Народна скупштина

61 САСТАНАК

додирием и нрву ткчву; ја ћу да се послужнм наводима н>еговчм, да докажем иотребу да треба усвојнти прву тачку као што је иредложена. Поштованн послааик г. Ранко Тајсић казао је, даје јсдан од разлога да треба смањнти ову суму, дакле чинпти уштеду, што од оних питомада, којн су слати на страни није виђено великих резултата н да у ирилици, кад треба више стручне спреме, ми оиет узимамо људе са стране. Баш то је доказ да смо ми слаби у том погледу, баш тпн његовнм наводом, ја дрлшм да се тпм доказује да наше потребе нису намнрене и да нас тај малени резултат п ирнснљава да у том погледу радимо мало внше. Што се тиче друге тачке ја држим, господо, нема иозидпје, која је у племенптпјој и хуманнтарнијој цељн, него што је ова. Ова сума, која се овом гачком иредлаже, даје се на то да се помогне сиротпњи да н сиромашни ђацп могу да сврше школу. Мени су иозиате иогодбе, које се Јраже од младића ђака, који хоће да добију благодејање, н верујте да су те иогодбе оштре и да нх врло мали број добпја и ако све дете благодејање на гако малу суму, као што неки хоће, и ио таким оштрнм ногодбама да се заслужује, верујге ми ћемо моноиолисатп школовање, и само богатаи:ка деца учпће а сиротиња неће. Ја мислим, да се с том мишљу неће измирити ни једиа странка, а најмање радпкална страака. Заиста ако водима рачуна о сиротињч, овде треба да је номогнемо, алп има још један разлог, којп војује да овде сиротпњи треба помоћи. Мн кад иомажемо снротнњп у другом случају п не иомншљамо да нам она вратп доброчннство. На против кад је овде иомажемо, она враћа оно што јој се даје. Господо, ако су иотребие школе н људп од наукс, онда на свакп начии најнотребнији су они, којп су најталентираннјн. Кад сиромашни ђаци поред крајње невоље могу да одговоре тешким иогодбама, које се траже за благодејање н добро владање, онда значп да је ту дар, п ако се не однегује нашом помоћн, мп би на првом меету учинилн штету самп себи, а иа другом сиротињн. Као што внднте сама илеменптост задатка тражн да се усвоји овако, као што је предложено. Јоксим Павловић — Ја не знам како сама Скупшгина може да се оријентише, кад се овде сад одбор обавештава са министром п пита да ли је овако? Шта остаје за нас да мнслнмо, кад се овде сад нпта одбор, н не зна колнко је нре трошено и какво је фактичко сгање. Ја пзјављујем негодовање, што то одбор ннје ире испнтао. Што се тпче нросвете, наш народ ннје се никада ноказао неблагодаран сирам ње Мп смо и пређе давалп прплпчне суме на пздржавање ннтомаца н може се слободно рећи, да нисмо отуда добили резултате н оне признателностн, коју треба да добпјемо од тнх наших нитомаца. Ја ћу да наведем један пример за то. Има толпко случајева, да је један младнћ нослан па страну као државни питомац, и када се вратн са сгране, он заузме положај професора Велнке Школе; ие прође миого времена ои зау.ше још неко впше место и дође за мннистра, н не ирође неколнко годнна од како је дошао, вн тога човека већ видпте као мпаисгра на расположењу, а овамо с друге стране впднте да Вел. Школа плаче за ирофесорскпм снагама. Такових примера има врло много, нма више професора Вел. Шиоле, који су сад мпнистрн на расисложењу. Ја мислпм да се на то треба да обрати мало већа иажња, и кад се на ту цељ троши да се зна зашто се троши. Што се тпче говора г. министра нросвете, да је мала цмфра, коју и одбор усваја, ја ћу ово рећн: Господо, у Руспјн и Фраицуској не даје се толико иотиоре на издржавање питомаца, колико наша држава даје. Тп пнтомци бнрају се по сиособностн у науци и међу њима и сиромашних н богаташкнх и чпновничкнх синова, н ја ннсам никако томе нротиван што има чиновничких и богаташких синова, само кад се бирају по сиособностц, ио научној снремн; само бнх имао ово да приметнм, да оним нотомцнма, који су бољега матерпјалнога стања, нема смнсла давати велике нотноре, као онпма, којп су сиромашни, јер ако се овим иптомцима, који и иначе од куће иотноре имају, даје велика иотиора од државе, онн ће се врло лако одавагн раскошном жпвоту. С тога, ја сам мнш-

8 ФЕБРУАРА СТРАНА 711

љења, да усвојнмо одборско мишљ^ње, алп онако, како га је он првобитно изнео. Живан Живановић — Госиодо, кад хоће нешто да се решава, оида се не треба управљагн по пзузециме, него по правплу. Госнода, која говоре иротив српских пнтомаца, узпмају нзузетке за правило. Истнна је, може се десити, да но иекн пптомац и не ради, може се рећи, да су нек>[ интомцн нмућнп а други пису. Али, госиодо, то баш ннје тако сигурно, јер се не може шати на сигурно, ко шта и колико ика. То је ствар друге п;шроде; овде има да се говори у аачелу о пптомцпма: да ли треба да се шаљу плн не? Ја држим да треба за то, што школовање на странп је далеко савршеније н обнлније, иего код нас. Јодан младић на страни може да види све у леншој формп и са лепшпм средствима, а нарочито то вреди за оне људе, који се спремају да буду иаставницп средњих школа, јер онн треба да буду вцше спремнијн. Алп ја ћу навести један случај, којн нас мора уиутнти на то, да заиста треба одобрити ову суму, која се тражи за наше питомце, оснм тог, што би за цело био н грех да се врате досадашњп неки пигомци, и да тако цронадне оно, што је на њих утрошено. Ја ћу да вам наведем ову околност. Ако узмете шематизам н ако би тражнли колико нма наставника у нашнм средњим школама, вн бн дошлн до резултата да су ваљда половнна наотавннка дошљацп са сгране; како који младнћ пз ирека сврши школу у Иешти, он оставља своју ностојбину н долази да бранп Српетво, п ако није овде у опасностн. То је, госнодо, један жалосан факт, у гимназијама нашнм треба да седе домородцн, мп треба да се служнмо н Србима са страие, ја се-не нротпвнм томе. Ја то не говорпм због тога, што сам противап тпм људпма, алн, чпнн мн се, да ти људи имају више иотребе да чувају Сриство гамо, одакле су дошлп, јер је опо у већој опасности, него што је овде. Киа читамо пописе људства и срнскога жпвља, одакле су они — дакле у војводиин н приМ0 РЈУ — видећемо, да где јо ире бпло 20.000, сад је 10, а где је 15 сад је 5, а овде се међутим # у масама досељава интелпгсиција, н напушта свој народ, у којп продире Маџар, Влах н Немац, док и тамо не дожнвпмо жалоснн резултат, као што смо у стара времена у неколико, п ако злом судбом, устуипли Ариаутима класнчне иределе сриске у Старој Србнји н Македоннјн. За доказ докле га ствар може да пде, ја ћу вам наиоменутп једам немно случај, којп је направао сензацију у наставничким круговима, а којп је свакако морао непрнјатно дирнутн п г. мпнистра иросвете. Један татав момак, који је свршио школу иа страни, подвргвут је по законпма нашпм испитима и добно јетројку, па му је то бпло жао. Тај младић добио је диилому, но он је сматрао да она није нрема његовом знању н да нпје дрскост да ту днплому вратп н да каже да је ов неће. Ја вас молнм, да узмете на ум, како можемо да се са тнм човеком равнамо, кад он нн законе наше не поштује. Не знам да ли је то нсгина, алија морам да овај случај дубоко сажа.вевам. Кад све ово узмемо у обзир, онда изгледа, да смо ми у нашој рођеној држави окуиирани. Немојте ме, господо, кореги да ја нељубим Срисгво. Оно је мени дражије од свега. Свакако Србија треба да буде место, које ће најбоље да гајн п чува Сриство. У њој треба да нађу ирпбежишта сва гоњена браћа из другпх сриских покрајина. Са тпх разлога да треба чувати Сриство, а да бп се нрииуднлн и младићи, који овамо долазе да остану у својој земљп, где еу више иотребни, ја бпх одобрпо и већу суму него ова што је. Што се тиче сиротиње гимназнске, факт је да имамного деце, која бн требала да отиадну, јер неће да уче, алп има досга честнге сиротнње, којој треба да се помогне. С тогаја мислпм да ову суму на цитомце и благодејаице треба одобритп, како је првобптно предложена. Мк.нистар просветв Андра Николић Сматрам за погребно да Скуиштину обавестим о овоме шго је пзнесено да се са питомцима неуредно ради. Госнодо, ја вас молпм да не нзносите субјективна мпшљења о богаству пли сиромаштву. Ја