Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Извеетилац чита кредит на конзулат у Приштшш. Потпредседник — Одобрава лн Скунштипа овај кредпт? (Одобрава). Известилац чнта кредит на конзулат у Пљевљима. Потпредседник — Одобрава лн Скушптина овај креднт? (Одобрава). Са овим је свршен нрвн претрес буџета мнинстарства иностраних дела. Сад је на реду буџет министарства војног. Молим г. известиоца да заузме своје место. Известилад П. Срећковић — Поштована браћо посланнии! Да бп могли да уђете у сам овај буџет и да га оденнте онако, како он заслужује, допустите ми да кажем неколико речн нре, но што пређемо на само чнтање. Вп ћеге иосле овнх мојнх речн моћи нотнуннје и по заслузи оценити н оне људе, којн се старају да у оквнру, у кругу овога буџета, изведу ово устројство војске, што пмају, н да оценнте суму овога буџета. Активне војске, ио нодацпма које сам прпкуппо, имамо 120.000, прве класе 80.000, 11-ге класе (а то су онн војннци, који су били у прва два рата с Турцнма) 100.000. Дакле свега имамо 300.000. По устројству војске, она мора нмати све своје чинове, званичннке и т. д. По устројству нашег војног закона за 120000 војске 1-ве класе или тако зване стајаће војске требало би 1300 офицпра, а у нас сада има 910. Дакле не достаје 390. За остале делове војске могу да вам кажем то, да ми свега нмамо за прву класу 15 и за П-гу 15 то је свега 30. Што се тнче ове 1-ве класе у данашње време. овнх 910 официра, вн ћете впдети , кад вам иокажем ове цифре, које вам оаме ноказују. Сад ови офнцири у мирно доба командују четом, а у рату батаљоном. У нас има редовно двогодишњака 6000; петомесечара 7000; једиомесечара 1500, н једногодншњака на свом коњу 50. То излази свега 14,500. Значи, ирирашгај наше војске има 20-то годшпњака који V касарну дођу, износи 14500. То је кад се одбнје шкарт, ^Чује се: нема шкарта) има шкарта, шкарта има годишње 25°/ 0 . а то је 3500, то су неспособни, рањави, болеспи и т. д. Да се ова војска издржи, да се обучн т. ј. 7000 петомесечара а 6000 двогодпшњака за наставу, за храну, плату, одело, лекове, огрев, осветљење, подофпцире, стан, и т. д. кад би свн били неирестано на окупу да може да се нзађе на крај са овим буџетом, потребно је 9,000.000. За војну фабрику треба 1.000000, то је свега 10.000000. На илату офнцира, кад бн бно потпун комнлент, требало бн 3.000500. а сад треба 2,500000. Дакле, као што вндите пз овога, имамо сваке године петомесечаре на 14500, него тако рећн 25000 војннка, јер петомссечарп иду једнн једие године, други друге године долазе. Како може да нзађе мипистар војнн на крај, да би могао све ово да издржи, нотребно му је 14 1 / 2 милпона, ако пмамо пара да дамо, али како рекох, излазн министар на крај? Што је најважннје од ове 1-ве класе, док прођу кроз касарну, потребно је да се сваке године искупе и обуче још 1 милпон. Ви видите кад да је министар војни лане држао вежбања п све то радио. Како је могао то да уради са овнм буџетом, којн се нама и сада предлаже? Он је имао штедњу на овпх 60С0 двогодаца, он је свакога, којн је добро снреман, којн је постао добар војник, иослао кући н са том штедњом могао је тек да изађе на крај. Ја вам наводнм цифре да вндпте колико бн требало да се ово издржи и извршн. Сад да удоредпмо овај буџет са буџетом бугарским. Буџет бугарскн био је 1879 год. 21,000000 а 1881 — 80.00000. Како они нзлазе на крајја о томе не водим рачуна, алн водим рачуна о томе, што су онн дали на овај буџет још 23 мнлиона додатка. У њих је са свим други ричуп. За нас, како ја познајем наш народ, како верујем у његов натриотнзам н кредит, н како сам видео првог рата, да је човек огишао од куће па се добро био, дакле, ослањајућн се на урођену храброст нашега народа, овим буџетом може се изнћи на крај а и да стојимо на оној висинн, на којој треба да стоји наша држава. Из ових података, које сам навео, вп видите, коликн бн требао да је војнн буџет, а из предлогз буџета видите да он нзноси

9.800.000. Мн смо узелн ову суму, на као што впднте п из нзвештаја мп смо на војном буџету уштеднлн 92.000. Мн смо претресалп све, позпцнју ио позицпју п нигде нпсмо моглн избрисатн једне иаре, а да смо могли додатн заиста бн радо додалн. Ја мпс/нм у место тога да читамо цео овај буџег и најбоље бп бнло да се разговоримо о овоме, у чему одбор нпје био сагласан са иредложенпм буџетом, а остали буџет да ирнмимо акламацијом. (Чујс се: врло добро, живио!). Ово ннје шематнзам да поједиице чптамо, пего кажнмо, опом онолико, овом онолнко мп ово усвојамо иа квит посла, шта ту да читамо. Милан Ђурић — Господо, кад је реч о српској војсцп, кад је реч о пародној сназп, ја мислим да ћемо се радо сложити, јер ми смо прожманн једном жељом, да српска војска будс спажна и спремна да може да нзвриш свој задатак, којн од ње чекају отаџбнна и краљ. Алн пре но што би прсшао да говорим о томе, нмам да се одазовем нашем поштованом нсторику, вредном раднпку н другу г. П. Срећковићу, који нпје П0Ж-Ш10 труда, него нам је овако исто н разложио објаснио задатак н нозив сриске војске, као и наше тешко фннанснјско стање. Ја бнх био вољан као и он, кад не бп бпло пословннка скупштпнског, који нас унућује да спецнјално претресамо буџет, да ово нрнмимо акламацпјом, јер држпм тако треба да раднмо с нашом војском ирема њеном познву, задатку и спремп. Господо, што се тиче ове установе, суседна бугарска држава, која је пре неколико годпна посгала, данас даје на своју војску впше два пута, него мн; суседна румунска краљевина гакође даје н много више него ми; грчка краљевина даје далеко више но мн и т. д. Ја мислим да ни једна од тих држава нема већег иозпва и задатка него српска држава, јер с које год стране окренете живн срнскн на^од иод туђпм госиодарством. Кад наш народ жпвн иод туђнм господарством н кад би мн, — а исторнја ће нам иосведочнтн, да у тнм земљама живе она илемена, која су бнла нод влад^м Немањпћа, — учииилп какве жртве за ослобођење овога народа, онда те жртве не би бпле скупе. Тако су радилн нашн старн, који нису жалилн да пролију своју крв за ослобођење своје браће и имамо иримера да је једаи Србпн давао 6 синова са својих недара, те да се боре за отаџбнну, желећи само да Србпја буде слободна, независна и велика. Господо, ако погледамо да је нре неколико година наше мннистарство војно трошило на 14 мнлиона динара, а сад се тражи 9,800.000 дин. Но овнм буџетом ннје смањен сталнн кадар, него је задржат онакн истн, као н кад је буџет бпо 14 мпл. и више. Но садашња влада, која је представник радикалнзма, хоће да нде н даље, да створи јаку, чврсту народну, изучену и добро наоружану војску, дакле да пренесе снагу војену на сам народ, дакле онпм нсторијским путем, који одговара нашој народној традицијп, те да сваки Србин буде војник, да буде град, да се поучи оружју и извежба у вештинп војиој како бн, кад дође свети час да се остварн уједннење целога српства, могао одмах стати под оружје, кад чује глас убојне трубе и свога врховнога команданта, те да не само одбије неиријатеља, него и да уједннн сва српска нлемена у једиу целнну. Ја онег поиављам н мислим да ћу погодпти жељу целога народа а н вас, да наша војска треба да буде снажна, добро наоружапа, добро спремна, н да не буде сро тежнште у нашем сталнон кадру, већ у целом народу. Госиодо, кад бн ја хтео да говорнм о задатку наше аемље н државе, ја бих вас вређао, јер сви ви појимате тај велики задатак, п вн свн знате, колико још нашнх неослобођенкх крајева очекују на глас убојне трубе н једва чекају да со уједнне са Србпјом, па кад је тако, онда мп требамо да смо добро наоружанн, добро спремнн. И господо, по моме дубоком уверењу и мпшљењу, војска на коју се тронш од впше година, треба да буде снремна, да се научп вештини војннчкој н да је готова увек жртве да поднесе, јер у часу онасностп само добра војска, добро спремна п нрожмага једним духом у стању је да створн велнку Србпју н да јој обезбеди будућност.