Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАК11 ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛДТУ НРНМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРНЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ:| ЗА С РВИЈУ 6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровић, Добросдав Ружиђ, Љуб. П. Ћириђ,.

Број 87

ЧЕТВРТАК 7 МАРТА 1391

Година I

70 САСТАНАК 19 фебруара 1891 год. у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Ранко ПетровиБ (НАСТАВАК) Потпредседник — Прима се к знању. Изволте чути једно питање на министра унутрашњих дела. Секретар чита: П и т а њ е НА Г. министра унутрашњих дела. Бања тако звана «Смрдан-Бања в у Ковиљачи у срезу јадранском округу подринском, са санитетског и Физикуског посматрања, и помагања у досадањим излечивим болестима болнима, који је год носетио доказано је и доказивано, да је та бања скоро све бање у краљевини Србији, па чак и у страшш земљама, својом природном излечивошћу надмашила, и ако није ни у чему као што треба оправљена. Поред тога зграда државна где станују болесници и где постоји канцеларија, тако је слаба да је већ наклоњена паду. Да би се та бања, и државна зграда довела у ред као што треба, и са тим још већу иницијативу на све стране имала, потребно је да се у исгој бањи и згради, изврши комисиони преглел, којим да се обележи тачно, шта јој јоште Фали, па то да се још пре наступајуће сезоне бањске одмах оправи. За то част ми је запитати г. министра унутрашњих дела да ми извола одговорити на ово: 1. Је ли њему шта о неисправности те бање и државне зграде познато ? 2. Је ли наређивао да се исти комисијоно прегледа, па ако ни једно ни друго није чинио ни сазнао, онда зашто није? 3. Оће ли порадити на томе да се та бања и државна зграда оправи, онако како сам њезин природни положај заповеда, као и да ли ће то и једно и друго у траженом времену, а то је у почетку овог пролећа, моћи да изврши ? 18 Фебруара 1891 год. Београд. НАРОДНИ ПОСЛАНИК Љубинко Милинковић.

Потпредседник — Ово питање упућује се надлежном министру да на њега одговори. Част ми је известити Кародну Скупштину да сам дао 3 дана одсуства г. Ник. Протићу нар. посланику. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду извештај одбора за оцену захтева, да се иавесни посланици могу узети ла одговор. Изволте чути г. известиоца. Известилац В. Манојдовић прочита извештај о Л>убинку Милинковићу (ст. 786 у 6 9 саст). Потпредеедник — Тражи ли когод реч да говори о овом иредмету ? (Не тражи). Усваја ли Скупштина одборско мишљење ? (Усваја), Известилац прочита даље извештај одбора о Драгиши СтаноЈевићу (ст. 787 у 69 саст.). Код овог предмета има 2 одвојена мишљења: Ј. Авакумовића и одвојено мишљење Живка Малопарца. Јов. Авакумовић — Само једну малу примедбу. Јуче је известилац прочитао случајно између осталих имена одборника и име Ст. Рибарца, те по томе изгледа да је и он био у седници и да је дао мишљење по овом предмету. Пошто је он болестан, то није ни био ту, за то вас молим, да се то забележи да није био. (Известилац: добро). Алимпије Васиљевић — Пре неколико дана Народна је Скупштина донела једну одлуку, по којој није одобрила да се народни посланици потржу на суд за кривице, које им власги приписују да су учинили путем штамие. Тнм је Скупштина хтела да заштнти слободу јавне речи. Ја не знам зашто би Скупштина одступила од тога свога правца и не знам зашто би она после неколико дана донела друкшу одлуку у којој би се огледало, ако ништа друго, а оно то, да је недоследна. Може ми се рећи, Народна Скупштина пре није дозволила да се посланици потржу на суд за ситне штампарске кривице, које се зову исгуп, а овде власти окривљују једног посланика за кривицу за тако звани злочин и Скупштина не може заклонити посланике од такве кривице. То је истина и ја мислим да Скупштини није Устав дао право да заштићује свога посланика, па ма шта он учинио. Скупштина је само контрола, да власт не може потрзати посланика за ситне кривице или што је горе, да му не може стварати кривице за дела, која није учинио. Али овде ствар добива друкчији карактер, по томе што је та кривица, тај злочин, који власт налази, у једном предлогу посланичком. Посланик је спремио један предлог за Народну Скупштину, а сваки је посланик слободан, да поднесе предлог како мисли, да треба да га поднесе. Може Скупштина наћи да тај предлог, био он писмен или усмен, не само не користи земљи, као што посланик мисли, него може наћи да он штети земљи, али за то не може га давати суду. Истина ово је предлог штампан пре, него што је поднесен Скупштини; али, господо, и влада својв предлоге