Народна скупштина

СТРАНА 283

Уставом, па према томе и ова је редакција врло добра. Но мом мишљењу одбор ој тога ие би одступио. Живојлн Величковић — Ја нрихваћам предлог госп. Ранкоиића и узимам га као свој , па с тога молим Скупштину да ме потпомогне. (Не помажу га). Потпредеедник — Пошто нема довољног 5роја посдаиика да потпомогну овај предлог, то о њему не може бити претреса. Претрега је свршен п ја стављам на гласање овај члан овако како је прочиган. Прима ли Скупштина прочитани члап као што га је госп. известилац прочитао ? (Прима). Извесгилац прочита чл. 6. Пера Макеимовић. — Господо ? Као год што је бида интереспа дебата код чл. 2 овога пројекта у квалификовању казнимих дела, у тој истој мери важан је и чл. 6, којом се одређује казна за поједина дела учињена од стране г. г. министара. Тежина је овога члана у значају томе : хоћемо ли благу казну или сгрогу а праведну ? Усвојимо ли прву, лначило би олабавитп самим тпм одговорност мннистарску, а решимо ли се да усвојимо и строгу и праведну в казну, значиће да хоћемо у збиљи да створимо министарску одговорност. Намеће нам се питање откуд овакова блага казна за дела у чл. 6 и 7 овог пројекта 1 Мени изгледа да је то далеко од погрешног схватања чл. 139 Устава. Речи тога члана : ^За оне случаје министарске одговорности, који нису предвиђеип у кривичном законику као сама по себи кажњива дела, минисгар не може бити осуђен на већу казну од затвора" — не значе, да се мшшстри и за злочина дела осуђују на затвор, јер та дела по самом духу Устава и осталим појмопима имају се казнитн казнама кривичнога закона, а блажнја дела министарске одговорности дошла би у закон овај о коме ми данас водимо реч Само погрешна полазна тачка створила је пометњу у овоме питању. Сад настаје пнтање : којом казном треба министра казнитн за горња дела, да ли по кривичном или по овоме ззкону о министарској одговорности ? Мени нзгледа, да је Фатална погрешка у томе, што се после промене Устава, није приступило и измени извесних одредаба у кривичном законику, сљедујући члану 20 3. тачки VII Устава, која то изрично тражи. Ви знате, да је у члану 13 Устава смртна к»зна за чисто политичке кривице укинута, те самим тим требало је одредбе у кривичном законику о овоме изменитн. Ово наведох као пример за боље објашњење казате потребе. У кривичном законику нема аналогије, већ све морадаје јасно и тачно опредељено. С тога је требало кривични законик довести у склад с чл. 13 Устава и извесне одредбе у њему изменити. Да је се у опште пришло измени кривичнога закона у духу новога Устава, ми данас не би имали тешкоће велике ни код закона о зборовима ни код закона о штампи. Кад је био у дебати пројекат закона о зборовнма сви смо видели : да су блажије казне одређене за кривице на збору учињене, а остале строжије за кривице учињене у ужем друштву. Кривични закон дошао је у сукоб са пројектом закона о зборовима. Свега тога не би било да је се ревизија кривичнога закона извршила. Да је то учињено не би ни данас при овоме пројекту билн у незгоди, да тешке злочине министарске сматрамо као обична преступлења, него би данас имали свршену ствар. Оно што припада кривичноме законику то би се тамо и нашло, а ово што би требало да уђе у закон о министарској одговорности то би било у овоме пројекту. Да објаснимо примером. У члану 32-ом Устава, а у II одељку стоји ово : в Устав се не може обуставити ни у целини, ни у иојединим деловима". Мени изгледа, да они, који су заседавали у великом уставотворном одбору, моћи ће боље да објасне, да је Устав самим тим хтео да обележи да је то дело издајничне ирироде, кад би неко обуставио у целини или у појединим деловима Устав. Како се пак по кривичном законику казни онај, који је нздајник, или предузме каква издајничка предузећа, то ми знамо. И према томе влада, да би ту одредбу Устава довела у склад са кривичним закоником, морала је пре свега да учини измене у кри-

вичном законпку, и да тамо изређа све случајеве, дела, која се сматрају за издајничка предузећа. У кривичном законику, а у извесним $5 побројана су дела, која се сматрају за издајничка предузећа. И сада требало је донети тамо извесне допуне, па би нам данас ова дебата излишна бил?. Да би видели, колика је та велика аномалија, ја ћу вам навести 2 случаја из кривичног законика. Тако у Ј 87 крив. законика каже се : ко насилно иде на то, да аромени Устав, казниће се смрћу. Пошго је Уставом укинута смртна казна, то ће се тај осудити на 20 год робије. Даље, у 8 90 крив. зак. каже се : ако је то дело остало без сљедства, казниће се до 10 год. робије. У практици стоји ствар овако: ако би неко дизао буну, па ма она имала најмање последице, он се осуђује на 20 год. робвје. А ако неко каже само да треба дизати буну, тај се осуђује 10 год. робије. Овај је пример из крив. законика и не подлежи никаквој сумњи. Како стоји сад са једном владом, са једним министром ? Ако они обуставе Устав у целинц или у појединостима онда се по чл. 6-ом овог закона казне затвором од 1 — 5 година. И кад се ово доведе у везу са чл. 7. овог пројекта, као на пример : кад потпншу указ, да се купи какав данак већи но што је Скупштина одобрила, кад задуже земљу више но шго је Скупштнна решила, кад премапотпишу указ, којим се српска војска ставља у службу стране државе, или страној војсци допусти, да заузме српско земљиште, или кад премапотпише указ, који надлежнн министар није премапотписао, — за све те кривице казни се влада нли један министар од 1 — 5 година затвора. Зар ово није ужас, зар ово није иронија на саму правду ? Зар ово није контрадикција ? Господо, ја немам потребе, а нзлишно би и било да говорим о томе, каква би велика опасност за земљу могла да насгупи, кад би то тако остало. Само не тачно вршење каквог закона или обилажење Устава може имати врдо рђаве последице по саму земљу. Ви памтите добро и 1883 и 1888 годину када су Скупштине растеране без икаквог узрока, какви су потреси јавнога мнења били ? Распустити Народну Скупштину, то право Круна има по Уставу, али је свагда са овим правом скопчана и дужност да се добро нсаита, када треба тај сдучај да наступи ! Апеловати понова на народ дозвољепо је, али само када то права потреба захте, и када се употребе сви путеви узајмног обавештења. У години 1883 тога није било. Скупштина сазвана п распуштена без да је се и водила реч споразума и обавештења. Дакле овако распуштање Скупштине, које може да буде по Уставу, али само зато што је од ондашње владе злоупотреба учињена и Скупштина без икакова повода растерана и довољно је било да овлада грозничаво стање међу духовима. Сви смо ми сведоци тога стања. А сад замислите, каква би то ужасна слика била, када би једнога дана читали указ : к ојим се обуставља вреднос т Устава на 20 година, или, када би читали, да се једној страној војсци дозвољава улазак у земљу, а то није одобрила Народна Скуаштина? Ја знам, госаодо, да ми сви знамо, шта је то државни удар. Јесте, удар државни то је буна одозго, и као год што је прописано у крнвпчном закону, да се буна одоздо — револуција, строго казни, онда народно представништво мора да буде много строжије и осудније п према онпм људима којп чине буну одозго, и који хоће устав п слободе народне да понишхе (одобравање). Ми вндимо једног дана да се издају разни укази и наредбе без уставног основа, и пзлаже нам се да слушамо, па шта нам снда остаје ? Ништа друго, но да се ствар силом решп ! У колико у једноме народу нма развијене свестн и моралне снаге за уставне сдободе, у толнко ће више бптп код њега отнорне спаге, и онда ће барикаде казати, далп ће народ или влада победптп. Али сви ми појпмамо, да је то страшно стање кад такав случај наступп. Да узмемо онај случај кад народ нобеди, кад отера једиу владу, која се решила да устав иогази н народна права, али у целом томе метежу министри буду сачуванн — ш г а ће тада бити ? Они ће се дати под суд и осудиће се но овоме закону