Народна скупштина

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАП :(Л НРЕМЕ <ЈКУПШТИНСКОГ РАДА ртП>, » ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУI (■Штј? Кј<- зл. Срвију 6 дии. месечио ПРЕТ11ДДТУ НРИМА ® ШМ® 0Д ЈЕДЦОГА ВРОЈА 0"40 дип. КРАЉКВСКОтСРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА ЗА СТРАиЕ ЗЕМЛВ ПОШТАПСаОГ САВЕЗА 15 ДИП. МЕОКЧПО УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровић, Доброслав Ружић, Љуб, П, Ћирић. Б РОЈ 70 ПОНЕДВЉАК 13 ФЕБР7АРА 1891 ГОДИНА Т

57 САСТАНАК 5 фебрупра 1891 год. у Веограду

ИГЕДСЕДАВАО ИОТПГКДСБДНЧК Димитрије Кати! СЕКРЕ1АР Ранко ПзтровиБ

(наставакЈ (0 буџету) Ранко Тајоић — Разлози г. м"настри фиаанснје да ов не зиа шта ће да учини са чиновницима фпнансије, као и разлози Станка Пегровића. да бн прнсгао ијош више у име пензпје да платн чиновника рђава, те да га се курталише, за мене су врло слабп, као п Рашппп, који хоће рђава чиновнпка да се кургалпше само иензионпсањем. Несретније и јаднпје земље нема од оне, у којој има рђавпх чпновнпка, и која налази да их се трба курталпсати пензнонпсан.ем. Међутпм он је дотле задобио ирава на прилпчиу суму пензије, иа пеће да ради п правп разне угурсузлуке, и онда место да га вп узмете на одговор п да за то нскуси казну, ви му дајеге још пензпју. Такве аналогпје нема нигде у свету, да се платн чиновнику што је хрђав, па ни у Србији не би требало даје има. Ја зн;ш у нас, кад човек остари да не може већ раднти остале нослове онп га онда поставе у пензпју, те чува иплад, ако је пак неко занаџнја, они му даду да крип гуњ, обућу, руду п остало. алп нензије нема. Тпм правцем ваља поћи и овде. Ако ваља чиновник, онда га треба сдржагп, а ако не ваља, онда га истерати плп дати суду, алп никако дати му иензпју. Овај даиашњп ОЈџет иеизионовања тежп је, него што је бно прошлпх годпна буџет целе земље, н онда кад је буџет бпо оволнкп целе земље, народ је бпо у бољем благостању иего данас, п ја на основу оволике гомиле пензпонера мпслнм, да је доста 10.000 динара, а овнх 40.000 да се укину — уштеде. Министар Финансија М. Вујић — Ја вас молим, господо, да имате на уму, оио што сам наноменуо мало час. Ја сам отоич рекао, да је то мучно, да кад чпиовник не ваља да га иредајемо суду на осуду и чекамо решење , а међутим осгављамо га на положај, да седи п радп шта хоће, — тпме ће битп впше штете. То је једно. Тим путем ја не впдим да ће се учпнитп брза помоћ народу, а у колико је иароду ираво да се го учинн, ираво је п минпстрпма, Пеизнонисање чиповнпка то је управо лпчпо непрпјатна ствар. И сад кад би ову нар тпју избрисали, онда би свакн мииистар могао да каже: кад иензнје нема, а ја чнновника не могу да казним, да окривим и предам суду, онда ћу ја таквог чиновника оставнти да

и даље ради и долази кад хоће, јер не могу да га исгерам. Ако је право народу да се гако ради, нраво је и миннстрнма, алп сматрам да ову партпју на пензионпсањс треба одобрнтп и с тога, што овде долазе и чиновници, који осгаре п оболе, па не могу да врше службу, и онда сама државиа потреба захтева да се послови непрекпдно врше, те се мора он у пензију ставнти, адруги на његово место поставити. Дакле ту ће битп више штете, ако место буде празно, но што ће пасги иа терет буџету ова иензија. Најз 1Д долази и оно, што се мора вршптп по закону, где је један чииовипк ислужио и нма ирава иа неизнју, на док тај закон постоји, мора се ио томе н поступати. Оволико сам имао да кажем у одбрану од оиознцнје, да се данашња владавпна ипје ноказала у чпновапиггву иартијска, и ако јој се не може пребацпти, да је осгавнла и још многе чиновнике, којн ннсу људи њене партнје, не може јој се нребацити да је њиховим пензионнсањем оптеретпла буџет. Потиредседник — Претрес је свршен. Гласаће се о кредпту од 25.000 дин. на шта је нрпсгао н г. министар финанснја. Сгављам на гласање, ко је за то, нека седн, ко је иротив, нека устане? (Всћнна седи). Објављујем, да је Скупгатнна усвојпла кредит на иензионовање чнновнпка. Известилац прочпта 4 тачку: „Кредит на иерподску повишпцу плата : а) судија 3 - 500 б) на авансовање осталих чпновиика 15.000 Ранко Тајсић — Овде сам госнодо одвојио мншљење из разлога оннх, које сам мало пре поменуо, а то је разлог

што су ове цифрс већ предвпђене. Плате нрофесора су пред впђене у буџегу миннстарства нросвете; телеграфиста у буџету мннистарства нривреде; судија у буџету мнннстаретва правде; а лекара у фонду санитетском, н кад се узме да је за све те чнновннке предвпђена иернода, за коју им се има иовпшца рачунагп, онда нема места оставптн оволику цифру за аванзовање. Ја бих бво чак мишљења да се овде не остави ни једног гроша, те да видпмо, шга би од ових људи било, кад једне године не би нико аванзовао, те нека н код њих дође мисао на шгедњу, као и код нас, — кад не родп нншта, људп оиет морају да плаћају све дажбпне, које су п пре тога плаћалп. Но ја опет држпм, да им треба оставпги 5.000 дин. а укннутп 10.000 н молим Скуцшгину да изволп примнти овај мој нредлог, јер је и сувнше младих чпновника на веома великнм нлатама. Министар Финансија М. Вујиа — Господо, као год шго се даје једној владн могућност, да може да уклони лпчностп, које су у државиој служби, а коЈе су несиособне за њу, гако исто, мнслим, мора јој се датц могућност, да се добри чиновнпци у иајмањој мерп могу и да иостакну на посао; а