Народна скупштина

СТРАНА 834

гребало изнети, али то у брзини говора излети, међутим, онај, к,оји нешто штамаа, он можс да иоиравља, брише, опет иише, корегира и т. д. дакле то на зборовима не може да буде, иа с тога смо ми за ове кривице донели блажије казне; а овај други одељак, којп задире у ннтересе државне, ми смо за њега оставилн строже казне, да се може казнитн н затвором и новчано. Сад на Скуиштнни је, хоће ли она усвојитн, како је то у закону о штамии речеио нли ће друкче, стоји до вашег решења. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Разлозима, коЈе је изнео г. известилац, као да се на збору често може нзрећи нешто песмишљено, нема места овде, јер овде нпје говор о речпма, које се могу несмншљено на збору избацптп, него је реч о саошнтешу судскпх акта, тајна државннх н т. д. Дакле ту пе може да буде случај, да се то нехотице искаже, као што бпва прц обичиом говору и случају код се нема ништа написмено сиремљено. С тога не налазнм разлога, да се казне блаже крнвпце, учињене на збору на тај начнн, него кривице, учпњене иутем штампе, већ остајем ирп томе, да овај параграф буде као п онај у закону о штамип. Известидац — Мп смо ове крпвице, које је наноменуо г. министар, као: саопштење о кретању војених труна н у онште мобилизацпје, на онда крпвице нз § 46 крпв.законика, оставилп, да се строго казне, као што је у закону о штампи; али за онај другн одељак овога члана, нашлн смо, да могу бпги блаже казне, а ту су саопштење тужба на збору, нлп ма какав акт по крпвпчиој парницп, извештај ио крпвпци за увреду частп, акг грађанскпх иаринца н т. д., ми смо нашли, да се може блаже казннти. Павде Ранковић — Редакцнја овога члана није добра. Овде стоји: Ко на збору објавп тужбу нли акта ио крнвнчној парницн, да се казнн, а носле и: ко објави нзвештај нли саоишти, то би требало нзменитп н усвојити оваку редакцнју : „Ко на збору објави тужбу", иа иосле: ко на збору објави извештај да се казни. Потпредседник — Пошго нпко впше не тражи реч, ирнстунпћемо гласању. Прво ћемо ставнтп на гласање нредлог г. мннпстра, па ако он ироиадне, онда ће доћи нредлог одборов. Ко је за то, да се чл. 18 ио нредлогу г. мивнстра усвоји, нека седи, ко је иротив, нек устане ? (Већпна седп). — Објављујем, да је Скупштина усвојила чл. 18 ио нредлогу миннстровом. Известилац чпта члан 19. (Впди у прплогу 2 ст. 4 члан 17.). Министар унутр. дела Јован Ђаја — И одредба овог члана треба да буде са свнм као у закону о штампнЈер је овде говор о томе, да се онај, којп иутем збора нодсгакне иеког да учннн злочпнство, и неаосредно иосле тога иодстицања настуии дело или аокушај злочинства, казнн као саучеснпк по крпвнчном закону. То је смпсао, који треба да нма ова.ј члан. С тога нема разлога, да се ои разлнкује од слнчне одредбе у закоиу о штамнп н да буде овде мања казна. И овде је говор о нознвању на злочнн, носле којег пепосредно одмах дође дело нли покушај злочннства, као н код закона о штамин. Ту дакле у стварн иема никакве разлпке, на је не треба чнннтп нп у мерн казне. Михаило Поповић. — Ја н овом нришком морам да имам посла с речн подст.,цати, но сад ће ми битп толпко лакше у колико је мпнпстар у једном члану о штампи пристао иа реч, не само „позивање" него и на реч „изречно иознвање". Ја сам вам н казао, да реч „нодстицатн" нма значење еластично, да може иостатн матерпјал за вршење онасних злоупотреба. Закони нашн тј >еба да су одређенп, — прецпзпп. Нејасност закона у цоједивпм речнма сгвара највнше неправде у једној земљи, а то је, да се у једној земљп разЛично суди. Не треба допустнтп, да се разлнчно тумачн овај плн оиај члан закона, него греба удесптн да једап члан не може иматп ни два тумачења. Кад се нађу стурне речп, одређенн пзразп, онда можете оправдано '1ра-

жпти од вршиоца закона правнлно схватање н тачно вршење закона. Дозволте мп сад да се овом прилпком послужнм једним нрнмером, те да вам докажем, дајеова реч „подстицатн" незгодна. Било штамиом, бпло говором мнслп неко о иорезу и говори о пореској системп. Говори како је оиа ненравплно удешена, како онај, којн има највише корнсти од друштва, треба највнше н да илаћа, а онај, којн мање корнстн пма од друштва, мање и да плаћа, дакле, крптпкује једну пореску спстему. На једанпут народ се уверп да је то неправо и не плаћа поре.!. Долазп сгвар до суда п долазн се на реч подсгнцатп. Суд каже : вн сте подстаклп народ ге .је изазвао ту побуну. У овоме бн случају оцењчвање иоједивих закона, открнвање његовпх слабпх сграна н псправљање, што п снада у задатак штампе, бпло кажњпво п то једнно са неиравнлна разумевања речи „подстпцагн". И онда вас пнтам, ко бп пмао куражн да ступн у службу онштих иитереса крптиком ноједнних закона, кад би знао, да може за то бпти кажњен ? И каке бп корпстн имади од једне штампе, која о нптањпма оишге вредностп не бп смела нн речн да каже ? Мп не треба да оставпмо нејасна наређења у закону, те да их може еваки разно тумачптп, те да може н права човека обедптп. То ће бптп на штету овог носла, кога данас вршимо. Како је министар присгао на речи— „изречно познва", ја се иадам, да ће прпсгатн п овде, те реч „иодстпцатп" заменпти са речп <( позивати". Министар унутр. дела Јован Ђаја — Ја врло радо прнсгајем на ово, јер сам п у закону о штампн уевојио то — да после изазивања доће и дело. Известилац — И ја иотпуно усвајам напомену г. мннистра, јер н сам тежпм, да закон буде што ирецпзнпјп, те да не може ннко извртатп смпсао закона н да се не може жалпти да га неко подстнче на збору, на неред. Алимније Васиљевић — У колнко је иотребна слободпа штамиа, толпко је још внше потребиа слобода јавиог говора. Кад се учиип крпвпца штампом, то је впше плн мање иромпшљена крпвица. Човек ;],ок наннше нешто н шгампа, он нромпсли о томе, а овде на збору може човек да каже нешто што није мислно ; може битн што је нзазван, јаче ће говорпти на збору, и онда ставити овде да је виком учииио злочинство то је бесмислица П1то се тпче члана 19, ја нисам хтео да говорнм, али кад је стављено овде, да ко може н внком да учиин злочииство, оида сам ја устао да кажем, да сам про; тиван овоме. Ја разумем, кад ко ирочнта некн акт, саонштп га збору и онда то можете метутп у једну кагегорнју са штампарском кривицом, алн овде назбору с виком не може се учпнитп никакво злочпнство. Впка се на збору може врло лако пзазватп. Ја мнслпм да треба усвојпти одборско мишљење. Известилац В. Младеновић — Према овоме, какоје сад учннпо исправку г. Мнх. Поиовпћ, отиада са свпм зебња коју пзиосн ноштовани иосланнк г. Алпмније Васнљевпћ. Ја сам и у почетку а и сад кажем, да треба допста казне у закоиу о зборовпма да буду блажнје од оних у закону о штамнн, гим се руководпо п одбор иа сам нзрпчно за то, кад сам ову главу о крпвпцама тргао са претреса, док закон о штампп ие буде готов. Према томе отпада нрекор на одбор с те стране. Што се тнче ово речп на коју удара г. Алнмније нмала бн смпсла кад не бп стајала у везп с другом речн. Овде стојн, кад ко изречно иозива да ко учннп злочнн. Према ономе, како г. Алнмипје каже нзглсда, да на збору треба вику казнпти. Не мн то нисмо хтелн, јер може неко говорнтн јаче, да се надвиче, него то се разуме, ко впком учинн некп злочпн, т. ј. ко виком познва да се учпни злочии. Ја мислнм да се у пнтересу слободе збора не може дозволнтц то. Овде нпје казано ко внче на збору, него ко впкањем хоће да гази закопе. Према томе отпада свака зебња с те стране. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Пре свега нмам да прнметпм, да је г. Васпљевпћ бпо у Државном Савету, кад је овај члаI овако ирнмљен , па онда ипје иашао за иотребно да садање своје гледшпте застуиа. Ја сам мало пре тражпо код редакцпје овога члана да се стави реченпца „нзречпо позпва", а тиме се пзбегава свако пропзвољно тумачење властн. У осталом овде нпје говор о нолитнчкпм кривицама,