Народна скупштина

СТРАНА 512

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА ! 890 ГОДИНУ

И иолио бих г. поеланпкс да овај мој иредлог потиомогну (Потпомажу га). Милош Богдановић — Господо, прн ирвом чнтању ја сам био потнуно за овај иредлог, алн ннсам бпо за онај предлог код нзмеие чл. 38 по коме се даје право миннстру, да може казнити с.удије. Тада сам бпо овога мишљења с тога, што сам држао, да ио овом чл. 29 касацнони су т, површно п осуђује судије. Док међутнм сад сам се известио, да то касациони суд решава само стављањем иод суд иоротски а судијама се опет суди но доказнма општег крнв закона. Тим ннје нншта потстигнуто. — Дакле , факт је , да овнм ништа нијс поможено; рђавих суднја не можемо се курталнсатн ако се остави да пм се и даље судн ио доказима оиштег крив. закона. С гога би бно потпуно за нредлог Катићев, да се судијама норотски и завршно иресуђује а да од чл. 38 одстунпмо да мпнпстар може суднје казнити, јер ја сам увереч да нпти данашњп мпнпстар Ђорђевић ннти да дође Гига Гершић, неће нп једног судију казнптп; то ћемо само снремати за неког мпннстра старог кова, којпћеово нрнмењивати а мн ћемо за ову измену на себе само анагему иримити. П. Срећковић — Ја иотнуно делнм мншљење нотнред- ј седннка Катића, само у овом случају менп се чини, да није метуто све што треба. Овде је метута само реч мито, а у нашем старом законодавству има 3 речи : да судија не судн

обазремо на члап 138 Устава вндимо, да у њему стоји ово : Судпју ће суднгп редован суд, дисцинлннарно-касацнони суд, дакле, увести норотно су1)ење над суднјама то не може да буде но тексту Устава. То је једно. Друго: зна се, шта је дисциплинарнц суд; он судн чнноваика за нзвесна дела, која не долазе у кривичнн законик. Ако сад хећемо, да створимо и то, да касациони суд може судпти судију дисциилннарно за мито, онда би то морало да се доведе у везу с кривичним законом. У крнвичиом закону стоји изречно, да се судпја, који ирима мнто, казнп не само лпшењем звања, него да се казни н заточењем. То пнтање дакле не може судити касационн суд, јер је оно остављено редовном суду. Ја нристајем да касацнопн суд таквог судију може казннти лишењем звања, али то да буде дисциплннарно. С тога сал мншљења, да би се ово иитање расиравнло тако, како не бн дошлн у сукоб с кривичнпм законом, да би редовном суду оставплп оно, што њему ирииада п да бн нашлн форму најзгоднију — мислим да би најбоље било, да се овај члан вратн у одбор. да он о њему размнслн, како се не бн огрешпли ни о кривични закон, а н да не би учиннли нешто, што не би могли остварнтн. Пошто је овоиитање врло важно иајбоље бн бнло да се оно вратн у одбор. Драгиша Станојевић. — Имам само да приметим са неколпко речн на оно, што је г. Васиљевић рекао. Г. Васнљевић нека ми допусти да му кажем, да је са свпм погре1ино

по мнт\, хатару н но низмн. Може суднја да не суди но миту, разумео рсч иоротски а и ако.)е погрешио нема ннкакве штете

али може но атару, може да судн из ппзме и мржње. Ја бп даклс молио да се додаду још ове две речн. Известилац С. Костић — Господо, нредлог Катићев н ако је у лепој намери изнесен, ппак не може бнти остварен, па нп Скунштина га не може нрнмитн. По чл. 26 за злочииства и иреступе учињене у званичној дужности, судија ће иодлежатп суђењу редовног суда п кад су и судији и самим Уставом ујамчена и гарантована нрава, да ће бнти суђен пред надлежнпм еудом, онда мислнм, да овде газимо једно начелно нптање п да не смемо иримити иредлог, којп је Катић пзпео. Касацнони суд по чл. 29 има да расправн иитање о томе, хоће лн се један судпја дати нод суд за иреступе и злочинсгва учињена у званичној дужиостн и ако го реши — решпће се онако, као што је у овом члану речено— онда га нредаје редовном суду на суђење; ирема томе касационн суд може само да решава о пптању : има лн места, да се суднја ставн под

ни замерке, Јер он није нравник. Он пнта шта Је то порогно суђење и ве.ш да оно у науци није решено, да се та реч на једиом месту разуме овако, на другом овако. Организацнја иороте, господо, у разним семљама може бпги разна, али основно начело једио је свуда п кад се каже иоротско суђење ту се разуме Једно. Тоје суђење по савесгн, без доказа. Тако је свуда где год пма порота. Чнм се каже поротско суђење онда оне људе, који суде као норотници, не везују ипкакве доказне теорнје. Као што рекох го је у свима земљама тако, п према томе реч иоротски са свнм је јасна за еваког правника. По томе, кад се каже да касацпја суди иоротска онда ту ннкакве сумње бптн не може односно значаја те р^чи. То је моја исправка. Алимпије Васиљевић — Ја нисам правипк а н ово није правничка ствар. Овде се не говорп о каквом параграфу, овде се говорп о тачности одредбе, а наука која говорн о томе

суд, а ко ће да суди? то је Уставом ујамчено; дакле судпће ј т0 је логика. Ја бпх запцтао г. Стааојевића има ли какве год онај суд, који је надлежан за сваког грађаннна, јер ова се земље у којој има да се каже одредба како је то поротеко дела казне но онштем крпвпчном закону, а ие судн их неки | суђење. Порога судн према уверењу, иреча обичајима народнарочнти суд. Према томе не могу да нримим овјЈ предлог ним, а нигде нема да се каже судиће се овом и овом криКатићев. вицом поротски. Алимпије Васиљевић — Ја веома ценим иатриотску Драгиша Станојевић — Ја г. Васиљевићу не могу донамеру у којој је иоднет овај иредлог, а на име, да се за- ! казати да н. пр. у француском закону стоји „иорога" и „иоштнти иравда н да се један судпја, који не одговарариозиву ротски" у француском п немачком закону каже се друкчнје свом, казни. Алн кад се закони пишу, они треба да су тачно на француском и немачиом језику. Али г. Васиљевпћ ниј'с ни

одређени, а нарочито кад се тиче кривица. Ја не браннм нн једног неваљалог човека, па ни судију. Алн >.ислим, да се оваква одредба са гледшпта науке не може одобрнти. Каже се поротно еуђење? Има порота у свету, али нема одредбе, која ее зове иоротно суђење ! С тога би требало нотражити тачнију одредбу, наука нема тачну одредбу о речн: поротскн. Порота суди по нзвеснпм нравнлнма, у једној земљн је овака а другој онака; колико дакле пма порога, толико има разних правила Дакле овај израз ннје тачно одређен с гледишта пауке и ја мислнм, да мннистар нравде не може овакву одредбу донуститн. Нека се нађе строжије казна нека се у опште што етрожије нађе, алн може се рећн у оишге норотско суђење, јер таке одредбе нема ни у закону о иорогп. Таква одредба не може се нн овде ставнти. То сам нмао да кажем. Пера Максимовић — Предлог г. Катића заиста је нотекао пз неодољпве потребе да се спрече гласовн, којн се разносе о судијама, и он је сам ио себн врло вджан. Алн та брнга, која је била код њега, да се нађе томо лека, мени се чпни, да не може да се отклонн на овај начпн; јер кад се

у колнко ствар нзменно ово је нигање ноавио а не ннтање логпке. Треба знагн шта зиачн реч нор >та у науци, у науци значи оно што мало пре рекох. Ту нпје довољно онако у оишге иозиватп се на логику, већ треба иозитивио знатн. Панта Срећковић — Ја мислпм да ми требамо да се вратимо на оно што смо нре некн дан урагнлн. И мианстрп су грађани ове земље на смо казали да ће њима судити суд иоротскн, дакле то заачн неће се обзирати на теорнју доказа. Ја мислим да овом Катићевом нредлогу има месга. Ранко Петровић — Да еам знао да ће оваку леиу мисао нзнети мој пошговани нрофесор г. Панга Срећковнћ не бнх се ни јављао за реч, алч кад сам се већ јавио, оида да речем и ја јодан мој назор о овој сгвари. У ономе шго је рскао г. Папти да смо ми ономад доне.ш један одвојенн закон за министре н можда пма одвојеипх закона и за многе друге врете људи у друштву. И данас доноснмо једну нову врсту закона за један ред људн — за судије. (настапиље се)

Оагоиорни уредник Ранко Нетровић

Штампа крал.. српске државнл штампаријк