Народна скупштина

СТРАНА 836

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Многи су говорпли од њнх о томе шта је узрок те су Енглези носталн тако велнкн п славнн. Један је говорио да је томе узрок норота, другн нарламенат, трећн слободна штамна, чет. вртн нарламенаг, нети трговнна игд. Нашао се један човек па каже: „ннје то ни једно него слобода говора и митннзн«. За што? — За то што су пам онн далн још два ока да прогледамо, те да свагда можемо да уочпмо луиежа и ноштена човека, да раздвојнмо радника од нерадннка итд. једном речју зборови су нам отворнли очн да ми свагда за сваку сгвар можемо да нзберемо најбољега човека, те да нам оп ту ствар сврши. Ја мнслнм да су зборови најбоље средство да се уоче људн и да се могу познатн зли н добрн људн. И кад то буде, онда ће сви да бпрају оне, којн су добрн и поштенн људи, а на тај начин скпдају, разоблаче ону маглу са очпју људн, и онн внде да ли ко говори нстпну или неистпну. Ја тако разумем гу ствар н овде могу да усвојим само издају а то је § 90 н 91 крнвнчног закона, а оне друге члаиове лрпмам. Молим вас кажите мн, који то капетан неће рећи: „ја сам дошао кад су иочели да внчу на власт". Ја знам те зборове, а н ви свп знаге, да не може збор да се разпђе док не уаисе по 10 људн, који су, вели се, говорнли нротив начелннка, нротив реда н т. д. Иа и ако сам говорпо ирогпв власти зар да ме аисе ? Ја као грађаннн нмам нраво то да говорим. Ако сам говорно нсгину евет ће ме слушатн, ако лн сам говорио неистину, ннко ме неће слушати, н рећи ћс мн; знамо тог човека. Ја не знам од куд илашња од ових зборова. Ја се не бојпм од овпх јавнпх зборова, него се бојпм од тајннх, од хајдука, наликућа н других хрђавпх људи, за то вас молнм укините ове нараграфе, нека је што мање нараграфа. А кад неко на збору нредлаже да се диже буна тога слободно уапсите н казнпте, а оно друго оставнте нека свет говорп. Па н мн смо нз тог света. Зар нп несмо били на тим зборовнма. И ја сам сам сељачко дете, н ја сам ншао на те сељачке зборове, ту пма добрнх, паметннх и мудрих људи, и онч не дозвољавају да се чинн какво зло а ви сте толике иараграфе нанисали, да ће се власт увек ухватити за њпх н свакога да казнп. С тога сам ја да овде остану само нараграфн 90 н 91 крив зак., а све остало да се изоставн. Јован Авакумовић — Ја не бих узимао реч да ио други нут говорпм, да ме г. мпнистар унутрашњих дела није на то навео, да морам да кажем неколпко речи. На првом месту г. мннпстар је рекао како су се на неким зборовнма доносилп закључцн, да се учине злочини н да ја то као судија знам. До данас ни на једном иолитнчк,ом збору — а ми овде говорнмо о нолнтиччпм зборовима и њих бранпмо — ннје донееен закључак да се такав злочин изврши, нити је какав злочин извршен. Факт је да до данас на једном политнчком збору иије било, да људи којн су посланицн народни, или нначе нолнтичари, да су нозивалп људс да учнне крађу, паљевнну II тако даље. Друго, нзгледа ми да кад човек седне на мннистарску столицу, замишља да све зна. Тако н министар унутр. дела мисли, да иравне стварн боље зна од мене То је иобудило г. миннстра да каже: на није истина да пма у овим параграфима н 'Јаквих у којнма се говори о кажњивим делпма протпв власти. Само тако уображавајући минпстар је могао рећи, да је ту говор о велеиздајн, нозивање на буну и друге крупне ствари. Ја морам да се чудим таквом говору. Видим да миннсгар, кад је поднео закон, да тај нли ннје прочигао или није нрочитао казнени закон, којн је у везн с овнм; шш на нослегку да нема нн нојма о том казненом законику. А да вас о томе уверим, ја ћу вам ирочнтати § 92 крив. зак., који је номенут у 20 чл. закопа о зборовпма. Ево шта стоји у § 92 (чита): Ко јавно иознва или дражи на непокорност према законима, уредбама или законнм наредбама власти, или који дела, која су законом за злочинства или преступљења означена, јавно нравда и хвалн, да се казнц у новцу од двеста талира или затвором од једног месеца до две године. Овде нигде ннје реч о веленздајн н оним другим „круиним"

кажњпвим делима, што их спомиње г. министар. И кад минкстар, подпосећи такав закон, хоће да га бранн тпме, што се заклања за велеиздају, то изгледа чудио ; то је чудновата ствар. Ја мнслнм да смо ми до.ипвели време, да се свака реч која се употребп иротнв незаконнтпх дела, нротнв нодела властп сматра као веленздаја. Хоћете лп вн раднкали такву слободу зборова, да нас са зборова водите у апс као велепздајнике, што вам је сам говор непрпјатаи ?! Овде овај § 92 биће један од у:зрока по коме може капетан на сведоџбу два грађанипа, који ће сигурно прниадатп другој партии, да уапси сваког, који му иије иовољан. И то г. мипистар брани; го говори човек, који зна шта .је то кад се коме иодмеће велепздија, и он данас брани то, да један срискн начелнпк може да пзигра слободу зборова и личиу. Наравно да то судови неће квалифцковатн као велеиздају. Алн то је један, најблаже да се пзразим, неуместан начин брањења свога закона. Кад се хоће за она дела, која у казпеном закоиу не долазе у главу, где се говори о веленздаји, да казне људн као веленздајнпци, онда је то таква строгост п таква онасност протпв слободе, те се ја морам вама да чудим, ако то одобрпте. Напослетку .ја мислнм да је то г. министар иросто иредвидео; и за то бн требало овај члаи вратпти у одбор, да се тамо редигује и нз њега изостави ово, што је опасно за слободу. За оне нросте злочнне, пе бих ни речн ироговорио, јер сам спгуран, да нпко неће на збору позпватп на просте злочине. Ну кад хоће да се по овом члану апсе на основу сведоџбе два грађанипа, и посланици за иолитнчке говоре, јер се може рећи, да су на делу ухваћенн, онда ја држнм, да минпстар треба добро да се о овоме размнсли н да нрнсгане, да се вратн у одбор овај члан, те да од овога нема опасности нн за иас нн за онога који после нас дође. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Цела је Скуиштнна чула. шта је рекао г. Ј. Авакумовнћ. Он је казао, да ће се ова одредба закопска примењпватп н на говоре противу владе. Ја сам цптирао те параграфе нз кривичног законика на које се овај члан познва. У § 92 говорп се о изречном нозивању на нсиокорност и одуаирање власти. Дакле, о тим кривицама говори овај члап, а цео свет зна да је друго оговарање владе, а друго је нозивање народа на непокорност властима. Извесно нико неће веровати, да ће госиода из оиознцпје бити већц ирнјатељи слободе збора него мн. Ми смо н на делу то показалп ; пред изборе је било то.шко зборова и нн један није бпо нарочпго забрањен. (Ј. Авакумовић : како да пије ? А у Мачви ?) Само за ио сахата. Сем тога, гоеиодо нз оиозицеје, ако ово изоставнте, чак се таква кравпца, ниак, учини, знајте да кривац неће остатп не кажњен, него ће одговарати ио крив. закону. Дакле овпм се ништа иово не уводи, него оно што ностојн у крнвичн. законнку, само што су овде казне блаже и што се домеће реч „изрично ", да суд не би могао то тумачнти на евоју руку. Мислим дакле, да ту нема ннкакве опасности. Г. Авакумовић казао је : да о другим кривнцама не треба ни речи прого! орнти. а међутим говорио је како оне не треба овде да уђу ; дакле сам се аорекао. И ако се оне не дешавају ја не виднм, да је нзлишно у закону. Тпм ћемо заштптнтп слободу збора. ЈБуба Ђирић — Еао што вам је, господо, иознато, кад је овакав пстп члаи закона о штампп био на дневном реду, онда се нрилпчно говорпло о овим крнвицама. Том прнликом, као што се зна, ншло се на то, да се казне, које су у крив. зак. врло строге п велике, ублаже овим чланом. Међутнм, господо, у овим члану донста има иараграфа крив.зак., којп би се могли избрнсатп. На прилику § 83 (чита): „Србпн којн са странпм нравитељством у сношење стуин, да ово на рат противу Србије наведе, да се као издајннк отачаства казни робнјом од 10 до 20 година. Ако је чрез то рат занста протнву Србнје поведен да се казни смрћу." За тпм § 84: „Србин, којн у време рата, којп се против Србије води, ирнми се службе у нечријатељској војсци н нротпву Србије нли њених савезннка" и т. д.