Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРЛСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКН ДАН ЗА ВРЕМЕ ОКУПШТ1ШСКОГ РАДА ИРЕТИЛ.АТУ ИРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВН! ШТАМПАРНЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛНСТУI ЈА СРБИЈУ 6 Д1Н1. МЕСЕЧИО ОД ЈЕДиОГА БРОЈА 0*10 ДИН. ЗА СГРАНЕ ЗЕЈ1ЉЕ 1ГОШТАИСКОГ САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕ'ШО-

УРЕТбУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ : Ранко Петровиђ, Доброслав Руисић, Љуб, II, Ђириђ.

Број 68

СУБОТА 16 ФЕБРУАРА 1391

Година I

56 САСТАНА1С 4 фебруара 1891 год. т Београду председапао ПОТПРЕДСЕДНИК Димигрије КатиБ СЕКРЕГАР Лука Лазареви^. (НАСТАВАК) (0 "Уџету : Министар М. Вуји!,) Даље, господо, помињао је г. Авакумовић, не толико ради самих посланика колико ради јавности, ради народа, ради оних. којима се говори. као што ]е иоштовани посланик г. Гига рекао, кроз прозор, помиљао је, велим, и некаквпх 100 милиона зајма, које г. Авакумовић припнсује и пребацује радикалној влади. (Авакумовић: јест, рачун говори!). Господо, рачун говори, али и рачун и памет показују са свим друго нешто. Да нређем одмах на ствар. Ирви зајам за исплату државних дугова закључеи је начелно под савезном владом, и поднесен Скупштини. Онда је био и г. Авакумовић за тај зајам, као што сам и ја био, т. ј. морали смо бити, јер је наљало платити саме подужице. Тим зајмом исплаћени су дакле само привремени дугови, које је савезна влада затекла и ништа више. Ви се сећате сви оних мојих извештаја, и мојих говора, да је 1 887 год. затечеио у самим боновима 1 1,000.000 дин. То је оно време, кад се није могло ући у министарство Финансије у ходник од самих ловерилаца државних. То је оно време, кад је мој претходник миниетар финансија наређнвао благајницима мин. Финансије, да болују по 3 4 дана, т. ј. овамо наређивао исплату, али кад дотпчни дођ/ с квитама, а врата благајне затворена и благајник а болује» по 3 4 дана! (Смех!) Тај зајам, дакле није пао ни с једним динаром на терет радикалне владавине. Други је зајам, зајам за откун. железничке експлоатације. Гим зајмом, не само да није оптерећен државни буџет, него је још олакшан. Њиме је нскупљена држ. железница бесмислено под аренду издата. Нишга више нећу да напоменем до ово. Док је ово друштво имало под закуп експлоатацију железнице и док су имали и уживали цво приход од ње, ми смо дотле доплаћивали још милион и милион и ио дин , и тако бисмо доплаћивали и даље, да је у страначким рукама железница остала. Сад имамо железницу у својим рукама, ммамо 1,400.000 дин. ануитета, који она сама плаћа и имамо шта више још преко тога прихода. Сем тога експлоатација је у нашим рукама и железиички материјал наша је својина. Овим .је дакле само учињена једпа добит држави. То данас већ и деца знају.

Даље наводи господин Авакумовић дуван. То је исто и са дуваном. Не треба ту ни говорити. Узмите само јаоуарски рачун, па ћете видетп, да ли Је вредно бело задужити се са оном сумом од 300.000 дин. годишње на име ануитета, да се два милиона чиста прихода добије. Ну што се тиче самога зајма, који ни са ових 300.000 није морао биги закључен, ту знате да он аије ни закључен од наше стране, већ баш противно решењу Скушпгинском. За то је Скупштина пок. Ракића хтела и да окриви. Зајам је два нута тежи, но што је имао бити по закону. Даље се спомиње чак и со. Мој одговор о дувану, важи и за со. Ми од соли имамо 2,000.000 дин. чистог прихода, а то је пре ишло друштву у џеп. То казују прости рачуни. Једну чисто државну добит хтети представиги још као задужењето је у стању да учини само г. Авакумовић. Иомиње, даље, г. Авакумовић и прирез за наше наоружање. 'Го је, господо, прирез за једну неопходну земаљску потребу, која је лане у тајној седнпци расправљена, и на тај прирез ч либерали су присташ, лрисгали су да се разреже по 6 пара, да се земља најнужнијим војним потребама снабде. То је привремена ствар — ствар преке потребе земаљске, коју патриотизам налаже. Најзад је напоменуто и некаквих 3,000.000,стављених у буџет министарства грађевина за жолезнички материјад. То није никакав зајам. То је исти онакав зајам, као што је и лане у буџету старало 150.000 дннара или 50.000 дин. ануитета за подизање јавних грађевина, које могу представљати п вредност од 50 милиона! Ту нема зајма већ набавке у вредности од 3 мил. за железницу ц повремене исплате просто зато, што се све оно, шго још треба иашој држ. железници, не да једногодишњим приходима исплатити, а набавке се не чине за једну већ за толике године, које ће ју и исплатитн. Ту дакле министар грађевина није хтео да оптерећава буџег од једном, него је казао, дајте ми ануитет, па да ја могу за ову суму набавити железнички парк. То није зајам, него је редовна потреба железнице. Кад оио овако аналише.мо, ја не видим овде никако оптерећење радикалне владавине. Ја чак даље идем. Узмимо дефицит од прошле и ове годиае, рецимо да ће га бити на 8 ми.шона скупа, па кад би се баш и морао чиниги зајам за покриће тог деФицита, го не би била последица ове владавине, већ последица још оиог Финансиског стања, које је пре нас сгворено. Да нисам вратио држави њене изворе, тај би деФицит за две године изнео 20 милиона, а овако неће ни осам, ако органе за наплату добијемо. Нама није бнло могуће да друкче учинимо, ми сад не можемо да поједемо сав дефицит, а неће паљда ни опозиција од нас тражиги, да укинемо школе, да војни буџет сведемо на 4-5 милиона. Нећете ваљда хтети да лудом штедњом повратимо на јуриш равногежу. Тај прсдлог о укидању школа и војске поднесите ви Скупштини. Овакав буџег какав је