Народна скупштина

73 САСТАНАК

а међутим оптерећени су још мвогим дужиосгима, које се на трговце и остале грађане не распростнру а ево у чему: механџије су у свако доба иодвргнуте надзору државие н оиштннске властн нзузетно од другпх, морају у сваио доба у својој радњи највећу чистоћу набљудаватн, морају јело н пиће по одређеној такси нродаватн, морају чувати да се у њиховпм радњауа неред не догоди, морају у свако доба војску, иа мг колико се она у месту бавила, на нреноћиште иримати, и поред тога још н иодвргнути су у свако доба санитетској полицији, да пх и дању и ноћу могу прегледати изузетно од других грађана и трговаца, па кад све ове терете и дужностп сносе, онда је ираво да се ослободе нлаћања „акспса' 1 , јер општпне не сачпњавају самп механџпје и кафеџијг, који производ ово земаљскн троше и продају но више у свакој вароши има оних, који са странпм производом тргују, па оиш гпиама ништа више од једног наднпчара илп обп чног радниаа ирема неиосредној иорезп не плаћају, док један спромах механџија и кафеџпја допуну порезу 1б/ 00 на кприју годишњу, поред непосредне порезе државп илаћа, на још да му 20/ 00 годншње остане, акснса, који оиштина плаћа до сада, онда је неправо, тим нре: што на један сталеж не може иасги да иодмпрује општпнскс потребе, а још внше с обзиром и на г го, што је „ аксис и до 1840 год. држава наплаћивала, на је тада опшгинама устуиила, иа кад је тако онда нма узети да је та установа ирестала, чпм је ушао у живот закон о крчмаринн, којп је замењен са законом о доауни иорезе. Општнне ио самој прпродп требало би даза своје потребе иодмирују са свпма грађанима а не само са механџијама и кафеџијама. С овпх разлога н иодноспм ове измеие Народпој Скуиштини п молим је да их ирими н узакони. Сретен М. ГогјЉ Потпредседник — Овп пј едлози упућују се надлежном одбору. Изволте чутп једно иитање на г. мпнпстра унутрашњпх дела. Секретар чита: Народној Скупштини (питање на госп. шинистра унутр. делај. Има впше месеца како је указом Краљевскнх Намесннка, а на предлог Ваш, премештен г. Светозар Буђевац, начелник среза белпчког на истн иоложај у срезу ичињском. Ну, г. Буђевац ни до данас није разрешен н уиућен на нову дужиост у Врању. Дознаје се, да су овоме узрок и разна агптовања истог г. Буђевца, од којпх напомињем као његово дело ону „деиу■гацију" која је бив, миннстру г. Мплосављевићу од „негде" бнла уп)ћена пре месец дана, да у име „ 3 / 4 парода среза белпчког« исироси нов указ, који би задржао г. Буђевца и даље за старешину белпчког среза. Г. Буђевац је немогућ, његов опстанак у срезу беличком управо не сме бптп допуштен ни но томе, шго узроци којн су ироузроковали ц изазвалп његов иремешгај не само трају и сада, него су онп нерасиоложењем народа ногоршани и повећани. За доказ лнчнпх агптација његовпх и упињања да по што по то остане у истом срезу, ирилаже се његов орпгпиалан концент молбе, коју је сиремио најпре у име 2 / 3 па поднгао овај број на „ 3 '/ х народа среза белнчког" — уиућене г. мннистру у представљеној цељи, у којој г. Буђевац хвали и иреузноси себе, алн које уједно тврдп да има ,,/ 3 народа" у овом срезу, која г. Буђевца „не разуме", „не слуша" и можда ;; не поштуЈе , овоме је доказ и оиа депутацпја, која доведеиа г. Буђевцем на Св. Савски скуи, беше умољена да свраги и у мпнпст&рство: да «проговорп добру реч" п за г. В\ђевца капетана. И она је то учпнпла. Али само иеколпко дана доцНије — неки баш пз исте „депутације" дошлн су тајним иугем и кришом да г. Буђевац ие спазп, изјавнли у минпстарству тужбу на многе незаконитости г. Буђевчеве. Поводом овога тает мп је замолитп г. мппистра да од говори :

23 ФЕБРУАРА СТРАН А 831 Хоће лп наредптн да се указ од 9 Јануара, којим је г. Буђевац премештен, одмах нзвршн н он упутп на нову дужност пли то не мнслн учпнигн? У последњеи случају изволпте објаснптн: узрок променп свога мишљења у ногледу иа г. Буђевца и службу, која је имала пнгереса да г. Буђевац впше не остане у ср. белпчком? На полеђинн прнлога налази се мој орпгниалан цотппс. 20 Фебруара 1891 год. Београд. Жив. Величковић, с. р. народнн носланпв. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Пре свега, господо, мепи сс чини да је питање админисграшвце природе: хоће ли бити један чиновник у једном месту или другом, и да је то ствар чисго минисгрова. Али поред свега тога ја ћу одговорити г. Велччковићу да је г. Буђеиац поднео доказе да су му деца болесна и с тога је остављвн до конца месеца да не иде на ново опредељење. То је цела ствар. Потпредседник — Изволте чути два указа краљевских памесника. Секретар чнта : У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛ.ИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег минисгра народне привреде, а по саслушању Нашег министарског савета решила смо и решавамо: Овлашћује се Наш министар народне привреде, да поднесе Народној Скупштини, сазваној у први сазив прве периоде, на решоње »пројекат закона о изменама и допунама у међународном телеграфском реглману и тарифама". Наш министар народне привреде нека изврши овај Указ. 19 Фебруара 1891 го^. Београд. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Миннстар народнс аривреде К. С. Таушановић Исти гласи : ПРОЈЕЦТ ЗА^ОНА о Изменама и допунама у међународном телеграфском нравнлннку п тарифама. Чл. 1. Нримају се измене и допуне у међународном телеграфском правилнику и тариФама донесеие на конгресу држатом у Паризу 1890 године, на коме су бнле заступљене ове државе: Србија, Немачка, Аргентинска република, јужна Аустралија, Аустро-Угарска, Белгија, Бразилија, Бугарска, Предгорје добре наде. Кохипхина, Колоније Шпањолске, Данска, Егнпат, Шпањолска, Француска, Велпка Бриганија, Грчка, Британска Индија, Холданска Индија, Игалија, Јапан, Луксенбург, Црна Гора, Натал, Норвешка, Нови јужни Гал, Нови Селанд, Холандија, Персија, Португалија, Румунија, Русија, Сенегал, Краљевина Сијам, Шведска, Швајцарска, Тасманија, Тунис, Турска и Викторија. Чл. 2. Усваја се чл. XXIII правилника, по коме се уводи минимум таксе од једчог дипара, за сву европску међународну тедсграфску коресподенцнју.