Народна скупштина

НА СКУПШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТ'ЛНЕ

и3.1лзп свлки даи зл преме оку1ннтш1ског 1>ада ИРЕТ11ДАТГ ИРИМА КРАЉЕВСКО-СР11СКА ДРЖЛВП^ ШТАМНЛРНЈЛ

цена ЈЕ .шсту : за срвију 6 дии. месечпо од јкдпогл вроја 0*10 ди1ј. зл стра11к :!15мље »ојгтлиског с1вкза 15 дип: месвчио

УРЕТзУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко Петровић, Доброслав Ружи, Љуб, II, 1 ирић,

Број 75

С7Б0ТА 2 Ј ФЕБРУАРА 1391

Година I

60 САСТАНА^ 7 фебруара 1891 год. у Београду

иРЕДСЕДАВАО иотигедсбдиик Димитрије Кати!. СЕКРЕГАГ ЈБуб. Јоксимови!,

(НАСТДВАК) (0 буцету: Љуб. Еирић) Нама ће се датп ирнлика да о тој уирави јошједаниут ироговоримо, кад буде г. мииисгар ироевете одговарао на ннтериелацигу, која је од г.тране неких иосланика ноднета нротиву нозоришне управе. Али сада, кад говорпмо о иозоришту не у оишге, него само о нашем београдском иозоришту, ја ћу да кажем, да управа позоришна ие само да ннје иримамила иублику, него је још свег одбила од њега. Позоришге је пређе толико задобило света, а то је у 1872, 1873 н 1874 годннн. да не само није добијало иомоћ иародну, него мујеизграду подигло. Место тога, дакле, да народно нозориште носгане омнљена установа, она је још и одбила свет н учинпла је то, да се оиет после 2—3 год. у Народноме Нредсгавништву води разговор о укидању номоћи. Што се тиче економпје у народноме иозоришгу, она је таква, да ћемо је свакојако, када буде реч о гоме, моратп осудпти. Факт је ово, да они који су добро нознатп са том установом, кажу, да се у народном нозоришту о билегама не води нпкаква рачуна; факт је то, да су скоро најбоље ложе заузете џабе, те не знам једну узео адвокат позоришни, тс управа, те драматург, те глумци позоришнп, те чланови управнога одбора, те некн књпжевнпцн, крнтнчари итд. и кад све то иогледаге, онда остаје само двс трећнне свију седишта за издавдње а остало пде бидава. Ја признајем, да бп се многнма од ових могло дати, алн не знам, зашго да управник н драматург немају једну заЈеднпчку ложу, него свакн за себе нма своју, и то заузели најбоље ложе; а тако нсто требало бп II чланови унЈЈавнога одбора да нмају само једну ложу. Према овоме, разуме се, да позорпште мора нмати дефицпта. Кад бп се водио рачун о управн, п кад би управа обратпла озбнљну и бољу пажњу на ову установу, кад бп она стојала на оној висннн, као што стоји нозорнште код другпх срећннјих народа, тада се у Народној Скупшгннн не бн днзала оволика граја нротпв номоћи, која се даје иа нотномагање и одржање нашег позоришта. Из целога овога говора моглп сте да видите, да се ја не могу да сложим са мншљењем г. Раика Тајсића, да сам у

онште за то, да се не даје иомоћ позоришгу, алц овакво иозориште какво је наше, ја бих се одиста дуго мпслио и нремишљао, да лн да му се да иомоћ, која се гражп. Мећутим, верујућн у енергију садањег г. миннетра иросвете, надам се, да ће се то иитање о иозоришној унрави прплпком пнтериелацнје на чпсто известп н да ће од тог даиа наше иозориште поћн бољпм иравцем, те да оно служп оној цељи, којој служн у страном свету. И према том ја се нц најмање ие двоумпм п не устежем да гласам, да се нашем позорпшту да оиа помоћ, коју је иредложио фииаиспскп одбор. Стојан Отанковић — Господо, трпнајеег је годпна, од хад одобравамо ову цпфру од 30.000 дпнара као номоћ иозоришту, а верујем да сам евагда налазио, да је ова устапова некорисаа за нород, али кад су год говорила господа, која су хтела да иомогну позорпшге, увек су га пзносили каоједну корисну етвар, као и то, да се њиме шпри просвета у народу. — И ја сам увек казао, лепо, када је на те цељи, нека иде. Али еада после 13 годпна дошао сам до гога убеђења, да му не ! реба датн на иоиоћ ни једие иаре. Да то не треба датн впдео сам за ових 13 год., од кад еам ја одобравао ту суму. Најбоље ноказа г. Марко Петровић, кад рече, шта смо стекли за 390.000 дин. Г. Ћпрић рече, инје ово иозориште само београдско; долазпмо, вели, и мн пз унутрашњости да уживамо. Та баш реч његова уверила ме је, да иарод српскн не треба да да пи иаре, јер н он нрнзнаје да је иозориште за уживање. Кад је за уживање, онда она господа, која хоће да ужпвају, иека и дају на иозорпште, нека ударе већу таксу на оне који уживају, па ће се позоришге одржагп, а држава српска доста је на њ давала. Леио рече Ранко: дага нм је зграда п нека им је алал. Ја више не могу ништа даги на иозориште. Тривун Милојевић — Још 1875 године, бнло је посланика, међу којима саз* и ја био тада, који су говорили, да је иозориште неиогребно лл народ и да не треба одобриги иа њ ин једне крајцаре; н од тога времена сваке годпне новлачило се то иигање једиако, иа ево га и данас нред Народпом Скупштпном. Ја се иотпуно слажем са Радпсавом Мнтровнћем п Ранком Тајспћем, да му се ова помоћ укнне н неда нн 10 нара !а то, а ко хгће да ужива, он нека плати, иа нека гледа представе. Јер нашем сељаку слабо треба нозоришге, ио илуг добар и остали алати за рад, као н занаглпјама слабо треба позориште. Такав је иредлог, чинн мн се, иоднео ц г. Паја Вуковнћ 1&75 год. самном и дружпном. Министар просвете Андра Николић — Господо, ја се нећу задржаватн на говору о потребп нозорншта у опште, у начелу. Мпслпм да већ више нема нотребе говоригн о томе. То је, на срећу, већ једио од свршеннх пнтања.