Народна скупштина

СТРАНА 632

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ћитањвј али ако баш не преетаје, оида не долази на ирпо мосго рачун. На приход буџетски угичу тако сложени и тако многопИтање: оће ли бити деФицита у буџету или не; него за мсне бројни утицаји, који стање буџета мењају, да их апсолутно ннјс је прво И најважннје питање: шта буџет има да постигне, а нпкако могуће зиати унапред. Неки у гичу пово .ћН! неки непо то је да послужи као срество плади за изнршење онпх задатака, во.ћно, а неки се пе могу ни предвидети. Кад то < гоји да утичу које она има ; за мене је главно, да ли буЏет распоредом рас- па буџет и такви појави, који ее напред не могу ј предвидети, хода може да послужи тој цељи или не ; још краће, да .ш ће \ онда је са свим природно да ће се и стање прн:/ода мењати у буџет одговориги народном очекив .њу, сће ли парод, који даје пово.бном и нспово.бном правцу; кад то стоји гако с приходима, по буџету расходе имати и користи од свих тих давања и.ш но ? онда и дефицит мора према нрихОдима да се мења; гато је приТо је, дакле^ првИ захтев и најважнији, који ја тражим од бу- ход већи, деФицит је мањи; у колико се приход смањује у тоџета> На другом је тек месту по својој важпости питање, да лико деФиЦит расте. Дакле, као што видите такво једно тра.1И се буџет може саставити Са или без деФнцита Нема сумње, жење је неосновано и неумеоно. Све што се може тражити од да би онај буџет био најбољи, који би могао одговорити оном в.1аде то је да састави буџет на основу приближне веровагности првом, мало пре изнесеном захтеву, ио коме би се иародни новац и што се гога тиче, ја мислим да се оном буџегу не може статрошио на производне цељи, од којих би народ имао користи, вити никаквих примедаба. Да то докажем, ја ћу да се послужин а да опет у њему нема деФицига; али свакојако, брига о бољем пападима баш на ону позицију буџегску, која је дала највише материјалном Стању нашега народа мора да буде на првом месту. разлога оиозицији, да рекне, да је буџет певерно састављеи, Ту

Главно је, дакле, као што рекох, да ЈИ ће оно, што народ даје, држави,донети какве ренте, какве користИ самом пароду, или да ли оно, што парод даје, неће бити трошено на некорисне цељи, па да се у народу јави материјашо опадање, мањас, који пеки лепо назваше народни дефицит ? Тиме не велим, да при

су се узели завршни рачуни за неколико годпна, па се рекло, кад хоћемо да састављамо буџет, ми морамо да се користимо искуством прошлостн, па да видимо, како је било у прошлим годинама, те да према томе сасгавимо буџет оае године. На први поглед изгледа да мора тако и бпти, да се друкче

решењу, при гласању овога буџета, не треба водити рачуна - Ие може нп доКи, до приближног, вероватног предрачуна ; али

уједно и о државном дефициту. Ко.шко је тежак и колико штетан државни дефицпт, далеко је опаснији онај народни дефицит , јср тај народни деФицит, оио народно немање мораће да изааовс и државни деФицит. Шга више, чак и онај државни буџет, који би био састављен без дефицита, али којн пе би могао да утиче повољно на материјално стање народно, него

упамгнте, господо, ово: ако хопете да су вам ресултаги, иоследице, једни исти, онда морају да су и узроци једни исти. Кад би, дакле, постојале све оне погодбе у овој годнни, које су постојале у другим годинама, онда би опозиција била у свом праву. Али то не стоји. Ви ћете видетп из самог владиног буџета да је влада намерпа. да предузме пзвесне мере, да што

на опадање, ја бих му био противан и гласао би за буџет с де- боље прикупља иорез. II сад вас питам, с каквом логпком мо-

фицитом , ако би знао, да ће он подићи материјално стање у народу. Разлику ту између народног и државног дефицита мој друг Ђока Анђелковић, својим одличним говором јучерашњим, лепо је изнео, тако, да се мени чини, да би мој говор о томе био излишан. Иа једно с тога, а друго, што се морам дотаћи и говора неколико посланика, којом се приликом морам дотаћи тога питања, то да вас пе бих морио иоиављањем онога, што сам напред казао, ја ћу место свега тога одмах да почнем с иојединим говорницима. Прво је чини ми се био г. Драгпша Станојевић. Он је у свом говору одма у иочетку казао ово : буџет је једна врло важна ствар; он је био узрок многим немилим нојавима код нојединих народа; буџет је изазвао код многих разне метеже. — Није то изазвао ни буџег ни дефпцит у буџету, него је изазвао систем рђаве владавине, сисгем нод којим је народ материјално нропадао. ДеФицит иије једини узрок. него систем, који је исцрпљавао материјалну снагу народну Не поричем важиост, коју већ питање о буџету има само ио себи, али с тим не греба -претеривати. Дајући му толико важности, г. Драгиша тражи да се предрачуп буџета тачно и верпо поднесе, па је се ту послужио једиим примером, по коме иа први поглед изгледа, да је његов захгев оправдаи и умесган. У колико се сећам ои каже : ако

жемо ми одобравајући извесне мере и подносећи извесне жртве само заго, што верујемо да ће оне доиетн већих прпхода с каком .10гиком велим можемо сад тражити, да се гај већи прпход — у који верујемо — не унесе у буџет. Ако се нема вере у те Финансиске мере. оида, какав је разлог да се оне заводе и на њих новац троши; а кад се већ заводе онда зашто немати вере у њих? Сам би министар био нелоп.чан, кад не би ставио већу суму, него што је бпла пре, јер у том случају не знам разлога, којима би могао да правда своје тражење за нове жртве, које се за те мере траже. Дакле, овај је разлог довољан па да онравда ону позицију, коју је министар ставио у буџегу. Рећи ће ко од вас па добро, то ви тврдите данас, али кад истекне годнна па вндимо, да је мање прикупљено, него што је предвиђено? Шта ћемо онда? На то одговарам: нико не може да буде пророк, па да зиа магематичкн тачно колико ће бити; може само да каже приближао колико ће бити на основу онога, што је прошле године било и на основу оних резулгага, који се од завођења нових Фииансиских мера могу с разлогом да очекују. И сад на основу тога искуства, гледајући колико је џрошле . године било може се оријентисаги за даљу годипу, али свакојако он је имао право да меће већу суму и да није метуо, ми би нмали права да му иребацимо за жртве,

хоћете да зиате право стање деФицита, онда греба да питамо ко ј в од нас Т р аЖ11 за ([.ипансиске мере, намењене што већем ириминистра п да нам министар кажс наспгурно, да нам министар куиљању д ржавн их прихода Поштовани послаштк поп Арсеније Прокоиијевић, кога веома ценим и поштујем, придружујући се г. Драгишп Станојевићу између осталог пребацио нам је, да се ми радикали не држимо једпог, по његовом мишљењу, најважнијег правида у нашем програму, а то је штедња; па онда велим: да због тога дефицпт расте а благостање у пароду онада; видићете с једне страие деФициг, а с друге стране опадање материјалног стања у народу. Заиста господо, леиа и патриотска жеља, и да вам право кажем у тој жељи: да немамо дефицита и да нам у исто време буде иарод богат, — у тој жељи велим, нисам заостао ни за једну математичку линију иза пошгованог г. Арсе: али мени се чини да баш та лепа жеља, коју казује ноп Арсеније, не само да се не може постићи оним, чиме он хоћо, него ће се баш тиме промашити. (наставићи СЕ)

подјамчи, колико се може добити од које позшшје : министар греба да каже од 19 или 20,000.000 могу бити сигурни 10 или 12 или и 13,000 000. — Господо, па онда би тај министар био у најбољем положају. У најбољем с гога, што за један прнход од 2 0,000.000 ми .1. минисгер без икака размишљања може казати: јемчим да ће два мил. сигурно ући у касу. Такав би министар без икакве муке увек откупио евоју реч, јер без икака његова старања добила би се и већа сума. Он иеби имао пишта да мисли; он неби имао потребе да се сгара, како ће пред Народним Нредетавништвом дату реч откупити, ге да се мучи у изналажењу начнна да се до тих прихода дође, јер је великим смањивањем обеЈбедио свој предрачун. Ја мислим да је далеко за нас боље принудити га на сгарање, да што више прикупи прихода, који и.мају да уђу у државну касу и да што мање остано на дугу. Но да осгавнмо то на страну, па погледајмо на саму природу буџета, да лн је могуће, да се токо тачно изнесе тај пред-

0.11'оворци уркдпик Ранко НетЈ>ови)>

Ш тампа краљ. сриске дгжавпе штамиарнје