Народна скупштина

57 САСТАНАК — 5 ФЕБРУАРА

СТРАНА 655

Секретар прозива: Алекса Ратарац иротнв; Андра Николнћ за, Аата Рајнчп!) зи, Арса Дреновац за, Арсеннје Прокоинјевић протнв; Арсеније Ирнћ протнв; Атанаснје Вучковнћ пропЈВ; Благоје Божић за, Богосав Поаовнћ за, Божа К}натровић за, Васа Манојловић за, Велизар Кундовић нротпв; Внтомир Младеновић за, Вића Радовановпћ за, Вуча Ннколић нротпв; Дапило Јовановпћ иротив; Димитрнје Днковић за, Димптрпје Илнџановнћ за, Дпмптрпје Ћпрковпћ за, Доброслав Ружпћ за, Драгиша Станојевић ирсЈпв; Ђока Анђелковић за, Ђурђе Ђоровић нротив; Жнван Радосављевић за, Жнвко Малопарац иротив; Жнвојнн Велнчковић нротпв; Илпја Душманнћ за, Ишја Мојић за, Јован Поњавић против; Јован С. Јовановић за, Јован Николнћ против; Јованча Стојановпћ протпв; Јокснм Павловић иротпв; Јоца Ж. Јовановип за, Коста Влајић за, Ко ста Јуришић нротнв; Коста Јовановић против; Лаза Илпћ за, Лаза Ботковнћ за, Лаза Мнловановић прогив; Лука Лазаревић за, Лазар Милосављевнћ за, Љубо Јокспмовнћ за, Љубннко Мнлинковић за, Љуб, Ћнрпћ за, Марко Петровић за, Мата Максимовпћ за, Мпка Спасојевић против; Милан Глпгоријевнћ за, Мнлан г Бурпћ за, Мплија Миловановпћ ^а, Мплош Богдановић за, Мплош Марковић за, Милун Мнљковић нротив; Мнлутнн Гарашанин за, Михаило Вујнћ за, Миханло Кр. 'Борђсвић за, Михаило Поновнћ за, Младен Аксенгнјевнћ против; Младен Мар!;овпћ ирогпв; Милан Поновпћ иротив; Никола Протпћ нротпв; Новак Милошевнћ за, Павле Станковпћ за, Панта Срећковнћ за. Пера Велинировић за, Пера Максимовић нротнв; Раде Протпћ протнв; Радпсав Митровнћ нротнв; Радоје Костпћ против; Ранко Тајснћ протнв; Раша Ннннћ нротпв; Рнста Поповпћ за, Савко 'Бусић нротив; Снмо Костпћ за, Среген Гогпћ за, Сганко Петровнћ за, Станеје Нешнћ за, Станојло Вукчевпћ за, Ставча Внденовић за, Стеван Мпљковић за, Стеван Рнсгпћ иротив: Стојан Стапковић нротнв; Таса Николајевнћ иротнв; Тодор Туцаковпћ против; Тодор Радовановнћ за, Тома Бојичић прогпв; Трнвуп Милојевнћ нротнв; Фплин Мплојевпћ за, Павле Вуковић за, Днмнгрпје Катнћ за. (После гласања) Потдредседник — Изволте чутн резултат гласаша. За креднт по пројекту гласали су 54 а протнву 37; нрема томе објављујем, да је Скупштина усвојпла нредлог по пројекту. Известилад чнта тач. 3 у опшгим креднтима. В. Радовановик — Овде на овој иозпцији треба уштедити, јер ве само да она толнка колика је ннје потребна, пего су у њу стављенн н онн расходн, којп не посгоје, на прнлпку пензноновање н постављање саветннка на расположсње. То не може да оегане, јер саветннк не може да се пензцоннше плн стави на расноложење онда кад влада хоће. То може да буде само мпннсгар пли посланнк на страни. Оволика је цифра дакле велнка, н ја бнх нредложио да се она сведе на ноловнну, а иоловнна да се уштеди, јер свакојако у току годиие, може се деснтн да један илн два од садашњпх мнинстара дођу у нензију, внше не може. Ја бих дакле иредложио да ову суму сведемо на ноловпну, но како чујем да г. Ранко има одвојено мпшљење, то ја пристајем уза њ. Мин. Финансија М. Вујић — Госнодо, ннсам бно овде кад сс код других иознцнја говорнло, алн овде да кажем, да је оваква штедња каква се овде предлаже иривндна и да је за министра фпнанцнја и владу све једно, хоће лн се она -чинитп пли не. У осталом ја ћу о кредиту на ванредне потребе говоритн кад дође друго чнтање н рећи шга о њему мислим и знам. Рећн ћу, да свака уштеда, која се ту учини у самој ствари није апсолутно ннкаква уштеда п да се она владе ансолутно ништа не тиче; може се опа збрпсатн, а може се дати 500.000, владн је сасвим све једно. Кад ванредие потребе настуне, нема те владе која на основу Устава не бн учнннла Државиом Савету иредлог, да се оне намире, на иосле да тражп накнадно законодавно одобрење, — то је, дакле, варање самог себе. Г. Внћа каже да су овде иогрешно стављени саветницп и мнннстрн. Није ногрешно. Савегннци не

могу да се стављају на расноложење и у иензију по вољн владе, али може наступити случај, да једаи саветннк оболи или је навршпо довољан број годнна за иензпју и он је тражи. У томе случају влада мора да га ставп у нензнју на бнло кредита нлн не. Дакле, у томе није ништа погрешно. То једно, а друго. што важн за саветннке важп и за министре. Могу сс кабинетн мењагн на начпн, да не испадне г. Впћи на рачуи. Г. Впћа напомиње садашњп случај са овнм кабпнетом, алн може све друкче исиасти п онда је са свпм све једно ма гата овде било. На крају године може да пзађе даје на ове цељн утрошено н 20.000, ако се десе какве велнке промене. Једнно бп се могло рећи, да се овде даје влади маха да послгнпке на странн ставља на расположење н у пензпју. Но мпслим, да се до сада влади ни то не може нребацнтн да је мењала ове личности. Међу тпм влада и на то нма иправа, кад наст^ не те потребе на ирилпау да п >сланик навршн довољан број годпна нлн онеспособи за рад н т. д. Имам једном речју дакде да ваи кажем ово: да овде шгедња није нншга друго него привпдна шгедња. Толико сам имао да вам кажем ради објашњења. Милан Подовић — Ја нвЈмам ншпта друго да кажем, до да усвајам Ранково мншљење. Потпредседник — Иретрес је снршен. Гласаће се о кредиту предложеном по пројекту. Ко је за то да се он прими, пека седи, ко је прогнван нека усгане? (Већина седи). Објапљујем да је Скупштина одобрила овај кредит по пројекту. Известилац чита: 4 тач. онштих кредита. — Овде је као што виднте било стављено 50.000 дин., али је одбор ту дифру смањио на 35.000 дин. (Прилог 9 ст. 17) Ранко Тајсић — На овој партији моје је миш.Бење да се ушгеди мало више. Ја мпслпм да се уштодц 40.000 дин. а 10000 дин, да се остави. Кад се узме у рачун само кодпко ми имамо пензионаша, иа кад се узме да их има младих и здравих — таман да раде, они иду у пензнју па неки од њих после постају дијурнисте — кад се узме у опште у рачун, да се сваке године ове пензије гомидају тако, да и оне доста чине те правимо зајмове — кад се све то узме у рачун, онда се не би смело остазити ни 10.000 дин., које сам ја дао, јер сам био сувише галант; нарочито кад се зна да је пензијони буџет толики, колики је негда бно за целу земљу, па на основу тога не сме се више пензија повишавати ни даваги, тим пре, шго је ово иензионовање, кад се неки чпнозник некома не допадне. Но ја мислим да ако неки чиновник не ваља п хоћеге да га се курталишете, онда га дајте суду, нека га суд осуди, казните га платом и т. д., а ко ради тај се не мора терати и тако сам да остане на овој партији 10.000 дин. за пензију чпновницима, који су изнемогли и који је са.мн траже и по закопом узроку добијају. Мин. Финанција М. Вујић — Господо, није једном у Скупштини речено, како је позиција на пензиоковање чиновника врло гешка и осегна. Што је она тешка и осетна смем да тврдим, да је најмање крнвице за то до садање владе; кривица је до нартијске борбе, борба је донела собом да владе нису могле да сносе противнички апарат чиновнички. Погледајте на сва места у државној управи, па ћете видити да нн једна служба није тако еминентна-политичка, као што је сдужба полициска. Нпр. господо, у прос-ветној струци није било тога гањања ни од сгране једне партије, тако исто н за привредну службу може се рећи да је инднФерентна у том погледу, али полнциска струка политичке је природе, и партиска борба донела је то, да кад једна влада дође, она није могла да трпи чиновнике, који јој смегају у раду. Дакле један је уз • рок у томе, а други узрок лежи у томе, што је данашња влада затекла нзвесне прнлнке које су је нагпале, да то пензчоноаање врши. Тај други узрок, то је, господо, новн Устав. Тај новн Устав донео је нове судове. нов Државни Савет, Контролу нтд а тиме је донео то, да су се најтежи чиновннци морали пензионоваги, и отуда је та нозицпја на пензионовање толико порасла. Стишавање овако заоштрене борбе, извршење уставних наређења, довела су давас до тога, да има нзгледа да немамо