Народна скупштина

СТРАНА 392

Сељаии нз Раниловића моле, да њихово село буде одвојено од колубарскога и иридаио космајском срезу. Опанчари из Ариља моле, да се трговцима забрааи лродаја опанака. Есваф механско-кафански из Горњ. Милановца молп, да се укине акцнз на ииће и друге реформе да се нзведу. Алекса Миловановпћ кафеџпја пз Београда моли, да се ионишти уговор између њега и Макензија. Алекса Николић из Београда моли, да иу се дозволи лечење од очних болести. Грађани нз Пирота моле, да се у њиховом месту огвори постуино цела гимназпја. Сава Сганисављевић из Ритопека жалп сс, што богати заузимају оиштинске утрине и моли да се ње.му да земља. Потцредседник — Све ове молбе и жалбе уиућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути предлоге иосланичке. Секретар Ст. Вукчевић. чита: ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Све државне хартпје од вредности оглашене су законом да се могу као готов новац у разиим лицитацијама нетатн у кауцпју или залогу. Тпме је омогућеио трговачком свету, да од државнпх хартпја нма корисну уиотребу с једне стране; а с друге, да се не везује звечећи новац н чини бесилодним у кауцијама и другим залогама. Но у рукама грађана свпју редова налазе се и друге хартије од вредности, које ио своме курсу нпкако не сгоје рђаво: а стајала би још боље ако би се овај иредлог усвојио. Те су хартије штедионичке анције или уложне књиге појединпх акцнона]а и улагача штедноница, које постоје пстпна као прнвачна предузећа, али пиак на основу закона и дозволе државне власти, а у свако доба гаранговане капиталпма својих новчаних завода у Србијп. С тога предлажемо Народној Скуиштинп, да донесе овакво решење: Чл. 1, Штедионичке акцпје прпзнагих нрнватних штеднонпца могу се према својој вредности, равно државиим артнјама, залагагн као кауцпја прн свима лиццтадијама. 20 новембра 1890 год. Београд. народнн иослАнпцп : Јанча Јовановић, Велиз. Кундовић, Жив. Живановић, Д. А. Машић, Тома Јовановић. ПРЕДДОГ Народној Скупштини Но закону о порези од 14 јуна 1884 годпне на земљиштс „са стране" наплаћивана је нореза уиутнпцама, но ношто је ово бплр доста заметно па и администрацпја у овом иоглелу била развлачена, то је на прошлој ванредној Скупштпни законом о иорези од 20 декембра 1889 год. чланом 13 и 28 наређено, да се на земљиште и пмање са стране наплаћује иорез у оној оиштинп гди је и пмање. Ја сам нрвонотписати пмао прилике да наилату иорезе и ио једном и по другом закону у овом погледу вршпм, и с тога ми је из искуства познато, да нити је радња са упутницама бнла умесна нити ова ио овом закону где се наређује, дс. се на нмањс на страни порез наплаћује онде, где је н нмање, а то ево зашто: 1, Што је овпм законом админпстраиија у овом погледу внше увећана него што је пређе упутничком радњом била —

а то с тога, што једна личносг има свога имања у 5 —6 оиштина и према томе за њега се мора у сваком полгођу из сваке оиштине писагн 10—12 пута, докле се за сваку опшгину наплати ио 20—40 иара дии. порезе, за који се иосао ујрошн впше хартије, него што сама пореза износн, рачунећп колико се око тога издангуби. 11а и сама личносг мора у свакој оишгини по један иут ради пријаве н по два нут ради нанлате иорезе предстајати. 2, Што је овим законом многнм грађаннма повећано и само илаћање а то ево у чему: Онај којн пма пмање у више општпна, он мора свакој општини предаги иријаву и на сваку по 30 пара дпн. таксене марке и ио 50 иара дин. за нореску књпжицу. Дакле на 5 — 6 места кад овако илати то није тако мало за једног сељака, кад он илатп 4—5 дпн. више него што је до сада плаћао, а на.јзад ниЈе нп право, да за један или два ара свог земљишта, што га пма у другом селу и што треба да плагп 4 паре, да пдатп јо;и 30 пара за иријаву н 50 нара за књшкицу кад то већ плаћа онде где живи. 3, Овим је начином наплаћивања порезе нзиграно н нзборно право ноједнипх грађана, а то у- томе, шго ]една лпчност нлаћа у својој онштинн 14 дин. неш средне порезе, и ирема расиореду његове општине он не може бпти увршћен у бирачкп сиисак, док међугим он ина пмања још на страии које илића 1 дннар, што кад би му и ово било уведено у меснн распоред њ ч гове опшгине, он би нотпуно био у ираву. Најзад баш н кад би му се н ово узело у рачун или кад би и без овог нмао нраво бирања а има имање на страни, не зиа се да 111 је на то пмање илатио иорезу и ако није а ираво бирања уиотребп, онда је иовређен и сам члан 85 земаљског Устава, којн ово сгрого брани. Да би се ово све избегло и једном пореска админпсграција у овом исгледу упростила, то иредлажемо : Да се чл. 13 закоиа о иорези замени овако: „Ако би неко лпце пмало земљнште на више места општина, то ће на сва земљишта са стране нлаћатп у својој опи1тпнп где и лнчну норезу нлаћа. Ако сопственик ие живи у Србији илаћа ће иорез онај који земљпште држн." Тако нсто н замена ирвог и другог одељка члана 28 да гласи: „Порез на зграде наплаћује се онде где сопственик и личну иорезу илаћа, ако сонственнк на страии жнви илаћа ће онај који зграду држи." Пренос н задужење са имањем и земљиштем на страни (у другим општинама) могле би извриштн полицнјске власги, нл1 норезницп, којп састављају распоред порсзе на земљиште по књпзп „Б" на овај начин-: Да се у распореду пореза на земљиште бр. 1, 5 отвори још једча за „земљпшге на странн" н „свега плаћа на земљиште", а у расиореду оне нз које је земљпште одсељено да се стави у приметбн илаћа у општини „Н". Ово би норезннци нзвршили само у једној години, иа докле год таква личаост не ирода то нмање на сгранн, илаћа ће онде где жпви, а кад га ирода то ће се средством утврде гаиија иренети на купца, а иродавац ће се ослободитн. 10 новембра 1890 год. у Београду. предлагачи: Милош Богдановић, Стојан Станковић, Милан Глигоријевић, Станко М Петровић, Павле Станковић, Мата Максимовић. (наставиће св)

Одговорни уредник Раико Петровић

ПГтампа краљ. сриске државнк штампаријк