Народна скупштина

СТРАНА 408

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

или 8-ом месту у целој краљевини, у томе превазилазч 26 других варошн II варошица, у којима са далеко мањим бројем ученика иостоје или таки исти заводи или и читаве осмо-разр^едне средње школе (гимназије). Доказ о овоме може се видети у I књизн I свес. в Наставника", листа професорскога друштва од ове године. Иа како се у овој гимназији стичу ученици из више околних места, којнма је по географском положају Чачак најблнжи за средње школску наставу и како н сам чачански (сада руднички) округ даје врло велики број ђака махом снротних родитеља, којн по свршењу 4 разреда не могу своје школовање наставити у којој другој вароши због сиротнње; а чачанска нижа гимназпја има све услове за целу гимназију, шго је нарочито и министарству просвеге иознато, које је н само са чачанском општином увек овоме заводу довољно пажње поклањало, па с тога би нужна и потребна била установа потпуне гпмназије. У Чачку је као најстарија гпмназпја у Србијп постојала све до 1845 год. када је највпшим решењем од 1 августа исте год. В.М 1218 (види просветнн зборнпк сгр. 116). премештена у Крагујевац, којом је прпликом Чачак иуне 21 године остао без гимназије и према томе нраво би бнло да се најстаријем заводу на овај нјчин новратн негдашња важност. Установом целе гнмназије у Чачку неби данас бпо ннкакав терет за државу, јер овај завод располаже са свима потребним средствимазаједну иотнуну гнмназију, а сама нак општина вољна је према својим средствнма и даље сносптн терете н трошкове, ако би они иотекли установом целе гпмназије. На основу изложених разлога част ми је Народној Скуиштини предложити: Да изволи на основу § 1. закоиа о устројству гимназнја и његове нзмене од 31 октобра 1886 год решнти, да се чачанска нижа гимназија подигне нв стуиаљ целе осморазредне гимназнје, какве су и ио другим местима установљене. 17 Децембра 1890 год. у Београду. Предлагач Сретен М. Гогић нар. носланнк ПРЕДЛОГ Народној Скуппггини Иредставннштву Народном иознато је, даје законом извесан део непокрегног имаћа, па и од нокретности, волови, кола, нлуг, кућа са окућницом и т. д. земљоделац осигуран од приватних дугова а то је и иотреба захтевала, а наш занатлија баш ни са чпм, сем најнужннм алатом, па да бп занатлија и раденик којн једва жнвотари бар у неколико оснгуран био те тнме и државна бн пореза спгурнија била, го се налазим нобуђен Народној Скунштинп предложити: Измене и допуне

Закону грађанског судског поступка и то : У тачци 4 §. 471 да сз нзоставе речи „рукодјелцу најнужнији алат", а додаги „заиатлпјп и раденнку у опште којп нису нсиунили §§. 5 и 6 трговачког закона к ', алат, нужно покућство, ау нзрађеном п неиз]>ађеномеснаиу, нли накаквом ироизводу којп му се на руковању кјо његов каиптал налазн по проценн до 300 динара закључно, или до оволике суме у непокретном имаћу ако друго нншта нема. 17 Децембра 1890 год. у Београду. Предлагач Срет. М. Гогић

Председник — Ова два предлога упутиће се одбору за иреглед и оцену носланичкнх нредлога. Сад прнстуиамо иоделн Скупштине у одсеке. Секретар Љ. Јоксимовић — извлачи листе из кутнје п чпта иоделу носланика по секцијама. I Одсек. Младен Марковић, Пера Велимировнћ, Ђорђе Брачниац, Тодор Радовановић, Војин Ћпрковнћ, Жнван Живановић, Максим Сретеновић, Јован Ђаја, Драгољуб Илпћ, НовакМнлошевнћ, Мнлнја Миловановнћ, Мика Сиасојевчћ, Сава Величковић, Лазар Милосављевпћ, Таса Вукосављевић, Мхрко Петровпћ, Мнлдн Поповнћ, Гига Гершнћ, Жпвко Малопарац. II Одсск Михаило Вујић, Младен Жпвковић, Фнлин Милојевпћ, Љуба Јоксимовпћ, Ранко Тајсић, Илпја Мојић, Павле Станковић, Ранко Пегровпћ, Благоје Божић, Никола Протић, Димитрије Днмовић, Милан Глнгорпјезић, Костп Дннић, Коста Јовановпћ, Аг. Вучковић, Милан 'Бурић, Јованча Стојановић, Лазар Бошковић, Мата Макспмовнћ. III Одсек Станко Пегровић, Јован С. Јовановнћ, Вуча Ннколић, Јован Милић, Јован Авакумовпћ, Тома Бојичпћ, Ђурђе г Боровић, Паја Вуковић, Жнвојии Величковнћ, Паата Срећковић, Рпста Поиовпћ, Витомир Младеновић, Мплун Миљковнћ, Сима Костић, Раша Нпнић, Милојко ЛешЈанпн, Михаило Ристпћ, Стојан Рибарац, Тодор Туцаковпћ. IV Одсек у]ука Лазаревпћ, Коста Јуришпћ, .Буба Новаковић, Радоје Косгнћ, Таса Ннколајевић, Андра Ннколић, Стева Рнстић, Нпкола Жнваднновпћ, Мата Радојковић, Драгиша Сганојевнћ, Гаса г Бпкић, Милутин Гарашаинн, Велизар Кундовић, Станча Виденовић, Урош Вукичевић, УБуб. П. Ћнрић, Влајко Тадић, Алекса Рагарац, Стојан Станковић. V Одсек Сганоје Нешнћ, Павле Ранковић, Живан Радосављевић, Добросав Ружић, Среген Гогић, Днмитрпје Катић, Нпкола Пашић, Аврам Бељнћ, Арса Дреновац, Арсеније Ирнћ, Станојло Вукчевнћ, Савко "Бусић, Богосав Поповић, Милан Мостић, Анта Рајпчић, Младен Аксенгијевпћ, Коста Влајић, Лаза Илић, Јован Поњавнћ. VI Одсек Анта Радоеивљевић, Раде Нротић, Милош Обркнежевић, I Ал. Васиљевић, Видоје Невесињац, Милош Богдановић, Васа Манојловпћ, Стеван Макснмовић, Јанча Јовановнћ, Лазар Лазаревић, Впћа Радовановић, Никола Ристић, Андра Љубичић, Божа Кунагровнћ, Јоксим Павловић, Димнтрнје Ћнрковић, Радисав Митрорпћ, Мих. Веселиповић, Дпмитрнје Машпћ. VII Одсек. Данило Јовановић, Коста Борнсављевић, Мпх. Кр. Борђевпћ, Арсеније Прокоиијевић, Димнтр. Илиџановнћ, Сгеван Миљковић, Мнлпвоје Јосимовнћ, Љубннко Милннковић, Илија Душманић, Трнвун МилоЈевић, Лазар Мпловановнћ, Стеван Нешнћ, Јован Ннколнћ, Коста Таушановић, Тома Јовановић, Бока Анђелковпћ, Јоца Ж. Јовановић, Пера Макснмовпћ, Мнх. Поновић, Милош Марковић. Председник — Скуиштпна је подељена у одсеке. Ви сте чули да су овде ирочитане неколике м<мбе, у којима се моли Скупштина да реши, да се могу извесна г. г. носланици узетн на одговор за дела која су кажњпва но закону о штампп. Изволге чјги шта наређије чл. 121 пословника (чпта): (ааставит.е се)

Олговорпи уредиин Ранко Петрови!.

ШтлМПА краљ. срнске 41'жавпе штампарнје