Народна скупштина

СТРАНА 725

да раде послове без икаквог напора. Даље, треба узети у обзир ! и то, да један директор од прилпке ради у години 22 0 дана а оно друго до 365 оде на празнике и Ферје. Директори у опште нмају просечне 8 —10 часова недељно, а другп наставници имају впше. Али кад се узме у рачун, да код нас има директора, који немају више од 2 часа недељно, а у једној гимназији познато ми је да нема нпједног часа, онда је са свим оправдано да се овај додатак директору укине. Баш да узмемо да они имају просечно по 7 час. недељно, њима излазн 1 час око 5 дин. 1 талир. Ја мислим, да је то и сувише и да би и у најповољнијим приликама много било толпко их наградити. Узмимо за пример судије, и царинске чиновнике, који раде по 8 сати дневно, а нарочито судове у којима чинивници имају посла са ј зликовцима, са замршеним парнпцама, колико се закона ту мора да пређе да се праиедно ствар реши, упоредите једног и другог чиновника видићете, да је спрема једна. II онда кад је тако, зацело су прОФесори и сувише награђени и бар кад су добро награђени не треба им давати те до^атке. У основи ја сам противан свима додацима, а нарочито у овој години мисјим неће нико бити прочиван, да се ти додаци укину. Тога је мишљења цео одбор и ја мислим да Скупштина неће узеги у обзир никакве друге разлоге, него ове живе — у примени моје разлоге, које сам изнео у прилог одборском мишљењу. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч објављујем да је претрес свршен. Г. министар се није сложио с одбором односно ове позиције и с тога прво ћу ставити на гласање предлог владин. Дакле, ко је за то да се одобри додатак директорима средњих школа и ректору богословије по предлогу министровом нека седн, а ко је против нек устане? (Већина седи) Према томе објављујем, да је одобрен додатак директорима по иредлогу министровом. Извеотилац М. Марковић. чита позицију на додатак 9 нрофесора учнтељских школа, по одборском мишљењу, да се исти укине. На ово није пристио г. министар. Министар просвете Андра Николић. — Господо, ја ћу вам саопштитити искрено, како стоји ствар с додацчма нрофесора учитељеке школе. Ја ћу вам одма рећи, да ти додаии нису по закону основани, него су буџетом дати. Тај додагак дат је с тога, што је била иотреба да се ојача учитељска школа. Учитељској школи било је то иотребно с тога, што она ваља да даје учитеље основних школа. Стари посланиди ће се сетитн, кад је довесен закон о учитељској школи, да се оида тежило томе, да се што боље снаге иривуку у учптељску школу, како ћемо спремиги што ваљаније учптеље основних школа. Иоред тога у учитељској школи бпло је и више посла. Ви знате да је она иређе била интернат и професори су имали много више посла, него даиас, и отуда је у буџету и до данас дават тај додагак. Ја нећу због тога иравитп нарочито пнтање, али ја држим противно Раику Тајсићу, да професоре треба наградити више, но што су награђени. Али кад ц у овај мах не можемо иовећати им плату, ја држим да треба бар да задржимо оно, што је до сада било. Скуп штина нека одлучи како хоће. Ја могу пристатп на њену одлуку. Љ. Јокеимовић — Онн разлози г. министра/кад је била нотреба да се што бољи професори привуку у учитељску школу, сад не постоје, а постоје са свнм други разлози, а то су ови. Кад г. минисгар може да премешта из учитељске школе у гимназију једне исте проФесоре или обратно у учитељску школу, онда то значи да се мннистру оставља право да од двојице нроФесора с једном истом спремом, једног унапреди, а другог да казни, што ће га преместити у гимназију. Према овоме и ја сам тога мишљења, да се ти додаци проФесора учит. школа треба да укину. Ранко Тајсић — 1'. министар напоменуо да је тај додатак професорима учит. штоле даг онда, кад су професори учигел., школе више имали посла. Јест истина да је тако, онда је било опште житије, онда је учитељска школа бпла интернат и онда су проФесори имали много вишо посла, али данас тога нема и онда нема никаквог оправданог разлога, да треба и данас те додатке давати. Ја сам мишљења да треба да се усвојн мишљење одборско.

Потпредседник — Прегрес је свршен. Стављам на гласање мњење одборско. Ко је за то, да се мњење одборово прими нека седи, а ко је против нека устане? (Свн седе). Објављујем да је усвојено мњење одборово. Известилац М. Марковић чита позицију хонорарне предаваче и учитеље и то: За 94 часа у В. Ж. Школи по 150 дин. годишње. За 28 часова разпих наука у богословији и учитељскнм школама по 125 динара годишње. За 241 час хришћапске науке у свима средњим школама по 100 дин. годишње. За 50 часова вештина у богословнји и учитељскпм школама по 8 0 динара годишње од часа. Потпредседник — Нико не тражи реч. Стављам на решење : Ко је за то да се прочита на тач. прими нека седи а ко је против нека устане? (Сви седе). Известилац М. Марковић чита тач. 2. на плату непопуњених наставничких места у годнни 1890; и то: а) 3 предавача по 1500 3 учитеља по 1500 3 учитеља по 1500 б). За 57 6 хонорарних часова гимнастите и војног вежбања, стенографије и музике, по 8 0 динара годишње од часа. За тим одборско мишљење, да се укине хонорар за гимнастику п војно вежбање за ову годииу. Сматрам за дужност да кажем две три речи о томе н објасним мишљење одборско, јер заиста изгледа чудно на први мах, да се укида хопорар за гимнастику по средњим школама, а међутим сви знамо да је гимнастика врло важна и корисна. Одбор појима важност гимнастике у средњим школама, држећи се старе изрске: да само у здравом телу може бити и душа здрава. — Али ми на жалост немамо спремних учитеља за гимнастику — телесно вежбање, него махом ту вештину предају официри и њима се плаћа неки хонорар. Одбор је мишљења, да би оФицири могли вршити ту дужност без хонорара, јер наравно, кад они врше у школи тај посао, онда не раде свој посао у касарни. а друго, зими се скоро никако и не ради гимнастика, јер за то нема потребног локала. Гимнастика се ради у нашим средњим школама поглавито лети и онда ђаци са једним официром изиђу у поље и тамо раде гимнастику, У осталом одбор осгавља на ову познцију 1 6080 дин. на случај, ако већ ОФПцири не би могли радити без нарочите награде. А држим да за би добро било да Скупштина умоли министра, да се постара нарочите учитеље гимнастике по средњим школама. Витомир Младеновић — Позната је ствар, да умно развиће може тек онда напредоватп у јачој мерн.кад и телесно развнће нде упоредо с њнм. Свакоме биће јасно, да укинути овај предмет, гимнастику н војено вежбање, не само да је штетно по здравље деце, већ доводи у неред и саму школу еа нередовног похођења свију ироипсаних часова. Но п ако хоћемо да чпннмо штедњу и овдетауштеда у овоме предмету може се извести, а да се и оиет ствар постигне. Одбор каже, зпмп се гцмнастпка не може радпти нн о ферпју, па с тога ја држпм, да се за то време п не треба давати хонорар, онда када се ради, а то је нарочито у пролеће, јер ђацп, кад пмају час гимнасгике, онда немају времена кад, да време слободно употребљавају на некорисне радове, већ свави носле часа гимнастпке одлази кући и носле малог одмора узима књигу и учи своју лекцпју, иначе, кад би тај час бно укинут, онда би бпло штетно ио ђаке и морално васпитање и физички њпхов развитак, те ио томнпосаму шкоду. Тај ц^дадат неће бптп тако велпки, нарочпто кад се буде давао само за време рада, а то бн било свега 4 — 5 месеци, у којнма се гнмнасгика може радити. Ја бих дакле молпо Скуиштину, да, бар једну трећпиу те суме одобри на хонораре, алн никако да се не оставн и каже, онн већ нмају илату. Известилац — Ми смо већ одобрилп впше од једнс трећпне. Станоје Нешић — Ја сам као срески лекар, имао прилике више пута да служим у војсци без икаквнх хонорара,