Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: ЗА. С РБИЈГ 6 ДШ1. МЕСЕЧПО ПРЕТПЛАТУ ПРИМА * 31' 1^а®Ј( 'ЈлЉ* ОД ЈЕДПОГА ВРОЈА 0*10 дип. КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА ^ Ш ЗА СТРА!1Е ЗЕМЉЕ 1101ИТАПСК0Г САВКЗА 15 ДИП. МЕСКЧПО УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровиђ, Доброслав Ружић, Љуб. П. Ђирић. Б РОЈ 49 ПОНЕДЕЉАК 28 ЈАНУАРА 1891 Г ОДИНА 1

46 САСТАНА^ 25 јануара 1891 год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕД1ШК Димитрије Кати! СЕКРЕТАР Др. Станојло ВукчевиБ (НАСТАВАК) (0 сеоск. дућанима Д. Катић) Још мање су слаби разаозн онпх, којн су упућпвали да се законодавннм путем донесе одлука н да се ставн на гласање сеоскпм општпнама, да оне реше, па ако хоће да нмаЈу дућане — нека им остану, ако ли нак неће — нека их укину. Можда би се баш онда добнло мигаљење за дућане, али то се не може усвојити нз оних разлога, којс је Драпипа напоменуо, тим пре, што пма неколпко молбн нз села, у којнма сељади кукају и траже, да се дућани по селнма укнну. Дакле, кад стоји то, онда ннкога од посланнка не може завестн такав разлог, те да п он тражи, да се то оставп доброј вољн сељака н њпховој увиђавности, ■па да се остави да и даље дућанџије, радећи за своју корнст, не својом вољом, уносе туђе нроизводе на штету земаљскпх производа и раднности. Далеко је од мене да кривнм дућанџије у оиште, јер они воде радњу на основу земаљских закона. Та њпхова радња је таква, да она збиља државн и друштву мало нлн ни мало не користи. За то они нису криви, него установе, а на нама је да те установе ограничимо и тиме омогуКимо јачање народне ироизводње, у чему намје највеће јеметво за безбедноет иолитичких елобод'1, С тога сам ја потнуно за предлог у целинн. Атанасије Вучковић — Ја никад, од кад себе памтим и од кад радим јавним радом, нисам био за међународне слободе, већ за унутарње. н стојећп на томе гледишту. ја никад не могу да одобрпм то. И. у моме јучерањем говору ннсам употребио реч слобода трговгне имислнм,да ја то нисам иогрешио, тако псто да нпје нн наука погрешнла, а ни уређење, државно, међу тпм, можда ће се то доцнпје показатп да је погрешно. Известилац већине А. Ратарац Одбор, којн је нзабрат да овај пројект проучп, кад је се на своме првоме састанку сасхао, био је саглаеан, да се овај пројект измени у начелу, а трн његова члана гласала су, да се он одбаци. Од та три госиодина један је говорио, а то је Трнрун Милојевнћ, други је Стаича Виденовпћ, и трећи Мата Радојковић. Ја што сам, прпдржавао овог иројекта, као члан одбора, имао сам на уму ово: сви дућани сеоски, како сад постоје, штетнп су по народно благостање, јер сви разлозн, који су

изнесенн нротив њпх,говоре, да они штетно утичу и материјално и морално по народ и његово благостање. 'Го сам имао на уму, кад сам нрнмио нројект у начелу. Сад, што се тнче доцннјих измена, како треба војевати протпв дућана, то ћемо доцније нзвршптп, али за сада ја немам ништа да кажем. Известилац мањине Ст. Вукчевић — И'ако је о овом предлогу доста говорено, ја ипак морам да узмем реч п да објасним у неколико забуну, која се појавила односно самог нзвештаја. Ја сам видео да многи нпсу разумели већнну и мањнну, с тога оћу да кажем: шта је то већина, а шта мањина у у овом случају. Већинаје у начелу примила тај иредлог, али тако нсто та већина, одбпјајући један по један члан, она је. одбпла цео тај нројект, и само је учпнила измене код чл. 5. Поред осталих разлога, којих је било и одвпше, и ја имам да кажем неколико, који нису поменути. Ја би са моје стране предложио да се сеоски дућани са свим укину, јер сматрам да онда, кад су иостали, а то је 1870 годиие, они нису иостали потребом сеоскога сталежа и на сељаков захгев, већ на захтев варошана, који су банкротирали. Поштовани носланнк г. Панта Срећковић веома је лено напоменуо, да јс онда само са већином од 2 гласа примљен тај закон. Мнош посланици, који су у јучерашњој седнпцп говорнли протпв предлога, говорнли су да ће се укидањем сеоских дућана потртп стечено нраво. Ја мнслнм, да то не би било н да би пмалн 2 / 3 дућана, који су нодпгнутн иротпв постојећчх закона. и држим да Устав не може гарантоватн право, које је незаконито стечено. Говорено је много о томе, да дућани сеоски утичу па морал. Ја, као лекар, бивао сам са службом у разним крајевима Србије и могу вас уверити, да ба:н онн крајеви, који по растојању места од варошн имају нотребе за сеоске дућане, где би најнужније намирнпце моглн узети, немају дућане, и да они стоје са моралом, ноштењем и богатством сто на сто боље од оних крајева, ксЈји имају много дућана. Ја сам се изненадио, кад сам чуо у једном селу, где има дућана, да сељацн впчу „форпас" и „цупас". То је зло, а тако зло може човек да чује и да види свуда где има дућана. Ја нећу да тврдим и кажем, да су то нскључно донеле дућанџије, него и меанџије, али кажем, да дућанџ 1је кад немају посла, они п у радне дане пду у кафане, врбују сељаке и уче их да се картају. Јуче двојица, тројица, који су говорили иротив предлога, казали су: да ће сељак морати по 5—6 сати да иде у варош те да купп за 10 пара свећу или кило соли или друго што му треба. То не стоји, јер у члану 4 иод а. иобројатн су сви ти артикли, који су од преке потребе сељаку,те дакле с тога п тај разлог отиада. Још један ме разлог руководи да говорим иротив сеоских дућана, а то је разлог нравде. Јер варогаани поднжу зи-