Народна скупштина

34 САСТАНАК — 17 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 367

Решење : Решење министра народне привреде основано је на закону, јер сви млипови спадају у ред индустриских радљи, па с тога је одбор мишлеља, да се преко ове молбе пређе на дневни ред м . Потпредседник — Усваја ли Скупштина мишљењЈ одборско ? (Усваја). Да оставимо ове остале молбе за други пут а сад да пређемо на претрес закона о изменама у закону о судијама. Известилац Сима Костић. чита члан 1. (Види ст. 16 6). Јован Авакумовић — Кад сам прочитао овај предлог закона о судијама и нехотице ми јо падо на памет, да доведем, у везу окај закон са досадашњим радом радикалне владе у овом истом правцу. Ви знате вр.ш добро да је и пре садашњег Устава, а нарочнто да је садашњим Уставом одређеио, да су управо створене многе гарантије, којима се скупа ујемчавају грађапска права и слободе. Међутим разним предлознма, којн су чињени од стране радикалне владе прошлој и овој Скупштини, до сад су многа та грађанска права и слЈбоде доведене у опасност, а негде н поништене. На ирвом месту одстуиили сте од оних уставииг одредаба, којнма су та права грађанска гарантована у закону нзборном. Одмах за тим исто је урађено у закону о оншгннама, иошго је прошлогодишњн закон о онштипама самоуправу оп- 1 штннску довео у оиасност. Уираво нема је сада према очитој иревласти иолидије иад ошитНнама. На траћем месту, законом , о нстражним суднјама такође се одстуннло од оннх уставних одредаба, по којима су судије незавпсне, јер ио закону о пстражним еудијама дато је мнпистру право да може те нстражне суднје казнитп. А таква завпсноет судиЈ1 од нолитпчне власти слаби ону гарантпЈу, коју судије треба да ујамче грађанскнм иравима н слободама, ако би полптпчна власт ирохтела да то нанадне. На четвртом месту одступнло се у закону о преиосу судске влистп од иолидпјских на судове. У месго да је урађево ио изрнчној н категоричној одредбп чл. 203 Устава, донесен је закон на прошлој ванредпој Скуиштпни те то суђење од полнцпских власти није одузето. Осгало је старо стање н данас. II дапас нолпциске власти суде те пстуив као и пре Устава. Је лп то сгање добро или рђаво, једва је нотребно да поменем. Свима је познато да смо свп наиадали и устајади иротпв тог зла, п сад пошто је н Устав нзрнком казао, да се суђење о истуиима одузме од иолиц. властп, вндимо да је радпкална вдада предложила и Скунштина усвојила такав нројект закона, на коме је н данас остало суђење нстуиа код нолиц. властп. Зло на које смо внкалп нре Устава остало је дакле п данас, благодарећн недоследностп раднкалној. И све то, као што се впди ннје бнло доста раднкалиој владн, већ ево данас нзлази са иредлогом о нзменама закона о суднјама, с таквпм нзменама, са којнма хоће народу да одузме пајјаче гарантпје уставпе, да немамо нсзависиост судску, да немамс нравде. Ја ћу доцнпје казатп у чему се н којим одредбама с овим иредлогом управо укида судска независност, управо ипшти оиа гарантија, која нам је Уставом зајемчена, да нмамо независне судове, иравду. Ну доиустићете мн ире тога да неколнко речн кажем о самој нсторији овога пројекта, о коме данас већамо, неће битп сувпишо да видпге мене, које је издржао од предања Државном Савету до Скупштнне п пред њеннм одбором. Мнннстар иравде дао је, као и то је но Уставу и дужан био, овај нредлог Државном Савету и Државнн Савет, увнђајућн снгурно н сам, да се овпм предлогом хоће ла ноткона еудска независност, нашао је да некнм разлозима онравда, да унраво ублажн тај нредлог, да ублажн то шго се тпм предлогом сриским грађанима хоће да одузму оне гарантнјс, које смо доби.ш са незавнсннм судовима још ире Устава, а које су Уставом још јаче угврђене. Еад је Државни Савет хтео у томе да номогие мнипстра, он је, да бн онравдао тај иредлог казао као побуду за овај предлог нешто, што у Уетаву не стојн. На нме Државни Савет казаоје: да овај нредлог може да се усвоји. заго што је н досад ио закону о еудијама бнл

тако јер, велн, но том закону мннистар правде пмао је до сад ираво оатужбе а сад се даје мпннстру и право кажњавања. Ја вас молим да уочите то што каже Државни Савег. Државни Савет каже, да је мнннстар иравде до сад пмао ираво оатужбе, а сад му се даје н нраво кажњавања. Државнп Савет налазп да је то једно исго. Међутнм н најобпчпија намег казаће, да то нпје једио исго. Еад може неко само да тужи некога, а не н да га суди и кад може да га суди и осуди, то је двоје једно од другог са свим различно. И баш због тога новина је овај садашњн нредлог, ко.ји мннисгру даје нраво кажњавања. Но данашњем закону мпнисгар није пмао права суђења, кажњења, већ је имао права да суднје само тужи касиционом суду; а сад с иредлогом хоће то, да их ои може н осуђпвати. Државни Савет, сматрајући то двоје, за једно нсто, плн нпје пазпо на изразе нлп ову ствар ннје разумео. Ја не могу да замнслпм да Државнн Савег, као највпше тело у наш >ј земљп, није разумео ову ствар. Ну најносле бпло у томе како му драго, тек на свакп начин нетачио је, што Савег каже, да се овим нредлогом ништа не мења. Мења се и то на штегу онпх гарангија, које судска незавнсност треба да буде грађанскнм правпма н слободама. Ја сматрам за своју дужност, да нарочито обратим нажњу Скупштнне иа непокретност, п нетачност мпшљања Државног Савега у овоме. Иначе би се можда мислнло, кад Државни Савет, за кога се мора претпоставитн да разуме закоие, велп да је тако и до сада бнло, онда ваљда и стоји то. Међутнм, као што већ рекох, до сад нпје тако бпло, судпје су подлежале за пступе суђењу касацноног суда, а сад се нредлаже да пм судн мпннстар правде. Можда ћете н наћи разлога да ирнмиге министров иредлог, ну на свакп начин, не можете нн вп казатн: да је тако било п до сад по закону о судпјама. То је једна ствар, која нн је дала повода н коју сам сматрао за погребно да иоменем поводом нзвештаја Државног Савета. Друго је, што поводом оног извешгаја хоћу да наиомеием, што впдим с једне стране иесугласносг између минпстра п Државиог Савета у овоме раду и с друге стране иеиспуњено обећање, које је миннстар дао Савету. Уз самн иредлог, којп је пзиесен, дат нам је нзвешгај Државног Савета. У том нзвешгају велн се: да и сам Државии Савег налази, да је мнннстру миого дато, да је управо новређена судска независносг ако се мшшстру ирнзна право да може казнити н судије виших судова. И за то је Државпн Савет иредложпо, да се то право мпиистровог, кажњавања судија сведе само за ниже судије, за судије првостепеие. Тпм начином Државни Савет, мислио је, да ће се колпко толико очувати независносг судска, иошто ће бигн бар више судије заклоњеие од те казие, коју мииистар иравде можо изрицатн. Државни Савет у своме извештају изрпком је казао, да је мннистар иравде п/шстао на то мишлење, Дакле, да је пристао иа то, да у иројекту буде говора само о томе, да миннстар може казнигн само судије ирвостепеиих судова а не и в.иних судова. То стоји у извештају Држав. Савета. А шта је урадпо миннстар. У иредлогу, који нам је ноднео мнннстар нравде, износи сасвим иротивно. У томе иредлогу стоји, да мпнистар правде нма нраво да казнн пе само првостеаене веК и судије впших судова, па чак и председника касацноног суда. Занста чудновата иојава. Мннпстар у Савету прпстаје да ограничи нраво казнења само на првостепене судове, а Скупштини нодноси иредлог за свс судпје онако, како је бпо изнео п Савету !! Указујућп на ову иетачпост н недоследност но својој дужностн. ја баш н зб >г ге разлнке у погледима мшшсгра н Савета још внше имам разлога де будем иротпв овог нреддога. Толнко сам сматрао за иотребио да речем о иретходном, историјском раду на овом нројекгу ван Скунштине. Сад да пређем на рад у Скупшгпнп, нли тачнпје у скушптннском одбору. Исгнна да је одбор скуиштинскл иредложио да се не иримн (,во пгго нарочнто нде на укидање судске цезавнсности ; ну, као шго се види пз нзвештаја одборског, г. мпнистар иравде иа тај иредлог одбора није ирнстао. Но томе дакле,