Народна скупштина

СТРАНА 839

жити, и то је у оволе члану учпњено. Ако ли не уиесемо овде те блажнје вазне, онда крнвнце таквог рада казниће се но кривичном закону. Што некн веле, да овај члан треба нзбрнсатп, на онда рећн да се све друге крнвице, које ннсу овнм законом предвнђене, и не казне никако, то није могуће, јер што је закон иредвидео као крпвицу, чо мора остатн кривица. У овоме се члану каже : „ко јавно позива на ненокорност према законпма, уредбама мли законим наредбама власти, нтд". То закон квалифнкује као крнвнцу, п као кривица мора се н казннтн. Дела је ствар, госнодо, сад у томе да крнвица буде обележенпја и да се блажије казии, него што крнвпчнн закон ироипсује. Ако бп оставпли да се ове кривице казне по кривичном закону, ја држим, да би тиме врло рђаву услугу учиннли слободи збора. Тома Бојичић — Ја се бојнм, госиодо, да не одемо с ноледпце на ноледнцу. И мени се чнии, као што рече г. Јоксим Павловнћ, ако избрпшемо ове блаже казне, оставићемо да се за овакве кривнце судн но 92 чл. крнв. закона, а то нн више нн мање не значи, него место једног до 6 месеца затвора, имаћемо казне од 1 до 6 годнна робије. Ми знамо, господо, да је код нас према новом Уставу држање зборова врло обично постало. Обнчна је ствар да се на збору крптикује рад органа државнпх властн п сад, госнодо, ако ја на збору крнтпкујем једну наредбу властн, која је незакошгга, ако ми избрншемо овај члан, власг ће с месга квалнфиковати ту моју критнку као кривицу и нодврћи је иод §. 92 кривичног закона. То бн значило оставити стару стегу иолициску, да она ради као што је некада било и онда на што нам и овај закон. Ја држнм да је много боље да усвојпмо ове блажије казне, него оставпти да се ове кривпце казне строго по старом кривпч. закону, којн је нре 30 година рађен. Љ. Иирић — Прекорн које су учиннли г. А. Ратарац н г. Јоксим Павловнћ мало су доцно стигли. Кад сам ја предложно, да се она два члана 23 и 24 избришу, онда су они могли да нзнесу нротпв разлоге, а не да јадикују иосле ношто је мој нредлог усвојен. Ја оиет стојим на томе земљпшту, да бн скучнли слободу збора, ако оставимо члаиове 23 н 24. Код нас се држе зборовп од толико година и нпко није одговарао за кривице такве врсте. Моји су разлози тп, што се на збору не бележе речи н нико на збору не може казати: ја сам забележио твоје речи, и тн си баш то п то казао, док у штамип реч казана она је одређена, прецизно. На једном збору, ако буде 5 — 6 стотнна људн, може говорник сиоменути реч монархнју, ренублику, то се може иротумачцти као да он тражп реиублику, и ио члану 24 тај би човек могзо битн кажњен, а ако оставнмо казне по кривичноме закону, онда је ту нужно да се прибаве докази н много што шта треба, иа да се докаже кривица. Ми знамо да до сада ни један није окривљиван за такве стварн, н ако би нх унели у закон о зборовима значн дати иолпцпјској власти могућностп, да она ствара нове кровпце. Што се тиче члана 25, одиста може да се деси да се овакве ствари нотржу на збору, н с тога и ја сам мишљења да овај члан треба да остане, али разуме се са много ублаженијим казнама. Ја се не сећам колнке смо казпе ироинсалн у закону о штампи за исш случај, али ја мислим да казне у закону о зборовима буду мање него у закону о штамии, с тога што — као што мало нре рекох — реч у штамии ирецизно је, јасно, обележена и ја је не могу норицати, док овде се може вечито доказивати да сам ја говорио оно, што нисам говорно, с тога сам мишљења да казна буде мања и то од 50 — 200 дии. а ирема томе да се одреди и казна затвора. Панта Срећковић. — Не дај боже, да ми је пкад падало на намет, да мислнм и иредлажем, да нешто горе усвојпмо, као што то рече г. Тома Бојичић, да ми овде идемо са иоледице на ноледицу. На нротив, ја са сам мнслио да учинимо што боље, но на нослетку, ако из овога може да нспадне нешто горе, онда ја нисам за то, да се то усвоји. Дакле, Ја ннсам да се казни за опорачавање власти, јер ми

треба само себе да бранимо, а иолиција, нека се браии сама. Ја предлажем, дакле, да полиција овде може да казпп од 2 — 3 дин., н онда би ми тек нмали слободу збора (Смеј) А бога ми ннје лако зарадити ни 3 днн., кад један човек кона за 3 гроша. Међутнм ви овде стављате казне од 100, 200, 300, дин., као да смо ми некакви богаташи. Дакле, да би се сачувала слобода збора, ја иредлажем да се може казнитн од 1—3 дин. Миниетар унутр. деда Ј. Ђаја — Пре свега, морам да одгов^рим г. иредговорнпку, да ово ии каиетан, ни иолиција не казни, јер то нде суду. Дакле с те смо стране иотиуно обезбеђени, да полициска власт ннгата не може сиречаватн, иошто то суд решава. Ј. Ђирић је казао, да кривице овога рода, учпњене на збору, треба блаже казниги, јер оне слабиЈе дјејетвују од крпвица учињених штамиом. То не стојп. Жива реч има впшс непосредна дјејсгва, него кад се какав чланак у новинама наиише; то је ван сваке сумње, Но, ири свем том, ја не тражнм, да се такве крнвице више казне, него да се казне онако, како је у закону о штампп „за изречно иозивање на непокорност власти" пронисано. Богосав Поповић — Онај човек, који се не покорава законима, ннти властима, на пр, кад власт азда наредбу, да се иде на кулук, или војеиа власт изда наредбу, да се дође на обуку, а лице држећи збор одврати људе од кулука и војиог вежбања, на да се казнп само 2 дпнара. Ја не разумем тако као што г. Срећковић тражп, да се казни са 2 —3 дин. За таквог човека, којн јавно нозива на неиокорност, према законима и властима, ја држим да је неумесно, што г, Паита тражп оваку казну, и с тога се не могу с њим сложити. Овај чл 25 треба да остане, јер је он много блажије нанпсан, него крив. закон. Алимпије Васиљевић — Ова установа о јавнпм зборовима највнше одговара духу народа срнског, јер је он на зборовима н саборима, реш„вао своја најважнија иолитичка нитања. На тим зборовима решавао је он иитање народног ослобођења. Еолико је ова установа омпљена народу српском може се судити и по томе, што, кад сам ја ире 20 година поднео наипсан нредлог Народној Скупшгинн, да сс установе окружие Скуиштпне н јавни зборовн, иародна је Скупштпна једногласно усвојила тај предлог. Дакле, кажем, та је усганова веома омиљена народу, н мн треба да је што впше осигурамо, и да јој што већу слободу дамо. Еад ми овде бришемо иоједине одредбе, ми их не бришемо за то, што су казне за кривпце велике, него, што кажемо: што се не може обележити као кривпца, не може се ни казнити, ако не ио овом, оно још мање, но кривичном закону. Дакле, ми кад бришемо овде, ми то не чинпмо за то, што нећемо да се казни по овом него но другом закону, него за то, што је тешко доказати те кривице, и шго го нису крпвпце, ио мишљењу нашег народа. оа то ја остајем, да се ове крнвицо бришу. Љуба Новаковић — Разлози миниттра унутр дела, да смо ми учинили горе, што смо избрнеали чл. 23 и 24, а сад хоћемо ц 25, и да носле остају јаче н теке казно, које су иредвиђене крпв. законом, са свим су умесии, н ја се с њпма слажем. Али, у исго време, умесни су и разлозн г. Ћирнћа, да, крнвнце, учнњене на јавним зборовпма, не могу да буду тако тешке као кривице, учињене нутем штамие; и по томе, што на збору може ко често да учинн кривицу у раздраженом стању; н ја мнслнм да бп, збнља требало, да ове кривице и не иостоје, као што рече г. Васиљевић. С тога, бришући ово, да се за овакве крпвице, на збору учпњене не казнп, а н да се не казнн по крив. закону, дакле, да би се обоје нзбегло ја бих иредложио, да се овде, иосле чл. 33, умете нов члан па да се каже: све шго није предвнђено овнм законом, не може се нн ио каквом другом закону казнити. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Ја сам уверен да г. нредлагач није нмао времена да довољно размисли шта то значн : да се све друге кривице ие казне, ако нису овнм завоном предвнђсне, јер ми се овде једино бавпмо с