Народна скупштина

69 САСТАНАК — 18 ФЕБРУАРА

СТРАНА 783

слободњаштвом савладао ирнвилеговаие сталеже. И данас је носилац либерализма у свету буржоазнја, којој је тежња, да гато већим слободама иолнтичким обезбеди сваком поједннцу у друштву што слободније кретање. Либералнзам, дакле, обзнре се иа сваког члана другатва. а не на укуино друштво. Радикализам се с тнм не слаже. Данас ,је јасно у свету, да за опште добро целога друштва, није довољно обезбедити нолитпчке слободе појединце сваком члану друштва ; да нам је јасно, да се тпм путем долазц до монополисања слобода од стране пмућније и образованије класе, а да маса народа и целокупно друштво отуда нема ни нраве корнсти ни довољао помоћи. Докле год либерализам сматра за врхунац својих тежња, да слободу нндивндујн гато внше обезбедп, дотле раднка лизам сматра да је слобода, па и слобода штампе, иут и средство да се дође до још већнх тековина, којима има да се иомогне не само свакој јединици у друштву, већ целом иароду, државн, друштву. Огуда и долази оно, шго рече г. Срећковић, како се међу сељацпма чује, да је та слобода шгамие за господу и да за њих требају друге уредбе законске. Наравно раснрава нпје сад овде умесна, па с тога нећу но дубље нн да се унугатам, пошто ми је бнла тежња да само обележим раолпку нзмеђу тежње радикалства и лнбералства, пошто сам хтео да кажем то, да има огромне разлике између либералства н радпкалства, да радикалсгво сматра да н закон о гатампи п сви законн другн морају бити иут и средство да се иомогне народу и да се створн могућство, да државна снага буде јача, док либералство сматра за сврху своје тежње, да што ингае буде обезбеђење индивндуа и то она нз реда буржоа. Огуда се и дегаава, да је у модерним државама, где је либерализам ухватио јака корена, увек држава слаба. Отуда видпмо да се у момептима крнтичним суспендују слободе. Ми нећемо да идемо тим путем, ми не желнмо да, давајући слободе, буде само што слободнији иоједпнац, већ нам је цељ да учврсгнмо п ојачамо све слободе, које заводимо и да оне служе за то, да се појача тпм моћ државна, а свима сталежима у држави и целом другатву да буде шго боље, да се њнма користе п моћнијн п слабпјп чланови њени. Имајућп I нарочито у виду положај и задатак Србије, треба да закон о слободи штампе, а и свп други закони, буду таки, да Србија буде не растројећа, него што јача п увек спремна да може своје велике задатке вршити. Ја сам се ових начелних гаедншта догакао само ради објашњења, јер ма да закон о гатамин не може решити сва ^оменута велпка питања, у њему има извесних одредаба, које пзгледају да нису потребне, које се могу по неком учинпти као нека стега, и са гледишта либерализма за осуду, али са гледншта радпкализма, који има пред очима друштвене погребе, а не појединачне обзире, те су одредбе оиравдане. Слобода штампе, треба да се доведе у такав склад с државом, да друштво и држава имају користи од ње, а у накнаду да слободна штампа пма поуздану заштнту од државе. Го се може ностићи у свнма законима па и у закону о с лободној штамии. То је разлог, што сам ја унео н. пр. одредбу у закоиу о штампи, по којој је иотребна прнјава државној власти онога, који хоће да буде уредвик новина. У кратко, господо, ја сам хтео да обележим, оправдам и протумачим од куд су ушле неке одредбе у закон о штамии. које се са гледишта буржоаског лнберализма не могу разумети. Специјално о закоиу о штампп имам овде да наиоменем ово : Ми смо, као што сам већ поменуо, на чнсто с тиме, да треба једном осигурати нраву слободу штампе, а некуством ммали смо ирилике сазнати како се слобода штампе може у нас најбоље обезбедити. Најбоље и најпростије би било кад бисмо зак. о штампи могли евести на ово:

Штампа је слободна н кривице штамном учињене казниће се по крпвичном закону. Али бисмо ми тиме пали у лавпринат стеге кривнчиог закопа, што бн била невоља, из које смо баш хтелп да се извучемо. Да бнсмо се моглн обезбедити од одредаба кривичног закона, дакле. н да бн штамиа бнла иотпуно слободна, како бн послужнла оним захтевима п иотребама, којп су јој намењенп, она треба да је заштићена гакође и од сваког кињења адмннистративне властн. То су захтеви, које ми хоћемо да обезбедимо н ја сам готов да се све, што бп се год нашло у овом пројекту, што би потпомагало кињење адмннистративних власги, да се све го изменн н укнне. Ја се потнуно слажем са мишљењем да админнстративној властн не треба оставити никакве одушке, да она може кињнти и отежавати слободу штамне. У осталом кад се иређе :;а спецнјалан претрес н кад дође говор о нријавн, ја ћу казатн како се и то може удесити да се уредник не изложн оиасностн кињења админисгратнвннх властн. Изразпвши тако своје гледпшге ја мислнм да сте, господо, на чисто, да ћемо у закон моћп да уаесемо такве одредбе те да адмннистратввне и унравне власти не могу снречаватп слободу штамие или кога кнњнти. Сад долазнмо на дела, која се могу учпиити путем гатампе. Јч. мнслим да ту нпко не може тражитн да се штамиом могу учиппти злочннства н да неће гератп тако далеко, да захтева да се таква злочинства не казне. Једне овдашње новпне штампале су говор Робесинјера у конвенту о слободној шгампи. Ја пристајем на захтеве, које је Робеспијер тражио, јер никоме па ни њему нпје на ум пало да злочннства и иреступн не буду кажњенн. Пројектом овог закона више иде се на то, да се кривице штампом учињене не казне онако строго као крнвпце учпњене у обпчном живогу. у мањпм круговима н другпм средствпма. Г. Васпљевић рече, да се не може учннити злочинство штамиом, и да она ве може да изазове нереде и бупе. Кад би истина било, да штампа не утпче на род људски, онда ја не разумем за што бн се г. Васиљевић заузимао за њу!? Говорнти да се штампом не може ништа учпннти, те да за то не треба казнити нн нозпв на злочин, ас друге стране заузпматп се за слобЈду штамие, то је нелогично. Баш за то што је слобода штамие неограничена н што се њом могу да унесу добре п рђаве мислн у народ, баш за то мп тражпмо да се казап оно, што је обележено као кривица и злочпнство, алп захтевајући казне, ја се ниак слажем с тим, да оне ваља да буду блажије од казнн за кривпце учињене другим путем. Казву блажу гражпм и са оног гледишта, којег се и наш Устав држи, да се политичке кривице блаже казне. Разлике заиста нма пзмеђу крввица шгампом пли другпм путем учнњених. Са свим је друго кад човек учпнн крпвицу из себпчности, из пакосне намере, а друго је кад учпнп крнвицу пз полнтпчких побуда. У овом последњем случају треба ове кривпце блаже казнитп, иа то је и предвиђено овим законом. Но пма још једна окодност од које штамна страда, а то је неодређеност нзвесних одредоба у кривнчном закону. Сви ми, који смо билп новпнарп, знамо како је штамна страдала не само од превентивнпх мера, него и од неодређености параграфа. Мн знамо, да је под пређашњим законом о штампи власт у сваком чланку могла н кад је год хтела да нађе, да је њиме власт онорочавана и излагана мрзости и презрењу. Да га за ово казнп, судећи са свога гледпшта, она је могла увек да нађе разлога за осуду. Мп хоћемо да онемогућнмо ћеф власти ; тежња је овог пројекга, да се тачно обележе штампарске крчвице, те и кад дођу пред суд, да се не могу изложнти другојачпјем тумачењу, и да и најневиипја ствар не може да буде обележена као кривица. Да сведем свој говор. Овим се је пројектом хтело, дакле, прво : да се отклони свако кињење администратнвном влашћу ; друго : да казне за кривице буду блажпје, и треће : да се иараграфима тачно и онредељено каже, шта је кривица, те да се не може оно, што није кривнца направити да јесте.