Народна скупштина

СТРАНА 411

ПРЕДЛОГ ЗАКОНСКИ 0 измени и доиуни члана 218 закона о цркврннм властима. I Члан 218. Да гласи овако. „Ако се у парнпцн за развод брака досуди одвојен жнвот, иа се муж и жена у року од три годнне не измире, као и кад ко намерно у продужељу овога рока одвојено од свог друга жпвп, пли се у продужењу нстога, парничећи се, с противном страном не измпрп, онда ће епархпјскп духовнп суд, по нстеку тога рока, на захтев једие парнпчее стране, развестп брак". 11. Закон свај ступа у жнвот, кад га Краљ потпише. ПОБУДА Кад овака нзмена не бн се усвојпла у горњем члану, т. ј. када би он п даље остао са својим старпм смнслом, онда бп се дешавалн случајевн, те се браковп нпкада не би моглп да разводе с тога, што има прилпка, када се стављају једној од одвојено живећпх страна, разне добптп у оваком жпвоту. Овакова лица ннкада иеће моћи присгати на развод брака с протпвном страном особито, када се одвојен жнвот досуђује с пздржавањем н када се с одвојенпм жпвотом п неразведеннм браком очекују п разне корпстп после смрти једне од парничеће се стране. Све бп се ово коспло с чланом 96. грађ. законпка, који за иамерно удаљавање од свог друга, даје нраво оставшем суиругу да после три године тражи развод брака. Истпна у том члану, сем рока времена, узета је у обзир и удаљеност суируга у одвојеном животу; алп кад се узме у обзпр то, када је пнсан наш грађански законик, и да се онда пре може доћп нз Београда у Парпз, но пз Зајечара у Ужице, онда другп став тог члана мора да одпадне. Пре је одиста било тако, да, кад један супруг крпшом оде у туђу земљу, онда се он тамо тешко налази, паје уз ово још теже бпло доћи остављеној страни к своме другу. Данас иак пре се могу људн крнтн један од другога по разннм нашим окрузима, него ли, кад овакови на страну нду ; пре може један другоме доћи пз Београда у Бсч, но пз Неготине у Шабац. у Београду 28 Децембра 1890 год. Предлагач Атан. Вучковић ПРЕДЛОГ ЗАКОНСКИ о недозвољеним радњама лица вишег положаја. Чл. 1. Како бивши мпннстри, тако н мииистри на расположењу нлп у пензпји, као п саветнпцп или члановн касације, п окружни начелннци , такође у пензпји нли на расиоложењу, не могу битн заступници нли браииоцц код своје власти у земљн пи страних владара, нн иородица ових , ни страннх друштава, ни сграних фнрама, ни појединих важиих страних личности. Ко протпвно овом урадн лншиће се свију права у земљп п казниће са заточењем од 10—15 година. Чл. 2. Закон овај ступа у жнвот, кад га Краљ потпише. 27 декембра 1890 год. у Београду. иредлагач: Атан, Вучковић нар. цосланпк. ПОВУДЕ Треба једном да се стане на нут злоунотребама и понвжавању наше отаџбнне од стране нашпх внших лнца , која

се унућују да заступају туђе пнтересе у нашој земљи , кад са својнх сголнца спђу. Овог чуда нестаће код нас само гако, ако се овај закон усвоји. Атан. Вучковић нар. посланик. ЗА^ОНС^И ПРЕДхЛОГ Народној Скупштини ПОБУДЕ. У здравом је телу и душа здрава. Здравље је најпрече. Здрав народ физнчки н морално творн велпка дела. Без здравља ннјс нам вајде нп од блага ни од државе. Поред онога што знам за округе: црноречки, ииротскн, део чачанског , део крушевачког и т. д. ево шта пише у „Одјеку" бр. 6 ове године, нз Јагодпне : „Наш Левач лепн и иитоми, где је народ леи , снажан као ретко где , окужен је и заражен, Како Је „врењга" почела од Ратковића, тако је заразпла цео Левач, доста велнкн део Белпце и Темипћ, на је прешло у крушевачко поморавље. Нагиа &е раеа нагло отиочети оаадати ц пропадати. Где су оваква пнтања на реду , не смемо се зауставпти нн нред каквпм жртвама. Ко штеди клинац нзгубиће и плочу п коња. У јрукама је Народне Скупштине ово иитање и она је дужна да га реши без икаквог двоумљења" . Тако иише у „Одјеку" , а ]а додајем: да је ова болест тако страшно узелс. маха,*да, ако јој се не стане на пут, наше ће расе занста несгати. Наша је земља мала а странци навалнли са свију страна, на треба заштчтн невиност, чедност и здравље. Рајков је закон отворио врата овој зарази н упропашћавању чедности у народу. Доказе наводим из рекрутских спнскова. Пре Рајковог законабнлоје од сто шкарта три нроцента, а сада долазн до тридесет. За иовратак здравља у народу треба урадити двоје: прво, унпштнти Рајков закон н васноставиш старп , пређашшн закон, који постојп у свима другим државама , а у исго доба излечити „врењгу". С гога предлажем , да се повратп стари чл. 130 грађ. законика, који да гласн како је п гласно: I. „Ко је отац детињи има ираво мати доказивати и сваки онај, кога се тиче, истраживати. На голо казивање материно и доказателство, да је такови за време ироаисаног рока сношеније тјелесно с њом имао , не може се нико за ода детињег огласити, нити у протокол црквени увести ако сам не признаје". Ово је био здрав темељ морала н здравља у нашем народу. Њега је Рајко порушно и зло је узело страшне дпмензпје. Овај здрав темељ треба повраћајем старог закона нзнова утврдпти п устатн нротпву заразне ((Врењге", те је унпштити. С тога предлажем да се узаконн ово: II. Прнкупити у окружне болнице све заражсне „врењгом" ц држатн их, док потиуно не буду излечени. III. Из касарне нпкаквог солдата не пуштатп кућн без докгорске сведоџбе, да је потпупо здрав. IV. Не дозволити ступање у брак никоме , ко је врењгом заражен. V. Који би доктор ирекршио ове законе, да му се забрани лечење.

- ш