Народна скупштина

28 САСТАНАК — 11 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 291

ред, онда се оитужба не може више нонављатн." Ја разулем, да то неможе за време исте сеснје алн за навек, да то не може битц, т. ј. да се внше тај нстн мнннстар, на чак, можда ц за друге крнвнце не може впше тужитн, то не разумем да може н сме так.о остатн, јер се то н са еампм Уставом косн, у коме рок застарелостн крнвица траје 4. годнне. Дакле и да лн тиме онда крнвица застарева. Аао стојн ово друго, онда то може да буде онасио и да нзазове ујдурме, за нзиграван.е паведене уставне одредбе. Замислпмо да мннистар изврши неко кривично дело, нарочиго акоје оно магернјалне природе, н он нма своју већнну у Скуншгпнн, која је често с њнме може бнгн и солидарна у томе делу — иа да би се нзбегла та кривична одговорност они га оит жују па носле одмах решавају, да се преко оитужбе пређе на дневнн ред и он више никад не одговара за ту крнвпцу. Са овим се нзиграва и закон о мннистарској одговорпости ио крнвнчним делима и сама одредба уставна која ироиисује рок застарелости миннстарскнх кривнца. јер тало је казано: да иосле 4. годнне застаревају мнпистарске кривнце, а овде се каже да се оптужба не може внше нпкад понављати н ако тај рок од дана учињене кривице до овог решење можда не износи нн две године. Ја мпслнм да се овим ирокрчава нут ујдурмама. Ми смо, гсснодо, пмали на делу да пскуснмо, како се законн могу да изнгравају н како јавне злоупотребе мпнистра могу да се заштнћују. Мп знамо да је нред једном нзвесном Скунштпном у Нншу један извесан мннпстар пмао да одговара ио сличној крнвпцп овима овде у овом члану наведеним. Он је хтео да се корнсти застарелошћу, на зиаЈућн да је већина његова, која је с њнме можда бнла у неколико н солидарна у гој кривици, наместно је да се онтужба нзнесе н он је био ослобођен. Бадава се нма сад јавннх доказа по којима би њега сваки и редовни н иоротни суд огласно за крива, сад се не може внше нишга чиннти н он сад слободан шета но сокацима н знда палате; — н онда се народ пнта: има ли јемсгва у овој земљп, да велпкп људи не могу чиннтп злоупотребе, а да не буду кажњени. Кад народ вндп да су они само велпке муве, које кроз закошку паучину пробпјају, онда је то једно велико не само материјално но н морално зло. Ово је тпм горе што неморал иотнче одозго и то нма увек горпх носледица, но кад је неморал одоздо. Јаваи неморал једног обнчиог човека, бнрова у селу, много је лакши од неморала великпх власннка. 11а кад се очнгледпо докаже и видп да се тај неморал озго н законом хотимично нлн н нехотично протежира, онда су то појаве, које боду очн сваком човеку, нарочнто човеку кад, извесном улицом прође и впдп на јавној крађи озидане налате па нпак се томе не може ништа учпншн, н он не долази под крнвичну одговорност, чиме се нагло руше основп јавног морала. Ова одредба дакле овака каква је, иде на руку да се закони и Устав пзнгравају и да се одредба о миннстарској одговорностп, по којој крнвнце мпнпстарске застаревају за 4 годнне да се овнм нзигра. Онда може да се десн да један минпстар у првој сесијн учини једно крпвнчно дело за к >је треба да одговара, и онда удесп са св>јнм пријатељима, који су можда с њнм солидарнн у томе делу и онн оптужују привидно Двадесет га оптужују, а остали 70 кажу да ннје крив, н онда нрема носледњој алинејн ове тачке он внше не може да се онтужује, ма да може на сваком суду да се докаже његова крнвнца. Овде је нзнгран Усгав, иа ако хоћетс да то не буде ја би молио да се ово псправи н да се врагн одбору на ноновну израду. Известилац — Ја нрнстајем, да се вратн у одбор, али само прва тачка чл. 17. Драгиша Станојевић — Кад сам говорио и пред тагао суспендовање оптужених министара менн ннје бпло главно између којнх ће иараграфа то доћн. Алн овде н#а још нешто : овај члан стоји у всзн са чланом 138 Устава, којн у другој алинеји каже: „Да се мнннстар ставн под суд, потребан је прнстанак 2 / 3 гласова свију прнсугннх чланова Народне Скупштине." Сећају се господа, која су била у уставотворном од-

бору, а ми којн нисмо тамо бнлн,мн смо читалн н знамо како је бнло раснра око тога, хоће ли бити довољна иросга већина па да мпнистар буде отнуштен н.ш треба дво трећиио. Говорило се, да кад је довољна нросга већина на да се законн доносе, опда треба да буде довољна нросга већнна н да се мннпстар онтужи. Но то није усвојено. Ја разуме се, но мом радпкално-демократеком начелу, не могу с тим да се сложим и мислим да је сад згодиа ирплнка, да се го овдн изравна са 2 / 3 . Дакле шта? Да можеге оитужити миинстра треба вам 2 / 3 , а да се миннстар онгужени може ослободпти, т. ј. да се решн :■ „нрелазнмо на дневни ред" не тражн се У 3 но само проста већнна. Дакле онде, где је у пнтересу миннстра, ту се тражи % јер није довољна проста већнна, па да се миннстар онтужп; а кад је реч о томе, хоће лн се нрећи преко оптужбе на дневнп ред, и мнннстар ослободнти онда се кажс, довољна је п већпна гласова! ! То је неправедно. С тога ја тражим, да се ово враги одбору, па да одбор то изменн и да место већине буде - 3 гласова. Ако ово није зависи .10 од нас кад се прашо Усгав, оно бар завнеи сад, ге ми можемо сад да понравнмо оно, што је гданом 138 Устава хрђаво учињено, Изв. Д. Илиџановић. — Кад сам већ пристао да вратим чл. 17 у одбор, онда прнмам к' знању и ову напомену. Потиредседник — Дакле чл. 17 усвојен је Изволте дал.е. Известилац прочита чл. 18. Живан Живановић — Господо, као што се зпа из искуства у свима државама па и у нашој, кад сеједан човек сурва, он/а на њега устано тако рећн а и ала н врапа", да шго ружннје изнесе против њега. С гога ја велим да осем тач. 2 и 3 у чл. 2 овог предлога, где се суди поротно, да се с^е суди на оспову писмених докумената а то је место баш овде где треба то да се напемене. То је мој предлог и ја молим 10 посланпка да ме потпомогну. (Нема их). Потпредседник — Претрес је овршен. Усваја ли Скупштииа чл. 18? ,'Усваја). Известилац прочита чл. 19. Потпредседник -- Прима ли Скуиштина чл. 19 ? (Прнма). Известилац прочита чл. 20. Драгиша Станојевић — Ја овде имам само да учиним примедбу, да со овај члан врати одбору, те да се овде каже, за ово решење о пригвору биће довољно не 2 3 гласова, већ проста већина. Гига Гершић. — Ја имам о овом члану да напоменем пре свега да се овде каже : да Скупштина решава о иритвору министра и даље се каже да је то решење извршно и да нема места жалби. Кад Скупштина, господо, нешто реши, оида ја не знам коме треба подносига ту жалбу, с тога треба те речи овде изоставити. (Чује се : врло добро). Друго сам хтео да напоменем нешто и о ономе, што је казао г. Драгиша, да не треба већина од 2 3 гласова за решење о притвору. О томе имам да кажем, да као што се и он позвао на демократска начела, с тога гледишта ми мсжемо увек говорити, да је министар, као и сваки други човек једиак. То допста и јесте тако, но међутим, ми свакако морамо признаги, ма на коме гледишту стајали, да притвор једнога министра о чијем стављању под суд није још решено а камо ли да је осуђен надлежним судом ; притвор једног минисгра, који поверењем иарода и Круне седи на таквом месту и заузима такав положај у држави, није обична ствар и не можемо тако рећн па ма каквим се начелима руководили. Свакојако то је један политички догађај у једиој државп, кад се једаи минпстар, који седи на највишем месту у управи државној, и који седн поверењем народа и Круне води у притвор. Може бити да је тај притвор неоснован, јер може да се докаже противно, и да Скупшгина доцније не усвоји ни стављање под суд и да не буде ни осуђен, дакле стављање у притвор може бити и без оспова а и са основом и при том важном решавању треба свакојако да остане 2 > 3 гласона.