Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРЛСНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излази сваки дан за време скупштинског рада претплату прима краљевско-српска државна штампарија

цена је листу: ЗА. СРВИЈУ 6 ДИП. МЕСЕЧПО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ П01ПТАНСК0Г САВЕЗА 15 ДИН. МЕСКЧНО

УРЕЋУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Р анко П етровић, Д оброслав Р ужи-е, Љ уб , П, Ћ ирић.

Б рој 48

НЕДЕЈБА 27 ЈАНУАРА 1391

Г одина 1

46 САСТАНА^

25 јануара 1891 год. у Београду председавао потпредседн11к Димитрије Кати! секретар Др. Станојло Вукчеви! (НАСТАВАК) Ранко Тајсић — На првом месту сматрам за дужност, да кажем, да не сматрам за неиријатеље нп себн нп народу, ни оне, којп су говорнли за укииуће сеоскпх дућана, као ни оне, којп су пх бранилп; тако исто нпсам заннтересован у том погледу, јер ни ја, а нн цела моја општина нема дућана нп зграда других радња, него ћу у овом мом говору изнетн моје гледпште и иобуде, какав су утицај сеоски дућани произвели на земљораднички сгалеж по колину, у коју су дошли. Ја мпслпм, да дућани, кад су законом одобрени да су се нмале на уму у главном ондашње иотребе, ирилпке и време државног живота, па п тежак иролазак до вароши, да смо ми онда били и без иутова н саобраћаја, па је нрема томе и одобрено у дућану држати само неке иамирнице, које су биле иреко потребие, н закоподавац оидашњп иије могао ни мислити, да ће у село доћи чак п они артикли, којпх ни у Беотраду и друдругим по Србијп већим варошима онда није имало, иа то још са стране да се донесе. Сад да ја кажем и моје мишљење, а п како долазе у села дућанџпје, са каквом спремом и каквпм капиталом. Неки говорници тврдили су: да у свима сеоскнм дућанима данашњил све су кајишари и све рђави раднпци, но ја то нећу да тврдим, јерзнам, да има неколико дућанџија око мене у мом месту рођења, који су сасвим иоштени и онн нису криви што та радња рђаво утиче на народ. Дакле, ја избегавам да кажем: да су сви криви што је овако мишљење о дућаиима сеоскпм. Али зна се и то: да у село никад неће отићи један трговац, који има доста каиитала, који пма своју добру трговачку спрему ц који може живети добро и у вароши. У село иде пропали трговац, који је несрећом својом ироиао, па му остало још 50 или 100 дуката, или долази калфа и радник трговачки, и то махом онај, који не може да остане у своме месту, или којп је тумарао газди по чекмеџету, нашао једну чачрљу у селу и наместио еспаи, који је на једном кљусегу донво, и тако отворио дућан. Први ја његов корак кад дође у село тај, да почне да експлоатише свет својим дрангулијама и криама. Не стојп то: да он може да живи чисто од трговине; то није истина. Он онда иочне да даје те ситнице сељацима за готове паре; не може ли сељак да купи за готове иаре, онда на

облпгацпју; ако му је баш нужда, онда тражи јемства, па пре рока секвестар а т. д. Нема ш облпгацију и сигуриог јемства, дућанџија продајс те сптнице за пшеницу, кукуруз, сир, кајмак, јаја и кад иогледаш тај дућапџпја на пролеће, кад остану његове комшпје прилпчно голи без хране његове п стоке и нестане семена да копа н оре, онда његов дућанџпја даје њима на вереснју а и у варош носп и продаје кукуруз, пшепнцу, пасуљ, лук, кајмак ви знате да тај ннје ништа прско лета о земљи радијо, ни је све то иазарпо, а иде у варош те иродаје! Откуд му је го дошло? Мени се чини да је то унесено све на иозадња врата. То је све на неуредан начнн узето и маком без кантара у чељади млађи. Он каже: донеси ти мени, на ћемо се наредпти. Донесе сељак жнта плн друго што и за то му да оиет неке ситнице, завије у артпју и овај иде. Тек се после годпну дана зна ко је изгубио. По несрсћп дућанџије имају н оиштинску власт у рукама. Он ностане и кмет, почне да адвоцира, почие да засгуна и неке брачне парнпце; он постане као и некп ликерџија дућан му ностанс као нека механа а и дућан, где нма свачега на свету, п кроз 4, 5 годпна, његов је дућан колонијална радња за све на свегу, што тп затреба. Где год има дућана — бар тако је у нашим крајевнма свуда је ту свет осиротео. Нећу рећн да Је свака кућа снрота, јер има по нека која се још држи, алн и она је ровнта. Јер младеж иоводљива за новом модом, тражи нове крпе нз дућана, те се п она кварп, кунује пеке цветове, молдопе, ша&ије. Одеш на славу, впдећеш да има пуно којекаквих пепотребнпх стварп, али пуна књига дуга. Нећеш впдети дрвене кашике п остале дрвено посуђе, све је то одбачено, па то се шпри даље и даље. И једном видећеш. да не стаје разбој, не стаје тканине, да се не вде да се беру трава жутпнова, клапчна. броћ н т. д. Све је то нануштеио, све је оно што му је радно деда, баба мајиа занемарено, остала је само иуна кућа дрангулија, које се набављају из ових сеос" кнх дућана а доносн нз бела света у којима се налази; белила, руменнла, па још да додам чак и отрова п другпх лажних ствари. Впдећеш ио селима где има дућана, да ја свако женско замотано лице неким шаммјама, незпам да ли је жена или девојка обукла реклу и сукњу од цпца чега лн, нема од српских тканина на себи нншта, тако да личи више иа циганку. Видаћеш сгогнну дроња, дроњака из дућана, код иаших сељанака, које добијају из ових дућана, дајући зато коју торбицу жига. Имао сам ирилике да чујем да иаш народ нз Аусгрије зове дућанџнје Грцима. Зашто? За то, шго држе дућане да однесу све н оиљачкају. Оида ми паде на ум да су то наши Јеврејн, јер ми тако кажемо у унутрашњосгн „лаже као Јеврејнн«. Неки од господе говорнпка у јучерањем говору казао је, да наш народ није баш тако наиван н нпје га лако пре-

ЕНВ