Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАК11 ДАТ1 ПЛ ГРКМК С1ЈУГЈП1Т1ШСКОГ РАДА ИРЕТИЛАТУ ИРИМА КГАЉКВСКО-СРПСКА ДРЖАВПА ШТАМИАРИЈА

ЦЕПА ЈЕ .ШСТУ:' за С рвију 6 Д1Ј11. МЕСКЧИО ОД ЈЕДИОГА ВРОЈА 0* 10 ДИН. 3А СТРАИЕ ЗКМЉРГ ИОЛ1ТАИСКОГ САВЕЗА 15 ДИ1Т. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оброслав Р ужић, Љ уб, П. Ђ ирић.

Број 45

ЧЕТВРТАК 24 ЈАНУАРА 1891

Годииа I

44 САСТАНА!^ 23 јануара 1891 год. т Веограду ИРКДСЕДАВАО ПОТИ РЕДСБДНИ1С Димитрије Катиб СЕКРЕТАР Др. Станојло ВукчевиБ (пАСТАВАк) Чд. 7. У редовним седннцама савех ради иослове пзложеие у члану 2-ом овог закона, а ванредне седнице, иосвећујс иословима за које буде изречно сазван. Чл. 8. Савет се дели на одељења ирема иравилима, која минпстар народне иривреде изради договорно са Привредним Саветом. Чл. 9. За ирнмање н иринрему иредмгта наведених у члану 2-он радп решавања у Савету, за иоделу реферата и за извршење саветских одлука и наређења у опште, Иривредип Савет бнра нз своје средине сталан одбор од 6 чланова, којима се иридружује саветскп секретар. Чл. 10. Чланство у Прпвредном Савету почасно је звање н не даје права нн на какву илату. Али члановпма, који ннсу из Београда, накнађпваће се иутии грошак и дневница онако исто, као што се накнађује и посланнцима на Иародној Скупштинп. Чл. 11. Трошкови Савета иодмприваће се из државне благајнице. 4.1. 12. Цротоколи седнпца Прпвредног Савета, његовп пзвештаји и предлозн иредаваће се јавностп преко службенпх новнна по одобрењу министра народне ирпвреде. Чл. 13. Овај закон сгупа у живот кад га краљ иотипше.

Мин. нар. привреде П. Бр. 7767. Децембра, 1890 год. Београд. Народној Скупштини Министар народне нривреде, као шеф земаљске ирпвредпе нолитике, пма чесго да рас.правља и уређује пптања, која су од врло великог, често од судбоносиог зпачаја за нашу прпвреду и привреднпке; он пма да се сгара не еамо о унаиређењу наше народне ирпвреде као целине, већ и свнју њених поједпнпх грана особено. При тесној међусобној везн, у којој стоје ноједпне нривредне гране, немогуће је раднги на унапређењу једне од њпх а не узетп у обзир н ингересе другнх грана наше народне нривреде; јер увек треба водитп озбиљна рачуна не само о узајамностп, но н о суиротностп љнховпх интереса. С тога, у сваком иоједином случају, није довољпо привредна нитања расирављатп са чисто теоријског или са чпсго ирактпчког гледпшта, нпти нак са гледпшта ннтереса искључнво једне нривредне граае.; већ увек греба саслушати све заннтересоване нривредне гране; већ увек треба саслушатп све запнгересоване прпвредне факгоре и оценити све меродавне околностн. Сви заинтересованп фактори треба у расправљању свпју, како онштих тако нсто и стручних нрпвредних пигања, да су солпдарнп, да учествују подједнако н да учествују сагласно, хармоничио. Свако застрањење, свака несуглиспца може да се свегн тешкнм, врло тешкпм последицама. Да је ово необорнва нетнна најбоље доказује данашње прнвредно стање Србије. Српска привредна политнка, кроз читав низ година. дпктирана ичкључпво лнчнпм назорима н вођеиа без обзнра на особен каракгер, на праведне захтеве п неодложне погребе наше нривреде п прсвредннка, довела нас је у данашње тешко прпвредио стање, у стање горе но шго је бпло пре десетину н впше годпна. Док су се скоро све друге државе прпвредно у земљн развијле а ваи земље успешно такмичнле, Србнја је била област прпвредне сталнацпје, а с тога п предмег саможпве ексилоатацпје. Прпвредносталешки интереси, осгављени сами себи и пзбаченн усљед тога пз колосека хармонпчког рада, почели су нзбпјати на површпну са својпм суиротним тежњама, са тежњама, које често искључују онстанак иоједпнпх иривредних грана иаше отаџбнне. Па како нпгде није било каквог узвишеиог и беспрпстрапог регулатора, који бп све те гежње и захтеве оцењивао, ираведне од њих на најнодеспијп начин задовољавао, а пеораведне опет својим меродавнпм гласом усиешно сузбпјао, то је се п дошло тако брзо н г ако лако до данашње иривредно-сталешке застрањепостн и до убитачна супротностп како у захтевпма н тежњама, тако псто п у делу.