Народна скупштина

СТРАНА 768

НАРОДНА СЕУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

јасног Устава и закона о нословном реду. Смемо ли ми да дозводимо да тај носланички знак, ма ко у овој земљи тумачн. ја сматрам свако тумачење у том ногледу као злоупотребу, ако није ностало законодавним нутем и ја ћу накнадно тражити задовољења законим иутеМј како је могао н смео мииистар уништити мој мандат иоСланички. Дакле није смело то да буде иод нређашњим владама, а сад видимо да се ионавља оно, што је пре било. Ако ми дозволимо, да је министарско објашњење јаче од објашњења законодавног тела и ако дозволимо, да се поједпне истражне власти унлећу у рад посланички, онда ћемо доћи до 1ога, да ћеМо једн. г дана видетн, да наМ нема онста,нка овде, и половина од нас неће битИ слободна, Да се врати кући, кад зна, Шта га чега од полиДије. Ја мпслим, да вн то не Желите, н да нећете тако учинити; У осталом, мој нријатељ Рибарац, кога сам јутрос ноходио, рекао ми је, да вам изјавим да он нрпстаје, и да сведочп, и да као кривац одговара и без решења скупштпнског, Но овде је нитање начелно и мн морамо да станемо на иут нолицпјп, која хоће тако да се тигра, са посланичкнм мандатима. Министар унутр. дела Ј. "Баја - • На ватрено окрпвљење г. иредговорника нмам да кажем, ире свега, да он хоће као кмет — но онда је био само кмет—да тумачи Устав н себн ирисваја имуннтет. Г. Машић мислп чак да ио Уставу, кад је носланик и кмет, да он може као кмет раднтн шта хоће, на Да за то нпшта не одговара. При томе овде је чиста сгвар : кад је указ краљевскц пзашао да се распушта Скунштина, онда је н мандат носланнчкч престао. Оно је бнла ванредна Скуиштнна, п кад је она свршпла ској одређени посао и раснуштена, онда разуме се да су н мандатн престалн. Друго што каже г. Машпћ, да ову госиоду носланике тражн полицпја, да им она суди, ја изјављујем да иолпцпја овако што не тражи. У овом пцтању о г. Рибарцу само суд има да суди, кад би се нашло основа за то. Што пак нолнцнја тражп, /Ја дође г. Рнбарац да сведочн, то она пма право, јер по закону свакн мора да сведочи. Дакле треба разликовати ово: јелно је тражнш једног посланика, да дође да му се судн као кривцу а друго тражитн посланика као сведока; а за сведочење нолицнја има ирава сваког цосланика да позове, п за го нпје ни потребно било тражити одобрење Нар. Скуиштине. Према свему овом може бпти без брнге н г. Мадшћ, који кели, да је у великој зебњи, да се у ово доба не црорешета Устав. Нека б/де уверен, да то неће бнти, а за доказ нек му иослужн и она слобода, коју има у своме нослу н као кмст и као иосланнк. Димитрије Машић — Г. миннстар нзволео је рећи, да сам ја оно чннно, не, као носланнк, нсго као нредседннк општпне, усљед чега је он прннуђен био, да мој носланички мандаг поништи, и да ме узме на одговор као председника оиштннског суда. Ја сам, господо, као посданик напио једну здравицу у нрпватном, врло невином н вееелом друштву, и за то ме је полицпја онтужила као да нротивстајем власти. Г. миннстар тврдн да ннје комесар поднео ову молбу Скупштивн, а ја тврдим, да га баш комесар тражи, и то онај нзаслатн пз мннистарства унутрашњих послова, а суд не тражп. Нека се нрочнта акт, иа ће се то видети. Ј. Авакумовић — Ја сам тражпо два иут реч радп личног објашњења. Мене је номенуо г. мннистар унутр. дела као да сам ја ову ствар неверно преставпо. Дајете ли мп реч радп личног објашњења илп не? Потпредеедник — Немате реч. Г. минпстар није вас номенуо. Ј. Авакумовић — Јесте. Пптајте. Потпредседник — Немате реч. Има реч г. известилац мањине. Известилац мавине Милан Мостић. — Господо, ја ћ V као нзвесгилац мањпне на закључку дебате још неколико речп

рећп у опште о овој ствари. За сада ћу се ограничитн да исправим две мисли из говора г. Машића. Тако он каже, да сам ја рекао да судска власт тражн Рнбарца на одговор. Мене је жао и не знам како стоји г. посланпк са својим органом слуха, али ја то нисам рекао. Даље г. Машић је казао да власт хоће да се титра н тражи г. Рибапца да га узме на одговор за оно што је у Скупштинц рекао. Ту такође је г. Машпћ стекао исмућене појмове о правом стању ствари. Не ослања се власт на оно, што је г. Рибарац казао, ннти на оно што у стенографскнм белешкама стоји; не, она се ослања на факг: да су нестала украдена акга, нађена у државини г. Рибарца. То је повод за исграгу, а ннкако оно, што каже г. Рибарац у своме говору. Васа Манојловић — Нека госнода предговорници ра•■умевајући чл. 125 Устава изводе закључак, да Скупштина безусловно нсма права да издаје посланика, и да га унућује суду за нзвесне кривпце. Ја мнслим, господо, да је таково разумевање ове уставне одредбе врло погрешно. Баш на протг^в уставотворац поменутнл чланом Устава, утврдио је то начело да баш п посланнк поред своје неприкосновеностн у извесннм прпликама може бигн одговораи, и да треба да иде пред земаљске судове н да објасни нли расправи пзвесно нитање,за које се познва, да тако рећн, пзведе какву ствар на чпсто. Дакле као што рекох уставотворац је ујемчно то начело чл. 125 Устава да у извеснпм нрнлнкама а ирема решецу Нар. Скупштпне посланнк треба да огиде пред суд и извесно пптање објасни. Дакле, не стоји оно да је са овпм речено то: да носланнка ни у ком случају не треба издатн. То је што сам нмао дакажем, што се тиче разумевања чл. 125 Устава. Односно питања, које је овде на иретресу имам да кажем ово: Г. Рпбарац, гао што видим нз извештаја, он се не онтужује за какву кривпцу, него се тражи да буде нспиган као сведок. По моме мпшљењу ствар овако стоји. Ако он неће да оде иред суд на позпв суда, и ако га Скунштина не упути, онда се ствар нред судом не расправља и она остаје не решена. Можда због његове сведоџбе кривац остаје или у ирпгвору и у окову или ма како бнло. Дакле ствар се неће моћи раснравитп и нресудитп. Ако Скупштнна реши да он не пде, он неће ни отпћи а не мора нн отнћи а тн људи могу гамо грунутп у апсн, јер суд немате моћи, да прпнуди сведока и пред суд дође, кад се овај заклања за посланпчки мандат. Због њега је дакле нужно упутити тога господнна да иде да објаснп дело као сведок, да људи не би неправо лежали у притвору. Ма како бпло ја мпслпм дао он без решења Скунштпнског неће н не мора да иде, и с тога Скупштина треба да решн да се он унути суду Тома Бојичић — Ја сам раннје у једној дебагп о оваквој ствари дао моје разлоге и никада нисам могао пристатн да се нар. посланпк за овакве ствари може олако давати суду. Алн као што вндимо, овде се оптужују два посланика и пз разпих говора — којп уираво н немају везе са нредметон, којп је пред нама, впдпм да се Рнбарац тражи да иредстане властп за она акта, која су нред нама нзнета бнла ириликом дебате о нослаппчким изборима. Њпх је г. Рпбарац изнео овде иред лпцем Скуиштпне. Шга је даље радио по томе, да лн је ншао да објаснн код суда то не зиам нншта, алн могу само то да кажсм да због тога што су се акта код њега нашла не може се у нанред рећи, да је он крив н да треба да одговара. Међутпм држпм да за саму част г. Рибарца неће излншно бнтн да не оде тамо лнчно и објаснн ову ствар, која из дебате нзгледа да је прљаве ирпроде. Он треба себе да одбранн, јер као што сам вндео код њега су била акта а као што сам чуо нз говора г. Богдановића, ова ствар стојп у вези са неким људнма у затвору н окову. Што се тиче г. Кундовнћа, види се да је дошао до сукоба са једнпм ппсаром, као што се обпчио са иолнцнјом може доћи у сукоб. (цаставиђе се)

Олгоногии уркдпнк Ранко Иетровић

ШгАМПА К1'АЉ. СРНСКЕ ДРЖАВНК ШТАМПАР:!ЈЕ