Народна скупштина

СТРАНА 320

НАРОДНА СК5ТШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Известилац прочита измену члана 6 5-ог. Потпредседник —• Ирима ли Скупштина прочитану измену ? (Прима).' Известидац прочита измену члана 70-ог. Потпредседник — Нрима ли Скупштина прочитану измену ? (Прима). Извеетилац прочша измену члана 7 2. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитану измену ? (Прима). Са овим свршено је прво читање закона о измени и допуни закона о пословном реду у НародноЈ Скупштини. Част ми је саопштини Народној Скупштини, да су г. г. Краљевски Намесници изводелп потврдити : „закон о повластици за клање свиња и прераду свињских продукага по систему америчком«; за тим : »измене закона о повластицама српско5г бродар ском друштву од 6 априла 1890 године" и „закон о попису људства и домаће скоке у Србији®. Пошто је данашњл дневни ред исцрпљен, то данашњу седницу закључујем, а заказујем другу за сутра у 9 сати пре подне. На дневом реду буће II читање закона о уређењу округа и срезова. Седница је трајала до II 1 /, часова.

31 САСТАНА^ 14 децембра 1890 год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДНИК Димитрије Катиб СЕКГЕТАР Доброслав Ружиб Почетак у 9 1 / 2 часова пре подне. Присутна су г. г. минисгри : унутрашњих дела, и просвете и цркв. послова. Потпредседник — Састанак је отворен. Изволте чути протокол 30 састанка. Секретар В. Младеновић. прочита наведени протокол. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани протокол? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе које су Скупштини упућене. Секретар Добр. Ружић чита: Грађани вароши Крагујевца моле, да Крагујевац — ио примеру Ниша — добије засебну управу; Сељани из Габровца и Бербатова моле, да се процени зем.Биште на коме етанују, ге да исто испдаге држави; Александер Отроковић помоћник алексиначке болнице моли за указну службу; Сељани из Габровца и Вукманова моле да им се ноново премери земљиште; Суд општнне рибарске моли, да се сељанима исте општине исплати реквизиција; Сељани из Страгара моле да за леко време буду ослобођени плаћања иорезе ; Сељани из Бербатова молс да им се опрости пнгерес на дуг, што су држави дужни; Сељани Доње Топлнце молс да буду одвојени од марковачке и буду придани боговађској парохијн ; Стева Аћимовић учнтељ, Сима Јовановић, марвени лекар. и Леонида Арменулић царинар — моле да им се извесне године службе урачунају у указну службу; ЕснаФ механско -каФански из. Алексинца моли, да се укине акциз на пиће и друге реФорме да се изврше;

Сељани из Бобовишта моле, да могу беснлатно вући суву и лежећу гору из општенародне шуме; Сељани из Љутежа моле, да се њихово село одвоји од Мажачке и прида Предејанској општини, Сељани из Погорелице у срезу жичком моле, да им се дозволи сађење и производња дувана; ЕснаФ ковачки из Књажевца жали се против решења миниотра Народне привреде, којим је забрањено тамошњим ковачима да немачким ковом поткивају коње; Светозар Буњак из Рибнице, жали се против Управе монопола дувана, која му је јефтино проценила дуван; Сима Јовановић марв. лекар при управи државне ергеле, моли да се установи сгална комисија за државну ергелу; Марко Алексић из Кнежице у ср. млавском окр. пожаревачком жа.ш со против пресуде управе монопола дувана; Сељани из Самаила у срез/ жичком окр.рудннчком моле, да се строжијс кажњавају крађе и друге мере против истих предузимају; Живојин и Ђурђе браћа Максимовићи из Опланића у ср. жичком окр. рудничком моле, да им се врати продата кућа и окућница. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволге чути два предлога посланичка. Секретар Добр. Рузкић чита: Народној Скушптини Признато је и у практици утврђено, да сваки грађанин у Србији земљбделског и занатлијског сталежа врши свој посао о свом трошку; и то врше: свој државни и ошптински посао, како богати људи, тако и сиромаси. До данас, а то ваљада насљедно од ранијег срећног доба, било је да се подицијским чиновницима и другпма илаћа трошак, кад у народ по послу долазе. Па отуда и закон за то постоји, те се ти трошкови за чиновнике од народа прирезом уз данак купе. Али пошто су се у нашем народу при.шке Финансијске у последње доба у велико промениле на горе — то потписани предлажемо ; Да се закон од 5 Априла 1881 године (зборн. XXXVI п XXXVII) са свим укине, а на меего исгог узакони овако: ЗА^ОМ 0 трошковима управних власти и њихових служитеља. Члан 1. Сви чиновници, ма кога реда били, и њихови служитељи врше сие државне посдове и остале, који им у надлежност спад„ју, како у месту. где станују, тако и у путу и послу и даље када у народ иду у кругу свога округа односно среза, па ма колико то дана било, и то без икакве дијурне. Чл. 2. Но кад чиновници и њихови служитељи врше ове послове: а) извршују продаје и забране приватнчх тражења ; б) издазе ради оверења процена имања ирцватних лица; в) долазе на позив општине, ради каквог онштинског посла; г) долазе да изврше оно што кметови нису хтели (чл. 8 4 општ. зак.); и д) излазе као присутни ради вештачења на захтев приватних лица ; у свима овим пословима пдавају она лица, по чијем иослу чиновник излази, односно крива страна, и то: сваком указном чиновнику по 5 динара на 2 4 сата, и пандуру — служитељу — по 2-50 динара у име трошкова и подвоза. А.ко који не би ово одмах положио власти, то ће лице, које службу врши, наплатити одмах продајом од надлежног и евој грошак узети. (наставиђе се)

Одговорш! уредццк Ранко Петровић

ШтдМИА ЕРАЉ. СРЦС.^Е ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ