Народна скупштина

РАНА 674

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Потпредседник — Молим вас госиодо, да би се знало, да ли има довољан број за решавање, нека се изврши нрозивка. (Настаје прозивка). (После прозивке). Има на окупу свега 7 8 иосланика, према томе може се отпочети рад. Али се опет може желети. да и остали друговп долазе, како не би недоласком својим правдали недолазак оних. иа које једнако вичу како не долазе, како се не ради довољно н т. д. Имена оних , којц нису дошли мислим да треба да се запишу и у прогокол. Ови нису дошли : Алекса Ратарац, Анта Радосављевић, Аврам Бељић, Велизар Кундовпћ, Видоје Невесињац, Владимир Тадић, Димитрије Димовић, Ђока Анђелковић, Бока Врачинац, Живан Радосављевић, Жнвојин Величковић, Јован Ђаја, Јованча Стојановић, Јоксим Павловић, Коста Ворисављевић, Коста Таушановић, Коста Јоваповић, Лазар Вошковић, Максим Сретеновнћ, Мата Максимо вић, Мата Радојковић, Милан Мостић, Миливој Јосимовић, Милојко Лешјанин, Михаило Веселиновић, Михаило Вујић, Михаило Ноповић, Панта Срећковић, Пера Максимовић, Стеван Нешић, Стојан Рибарац, Сгеван Максимовић, 'Гаса Вукосављевић, Филип Милојевмћ, Никола Паишћ. Потпредседнитс — - Отварам седиицу 5 9 редовног састанка. Изволге чути протокол 58 састанка. Оекретар Љубо Јоксимовић прочита протокол тога састанка. Потдредседник — Прима ли Скупшгина прочитани про•гокол ? (Прима). Изволге чути молбе и жалбе, које су Скупштшш упућене. Секретар Добра Рузкић чита : Светозар Јанковић бив. латов пз Валта-Бериловца, у срезу нишавоком, окр. пирогском жали се против министра Финансије; Јевреји из Пирота моле да се из државне касе плаћа вероучитељ њиховој децп; Тодор Сгојановић, бив. учитељ из Лесковца, моли да му се уваже извесне године службе; Сељани из Доње Стопане у ср. лесковачком, окр. врањском моле да буду одвојени од турековачке, и придани винарачкој општпни ; Султана пок. Косте Кочића из Београда моли за државну помоћ; Светозар Јанкопић бив. латов нз Балта-Бернловца, у срезу нпшавском, окр. пиротском жали се на пзвршне власти; Деца пок. Николе Костића учитеља, из Београда, моле да се њиховој матери повећа државна помоћ; Петар Мариновић председник општ. дубачке у срезу звишком, окр. пожаревачком, жали се на среску власт; Коста Ковачевић, царински позорник из Београда, моли да му се врати плага, задржана 187 6 год; Суд општ. каонске у ср. драгачевском, окр. руднпчком моли за исплату реквизиције; Занатлиски еснаФи из Пирога моле да Нар. Скупшгина нађе начина, како занатн наши да се унапреде; ЕснаФ обућарски, мутавџискн п грнчарски из Краљева, моле да се узакони иодела радња; Стеван Јокановпћ и још њих шест пз Ужица, закупци државне суватн на Златибору у 187 8 годшш, моле Нар. Скупштпну, да их ослободп плаћања аренде за ту годину; Сељани из Дрлупе у срезу космајском, окр. подунаиском, моде да се њихно село одвоји од општине рогачке н образује за себе општину ; Днмитрије Јовановић из Београда, жали се на начелника среза врачарског, што му не наплаћује дуг по нзвесној пресуди; Радојка, удова пок. Милије Петровпћа, из Д. Љубеша, у срезу моравском, окр. крушевачком моли да јој се поврати инвалидска потпора;

Наста ; удова Митра Милојевића из Витковца окр. крушевачког, среза моравског жали се, што јој је одузета инвалидска помоћ; Станија удова Живана Гавриловића нз Врезовице у ср. јасеничком, окр. крагујевачком жали се на извршне власти, што јој не дају задовољења; Павле Здравковић, председнпк општ. В. Селске у ерезу врачарском, окр. подунавског, и још два одбориика жале се на трошарину вароши Београда ; Мијаило Пишчевић и још тројица из Семегњева, у срезу златиборском, окр. ужичком моле Нар. Скупштину, у име целог села, да се исплати селу реквизиција, пз времена српско-турског рата; Данка, удова пок Радисава Милићевића, из Витковца у срезу морарском, окр. крушевачком моли Нар. Скупштину, да јој се врати ннвалидска иотпора; Васо Стајић, нз Крушицс среза и округа ужичког жали се иротиву инвалидског суда; Перуника, удова пок. Филипа Милићевића, из Витковца, у срезу моравском, окр. крушевачком моли Нар. Скупштину, да јој се потпора пнвалидска поврати ; Велнчко Ненадозић, из Царине, у срезу азбуковачком, окр. подринском моли Нар. Скупштнну, да нареди министру Финансије, да му држава исплати једног коња, реквирираног у време ирвог рата; Сељани из општине рогачке у срезу драгачевском, окр. рудничком моле за исплату реквизиције. Потпредседник — Све молбе п жалбе упутпће се одбору за молбе н жалбе. Има реч г. Трпвуц Мплојевић. Тривун Милојевић — Молбу Павла Рапковића нз Великог Села среза врач. окр. иодуиавског молпо бпх да одбор присаједини с нашпм иредлогом о трошарини. Потиредседник — Одбор за молбе и жалбе зна шта треба радитп, ако то буде иужпо он ће и учинптн. Част ми је известитп Народну Скупштину да сам 3 дана одсуетва дао г. Д. Дпмовпћу посланику из Нараћина. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду продужење претреса о буџету. На реду је буџет мпннстар. иравде. (ирнлог 5 ст. 22). Извастидац Ј. Ж. Јовановић чита позиције на илату особља, и одборско мњење. (Нрилог 9 ст. 20). Ранко Тајсић — Код илате министра ја сам хтео да изведем једну штедњу и да је провеа,ем кроз буџете свпјех министарстава. Наравно сад ће се решити, хоће ли се та моја уштеда уштедпти овде на плагп овог министра, па ће то вредпги н за друге мпнпстре, а случајно се дошло да то баш буде на мннистру правде. 1 Т ј мог пзвештаја можете вндјети да ја иредлажем, да се на илатама свпју министара уштедн 2630 дин. Мој је разлог врло прост, разумљив и поучљнв. Еад се узме илата по ирошлогодпшњем буџету 12.630 дин., онда то долази диевно но 35 динара. Ја сам рачунао овако: ако ногледамо на стање у коме смо, ја држим да ће они драговољао прпстатп и сматраги за нохвалу своју, а мени заблагодарптп на нлеменигој мисли ако нм смањимо плату на 10.000 дин. јер, госиодо, опет онда долази 27 днп. дневно. Ако, господо, ногледамо на наше фнианснско стање, на наш екоаомнн, нољопрпвредни, сточарскн нрнход, од чегајенаш свет највнше жпвио н који год хоћете ирпход ја мпслпм, господо, да ћете се потпуио са мном сложнти, да је илата од 10 хиљ. днн довољна. Оио, какве сам среће и досад бпо са мојим предложеним уштедама, могу се надати да и овде нећу боље проћи, алн ја сматрам за дужност, да сваку нозпцију код које предлажем уштеду, ироиратим са неколпко речп, па то и овде нпсам пропустпо. Ја мислим, госиодо, да је плата од 10.000 дин. доста, н да се ту може уштедити, а нмајте на уму, ако овде ту уштеду учинимо, оида ће она важити и за илату свију осталпх мннистара, а то износи 20 — 30.000 дин. и наравио сад ће со иа овој нлатн мннистровој та ствар пребити. Господо, то је моје скромно мншљење, које држнм да је у нсти