне, кеје је провео као српски поданик а то је време од 9 априла 1882 год. Радисав Митровић — Господо, ја мнслим да мн тв године не треба да признамо. Тај г. Бадер има велику илату — 7000 дин. годишње плате с додатком п ои тражи да му се још уваже и те годпне службе. Ја не знам какве су заслуге тога човека а кад би узели ово у обзнр да је лане у Скуиштпни решено, да се странцп чпиовницп отпусте из фабрике монопола дувана и кад он држп оне исте странце, који су и пре бпли, н кад нема никаквих особитих заслуга а натрађен је више но што вреди, онда мислим да му не треба уважити ове годппе службе, којим се иде на то да му се осигура што већа пензија. С тога сам против мишљења одборског. Мих. Поповић — Господо, при решавању оваких ствари треба искључпти личностп, којих се тпче сама ствар. Кад се ова ствар решавала ја сам бно председник у одбору, н обнчај мн је био, да скупим више ствари, иа да једно питање у началу решимо, и онда под решење тога пигања долазе сви предметп пз тога рода. Ове контрактуалне годиис службе, оне бпвају код оннх људи, који нису наши поданици; међу тим они врше све послове, које врше н указни чиновнпцп. Сад ми расправљајућн то пптање, решплп смо ово : да контрактуалне годнне службе нећемо нрнзнаватп не с тога, што то пебп бндо право, него впше из тешкпх финансијских обзнра: али оне контрактуалне године службе. које је неко ировео као српски поданик, дакле где није било разлога за котрактуалне годпие, мислили смо, да треба уважптп, јер као што рекох мало пре већина се узима у контрактуалну службу само пз нужде с тога, што нису сриски поданпци, па нм се као таквима не може дати дејствителна служба. Али кад тај разлог престане, онда ннје било нужде, да се ноко држи као контрактуални чпновннк. Међу тим код молиоца налази се то. Он је био контрактуални чиновник и као српски и као не сриски поданик. Према томе, што сам рекао, ми смо рачунали оне контрактуалне године службе које је провео као српски поданнк; држали смо да је то право и с тога смо тако учиннлп. Међу тим ја бих вас умолно, да у начелу треба једном решнти ту ствар. То ће бпти у толико лакте за одбор. Дим. Машић — Молнм вас, господо, као што нам је познато, финансијско је стање наше доста траљаво, а као што и предговорннк рече, слажући се са његовим разлознма држпм да би заиста требало да Скупштпна донесе једно своје решење које бн важило за све сличне случајеве, разуме се за оно што ће бити у будуће, да би се знало како ће се у том случају Скупштнна кретатн. Са обзиром на то наше тешко финансијско стање, ја држим господо, да ми не би нмалп довољно места н разлога — кад већ призпајемо да државне финанснје не стоје сјајно н кад налазимо за иотребно да се штеди — кад то стоји, држим, да не би требало бар за неколико година док се финансије не уреде нрнзнаваги у указну службу, службу оних људи, који су под уговором служили државу не водећи о томе рачуна да ли су билн српски поданици или не. Мени се чинн да срискп поданик не може бнтн чиновник под уговором, него уговор вредп само за стране подап;1ке. Но узмимо да је са овим госиодином бпло тога саучаја. да је као срискп иоданпк бно под уговором. Баш н да .је под уговором био из разлога штедње да би ма шта корпстнли нашим финансијама — нстина мала штедња, али на неколико места тако кад се штедн можемо да иокажемо пред светом, пред земљом, да хоћемо да шгеднмо — ја сам протпву мишљења одборског. Чак п господа, која су под уговором служила као државни чиновници мислимо да ћемо и њпх задовољитн у неколико тиме што ће увидетп, да је законодавно тело српско пмало право. Најзад ми сви знамо н то да не би било право странпм поданицпма прпзнавати указну службу, дакле оно право тпто пмају наши поданици. То је једно. Друго бн чпновници — који служе државу под уговором — кад се узму у службу имали да смаграју то као пеку врсту иробе. Ако, док су под уговором, буду добри и кад др-