Народна скупштина
СТРАНА 683
А што га сада нисам напоменуо, то је с тога што се ои однос11 на средње и основне школе, па сам чеаао гсад иређемо на те школе. Друго, ми, руковођенн обзирима гатедње, мнслплн смо да ће оволики број чпновнпка битп довољаи за послове у мпннсгарству просвете. У осталом н прошасте годпне бно је оволикн број чиновника (Ј тога сам мишљења да на овој позицији учинимо уштеде. Ранко Тајсић — Говор г. министра иросвете тако је леи и китњаст, да човек кад не бц знао иослове канделаријске одиста не само што би дао овога чиновника, него би још и впгае. Он је рекао да га неће постављати без велике нужде, а ја кажем, да је у увођењу нових звања увек по министровпм нзразима нужда? Питајте коливо год хоћете старегаина да ли нм треба још чпновника, увекће рећи да треба, а никад неће рећн доста је, јер вечно новопостављени раде, а ирвп иресгају. На основу тога мп смо нашли да ово звање греба да одиадне. Јоксим Павловић — Ја разумем тражњу мннистрову за још једнога писара. То је највпгае с тога, што он у своме министарству само са писарнма п оипгги. Они му реферишу о целој просветној струцц у земљп а начелник Сгева Д. Поновић готово му иишта. не радп, те ппсарн и секретари мораЈу увек да чекзју мннпстра. Ако се ко од пнсара обратн иачелннку он каже: чекајте мииистра. Он седи џабе, а ме1»утим ирима 7.000 годпшње нлате. Ја мпслим да мннистар илп треба да поставн другог начелника, који ће да ради, иди нека натера овога да радн. Овај је или неспособан или неће да ради. ЈЗнам да је био крло способан да пише и нотписује закоие о преком суду, који људима за дан одузимају живот, а овде где је иозван да ради неће. Молпм г. министра да иредузме кораке да се такав човек на том месту не држи. Министар просвете Андра Николић — Треба да одговорим г. Ранку и г. Јоксимовпћу; али како је г. Јокснмовмћ пзиео једно незгодно лпчно пигање мислим да одговорим нрво њему. Што г. Јоксимовић мнсли о томе како који чиновник у министарсву ради, то могу да иотврдим, да не стојн онако како он вели. На послетку Скупттннн Народној нити је иосао нити јој личи да доале год трпн министра као миннстра ппта да ли којн чиновиик радн. Скуигатина Народна треба да оцењује миннстра, да од њега тражи одговорност, а мпнпстар ће на сваки начпн гледати, како ће да нзрађује нослове. Молим да у лична нитања не улазите, јер то ннје посао за Народну Скуиштину. Да одговорим г. Ранку Тајсцћу. Ои ме некако изводи на мегдан, да се ја и он овде иред вама иредсгављамо ко само зна канцеларијскп посао. На иослетку ја ирисгајем п на то земљнљиште: изволите оценити ко боље зна канцеларпјски иосао, да ли он или ја? Ја не бежим с тога земљигата. Даље све оно што је рекао г. Ранко то је опште; ја износим једну специјалну потребу једног падлешгва, ја прецизујем и кажем у ткм и у тим месецима има посла за толико п толпко људи. Шга одговара г. Ранко Тајсић? Он одговара онако у оиште, го јест у стварп не одговара ншнта. Ја нисам изашао са онштим погледпма и да тражнм ;нто више чиновни^а, него сам изагаао са нарочнтпм нсказом, са иуио факата, чак сам одредио нарочнте месеце у којнма има посла. Којн су пмали прилике доћи у министапство просвете могли су се увек уверитп да ли се тамо ради. Ја вам кажем тамо се одиста радн п ова иотреба занста постојп. Ранко Петровић — Било је време господо, кад је у нашој државној уирави Државни Савет два пута вшпе трошио, него гато даиас трошп, п пмао чнновппка два пут више но што данао има ; било је време кад се на уиравне струке трогапло уираво све, па иросвету, на нривреду једва се глава окретала. На ир, миннстарсгво правде имало је далеко већн буџет него ондагање мнн. иросвете ; буџет министарства унутрашњпх дела бно је миого већи но што су сви други буџети. У то доба, велпм, буцет мпиистарства просвете једва је трошио неколико стотина хнљада иорескнх гроша, док су сви
други буџетн бројали на милионе. Алп у свима тим добпма тражено је и то иеирекндпо од сгране народа самог да се . на просвету гато више трошп, да се ту не штедп. И нови Устав кад је стваран п тада се канда више поилањало пажње свпма оннм установама, које нмају да оспгурају и које имају очувати некн ред и поредак у земљи, у опште све су друге установе пмале ревносних заступника одозго. А међутнм мин, просвете увек је оетајало да га сам народ покреће, да народ сам отнма за њега. И народ је однсга отимао н тпме је буџет мннистарства нросвете вала Богу ирплнчно растао н до данашње впснне порастао. У томе ја сматрам победу, напредак. Али централиа управа мпи. просвете није се ннкако појачала, него је држана на примнтивној уредби на каквој је бпла пре неколико десетипа. година. Ииицпјатнвом народном буџет мин. просвете растао је п кад је тнм начпном расгао, ја се чуднм, како да наилазн иа огиор један предлог у тој установн, који сада долази озго, т. ј. кад је мпнистар просвете предложио да у овој управп буде један радник више, да бн се што брже п тачннје радило и посао иосвршавао. Кад би министар тражно какав велпки иерсонал, као ш го смо у Скуиштннп мин. унутрашњих дела и нравде завели истражне судије, кад бн, велим, тражио такав великп апарат онда разумљиво што се тврдило, п да нас Устав ннје нагнао не бн мп то нп завели. Али, господо, иошто се тражп тако мали чнновнпк, гражи се чиновннк, којпм се мисли посао убрзатп п кренутн да иде што пре н што тачније, онда зансга не разумем то тврдичење. Дакле, као што рекох, ја се пзнепађујем кад је и ово могло да напђе на огнор. То се управо косн са оним редом захтева, који је до сад увек владао у народним скупштинама; коси се управо са радом, којим се оздо — од народа — увек тражило за просвету. То ме дакле изненађује, чудим се моме пријатељу Ранку 'Гајеићу гато јс- тако занео прогпв једног писара у мпн. нросвете, јер је предлог мин. нросвете врло уместан. Изјављујем, да ћу гласати за тај предлог. Ранко Тајсик — На мој говор првн одговорио је г. мпн. просвете, на каже да бп приетао, — као да сам ја њега изазвао — да полажемо псппт из канцеларијског рада. Ја ћу врло кратко да му одговорпм. Ја као човек ирема месту у коме живим и иремч школекој спреми, иознајем врло добро канцелариске послове и нрема том, а поред другог што знам а у редовио мп сгање не спада, — прнстајем, да нолажемо нспнт, и то кад би он полагао исипт из ноло-нрпвреде а ја из нознавања канцеларијскнх радова, уверен сам да би он добно Двојку а ја петицу. (Смех.) Но ако пнсам вешт у нумерама нли у регнстру, али опет знам ово : да пи један од миннстара неће рећи : па доста мн је персоиал п не треба мн више", Ми смо потнуно увереин, а јавно мнење гако мпслп и зиа да слободно може 1 / л чнновнпка свнју министарсгава да овај иосао свргаава, који они данас имају и раде а остале 2 /з може отнустиги ; јер доисга оии, којп ће да раде ; та једна трећпна могу то да посвршавају ; алн кад чиновннци неће да раде, онда нека нх тамо нмаде на хиљаде на неће ништа учннитп. То је што сам пмао да одговорим г. мппистру иросвете. МО ј друг и имењак, г. Ранко Петровић каже : да је бпло доба, кад су попечптељства трошила много више негоданас; — ја то верујем. Алн онда није било финанснеко стање, није била земља задужена, н ннсмо давати оволпко за интерес н огплату дуга а можда нисмо ни мало давали, јер нисмо бплн дужни, а сад плаћамо скоро голпко, колпко ондашња два равна двогодпшња буџега. На основу тога дакле, не може да се примп оно што он каже. (наставиђе се)
О дговорпи урвднач Р.чнко Петровић
ШтАМПА КРАЉ. српсве државнк штампарије