Народна скупштина

СТРАНА 352

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Сељанп пз Жпдиља у ср. ресавском окр. моравском моле да се одвоје од Стењевачке и образују засебну оиштину; Грађани из Јагоднне, моле да се не забрањује нродаја пресних оиаиака; Грађанн онштиие вароши Ннша моле да се не забрањуЈе иродаја иресних оианака; Касани и опаичари из Крагујевца моле, да се још на две годчне иродужи рок иродаји иресних оианака. Благоје Смиљанић из Бурдима у ср. сврљиипГОм окр. тнмочком, жали се протнв суда исте општине ; Радован Гвозденовић п други бегунцн из Турске, моле за државну помоћ. Потпредеедник — Све ове молбе п жалбе упућују се одбору за мобе и жалбе. Изволге сад чути три посланичка предлога. Секредар Љуба Ђирић чпта: ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Законом од 20 Августа 1863 године узакоњене су разне подвозне и селид^ене днјурне п трошкови за чпновнпке којн се нремештају, иутују н разне друге иослове државне врше. Дијурну ту добнјалн су чиновницн п друга лица у новцу норед њихне снстематичне илате или одређене дневннце. Но кад је тај закон ступио у живот онда наша држава нпјз нмала ни један динар државног, но још располагааа са великом готовпном. Данас кад наша држава илаћа годишње иреко 20,000000 динара само ингереса н одплахе на државне дугове; кад се дефицитн из годпне у годпну гомилају; кад иарод у великој патњн жнви под тим геретом, а још нсцеђен честнм раговнма н унугарњнм незгодама, кад су га ирилнчно оставнле п благодети нриродннх закона, одиосно иоља н шума, па на место родних годнна, долазн годнна за годином, све црња од црње, данас велпм није нраво да иоменутн закон и даље у важности остане. На основу ових разлога, ноднисати нредлажемо Народној Скуиштинн да нзволи Решити : Да се закон о иутнии, подвозним и селндбенин трошковнма државннх чиновника п служнгеља — од 20 Августа 1863 године — укнне, а на место њега узакони нов 3 А К О Н 0 накнади нутних, подвозннх и селидбених трошкова, дрдржавних чиновника и њихових служитеља. Члан 1. Чиновннци свнју струка, носланнцн народни' учптељп н свештеннцп, чнновннцп па расположењу, члановн разннх компсија и свн другн званпчнпци, којн би послове држивне вршнлп изван свога места бављења, дужни су их вршити за илату систематнчну или дневницу угврђењу коју и имају. Члан 2. Чиновннци свију струка, учптељи, свештеннци. чиновннцп н иензнонерн н сва друга лица којнма је систематпчиа нлата до 2000 динара, којн би нутовалн изван свога места сгаиокања да какав државнн нлн другп илатежнп носао врше, добпјаће дуплу спстематичну плату, за време нутовања од месга поласка, иа до места где ће иосао вршнтн н обратно, а за све време вршења посла нмаће само снстенатичну илату. А чнновнпцн свију струка и сва остала лнца, којима је нлата система".ична већа од 2000 дннара годпшње, неће никакву наЈраду за одлазак и повратак нматн до редовну плату дневнпцу, која им прииада. Члан 3. Свп чпновницн и учптељп, и сва друга . лпна којнма је илата до 2000 динара, на се нремештају но иотреди

службе или молби њиховој, из места у место, добпјају за дужину пута дуплу дневницу но платти, пмајућој на. име'селења н нутног трогака, а сви остали чиновници, којпма је већа плата годишња од 2000 динара, селе се савршено о свом трошку из места у место. Члан 1. Овп чпновницн н служите.1>и, који би ио иозиву општине нзлазили да врше какав иосао, дебијаће у име дијурие и трошка ону накнаду, која је одређена законом о трошковима управних властн. Служитељи иак којн снроводе разна разна лпца из округа у округ добијаће иутиу дијурну из нартије приреза окружних. Члан 5. Чнновници и у опште лпца, која бн се имала слати на страну ван наше отаџбине, каквнм, само државнпм ијслом , добијаће накнаду ио решењу ипнистарског савета и одобрењу Државног Савета, а из партпје буџегом одређене на ту цељ Члан 6. Под одредбе овога закона не спадају само иншпекторн, који бн са времена иа време имали да обићу нека надлештвз, већ онн падају на терет буџета, нз кога су министарства. Сва остала лица војна, грађаиска н духовна ма кога чина била, подлеже одредбама овога закона. Закон овај ступа у жпвог кад га Краљ иотпнше. Сви други закони и заионодавна решења, која су противна овом закону сматрају се за не важећа. 15, Декембра 1890 год. у Веограду. пркдлагачи '• Ран. В. Тајсић, Трив. Милојевић, Сретен М. Гогић, Коста М. Влајић, Алекса Ратарац, Рад. Митровић. ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Чувена врањска бања но својој лековнтости одавно привлачи болеспнке нз оближњих крајева. А од како се је и тај крај ирндружно Мајци Србијн, и од каде се почела обраћати озбнљна и просвећена тсжња на ту лековиту водј, од тог доба почели су долазитн тамо болссннци и из другнх удаљенијих крајава наше отаџбиие, па н из страннх држава. Да би се та веома лековнга вода што боље уредила, н да би се што већа угодност прибавила за многобројне болесннке, који гамо долазе, одређена је нзвесна такса за куиање. Болеснпци из нросгог, сељачког сталежа плаћају за свако купање по 20 нара динарских. Такса није велнка али за тамошњи сиромашнн свет пије ни мала. Треба нрикуиљатн средства за унапређење тога днвнога кунатила; али у исто време треба олакшатп снротнњи прпстуи тој лековитој води, С тога мп нодписани народнн иосланицп нредлажемо : а, Да се такса за болеспике из сељачког сталежа смањи на 10 и. дпн. за време сезоне лечења. б. Да се за таке болесннке такса смањи па 5 нара динарских носле одређене сезоне; Тнме се не би ни мало смањила општа сума прихода, ако се још не би увећага, јер кад би се мања тавса илаћала, онда би много впше иосетнлаца бпло. Тешко је веровати, али је у самој ствари тако, да досадања такса смега знатном броју сиротпње, да тражи помоћп на тнм лековитим водама. 12 Децембра 1890 год. у Београду. Народнн нослАници: Тома Јовановић, Јанча Јонановић, П. Срећковић, Сава Величковић, Коста Јовановић, 'Гаса Николајевић, А. Бел>ић, Жив. Живановић, Благоје Божић, Илиџановић, Д. А. Машић (наставиће се)

Одговорпи уредпик Ранко Летровић

Шгамиа краљ. српс е државне штампарије