Народна скупштина

СТРАНА 559

Члан 7. постаје чл. 9. , 8. „ 10. «9« » П. „ 17. „ , 12 и у њему се мења тач. б) и гласи: б), на све грађевнне у еелима у којнма су : трговачке магазе, механе, дућанн, парнп нли воденп млпновн, воденице, (пзузпмајући ноточаре), ваљавнце, стружннце, трговачкп кошевп са оборима и куће, које се дају иог кнрнју. Члан 18. постаје чл. 13. „ 19. „ „ 14. „ 20. „ „ 15. 22. „ „ 16. у њему се мења у тач. 1 : место 5°/ 0 треба 10°/ 0 п тачка 2. овако: 2. на дућане, коитоаре, магазе, парне нлп водене млинове, воденице, (пзузнмајући иоточаре), ваљавпце, стружнице н трговачке зграде на оборима, по 4°! 0 Члан 34. постаје чл. 17. „ 35. „ „ 18. „ 36. „ „ 19. и у њему се мења носледњн став, место: „по чл. 8. а у другом ио чл. 38„ гласи: ио чл. 26. а у другом по чл. 17. Члан 37. постаје чл. 20. „ 38. „ в 21. „ 39. „ „ 22. У њему се мења место: чл. 35. тач. г. треба: чл. 18. тач. г. и у место: „а најмање 8°/ треба: а најмање 6°/„. Чл. 46. постаје чл. 23. н мења се овако. Све ралње, које се нокрећу и одржавају капиталом, илаћају порез на тај капптал. Под радњама, које подлеже овом порезу, подразумева се свака радња, која се води стално или за неко извесно време на добнт. Чл. 24 нов и гласп: Према томе порез овај илаћају све трговачке радње, у које сладају ; радње са земаљским производима, радње са страннм ироизводима ; радње мењачке, банкарске н њима иодобне; радње потрошачке, као што су: хлебарске, месарске, кафанско-механске, гостноничарске и њима подобне; радње занатлијске и индустрнјске, као што су: камењарске, тесачке, цнгљарске, столарске, браварске, терзијске, кројачке, агентурске, сензалске, калауске, лађарске, млпнарске, пиварске н њнма подобие; радње лпферантске, арендаторске, грађевинарске, иредузимачке п закуиннчке, у колико се п оне са капиталом покрећу н одржавају н у онште све друге овнма слнчне радње, које постоје п иостојатн могу. Чл. 25 нов ц гласн: И радње кредптнпх завода и кредитннх банака, штедноннца и осталих акционарских друштава, подлеже плаћању овог иореза. Заводи нлн установе, које су нарочнтим законом ослобођенн од пореза, неће плаћатн овај порез. Чл. 47 постаје чл. 26 и овако гласи: Порез на каиитал уложен у радње наилаћује се ирема сумн тог каиптала п то: До . . . . . 2000 днн. 3 % Од 2001- 5000 „ 3.5 „ ,, 5001 — 10000 „ 4 „ „ 10000-15000 « 4,5 „ Преко 15000 по 5°/». Чл. 49 а. постаје чл. 27 п он се мењаовако: Све радње трговачке, индустрнјске, шнекулативне, лпферантске, у опште које се каииталом на добпг покрећу и одржавају — нзузимајућн рударске и занатлијске — нодлеже плаћању иореза на обрт. Чл. 28 нов п гласи: Овај порез плаћају: а) радње баштованџнјске 4°/, од годишњег обрта.

б) све остале трговачке и шпекулатпвне радње, плаћају. ирема годишњем обрту своје радње и то : 1. радње са нрерађевинама: по 7 0 / о од годншњег обрта. 2. радње са сировннама: по 1 %> од годишњег обрта. г) радње лиферантске, арендаторске, грађевинске, иредузимачке н закупничке, у опште плаћају : но 1°/ 0 годншњега обрта; н д) радње ио сеоским дућанима: по 1°/» од годишњега обрта. Но нн један дућан не може платнтп мање од 50 днн. Чл. 29 нов п гласи: Овај порез неће се узимати у рачун прн распореду за лпчни норез, ннти ма за којп прнрез. Чл. 50 иостаје чл. 30. Чл. 31 нов и гласи: Од овога иореза ослобођавају се: а) умни раденпцн и раденице испод шеснајесте године старости и телесвн раденици н раденице пспод осамнајесте годнне, без обзира на велпчнну зараде, коју бп нмали. б) умни п телесни раденнци н раденнце, којима зарада не би бнла већа од 60 пр. дин. на дан, ако су у небрачном стању и немају никог од родбине еа пздржању: в) умнн н телеснн раденицн оба пола, ако су у брачном стању, иа нм зарада не бп бпла већа од једног н но динара на дан; г) умнп н телесни раденици оба нола, ако су у небрачноме стању, али би ималн на нздржању с^абомоћиу н за привреду неспособну родбину, као: оца, матер, браћу, сесгре, децу из законитога брака н т. д. па им зарада не бн била већа од једног н по дин. на дан; д) телеснп раденпцн оба пола, ако бн впше од два месеца, н умнн раденнци оба пола, ако бн више од трн месеца ненрекидно боловалп, нлн се за толнко налазплн у војсци, нлп на издржању какве кривпчне осуде, ослобођавају се пореза за полгође, у коме су за толико билп удаљенп од рада; а ако бн први раденнцп внше од трн месеца, а други више од четирп месеца, горњнм узроцима били спреченп од посла, ослобођавају се пореза за целу ту годнну; е) умни и телесни раденнцн оба пола, ако на нослу, плн у болестпма телесно тако онеспособе, да услед тога њихова зарада буде мања од оее, коју су нре тога губутка имали, платиће порез на половнну зараде, коју у таком сгању буду пмали; ж) телесни раденицп, кад наврше шесет годпна жнвота, не нлаћају впше овај порез; н з) лнца, која уживају нензију или нздржање, бнло пз државне благајне или ма с које стране —ако немају више од 30 дпн. на месец пензнје плн пздржања; У свпма овим случајпма ова изузећа чине се само тада, ако је зарада илн ириход једини доходак раднпков. Чл. 32. нов ц гласи • Умни раденнци деле се на три групе. I. група. У ову груну спадају раденици оба пола, који под платом служе: државу, округ, срез и општину. Они се деле у три реда. У ирви ред иду раденпдн, који се као нослуга сматрају, као што су: жандарми, пандурн, чуварн, стражарн, послужнтељи п свп /)ругн њима иодобнп. Они плаћају 1ој 0 од своје годишње зараде. У други ред долазе раденици, који се без указа примају п отнуштају н њнх нма двојаппх. а) оних, који се гласањем бпрају, као што су: кметовн оиштински пнсари и њима подобни. а) оних, којн се претписом ностављају, као што су : нрактиканти, дијурнпсте п њима подобни. И једнн н други плаћају на зараду до 800 дин. годшиње 1,1°| 0 , преко те суме 1,2°: 0 годишње. У трећи ред спадају раденици оба пола, који се указом иостављају и отиуштају, у ред који долазе и учнтељи, учптељнце н особље иародног позорншга.