Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

цчлази свак11 дан за време скупштинског рада претнлату приј1а краљевско-српска државна штампарија

цена је листу: за. С рвију 6 диа. месечпо од једпога броја 0*40 дии. за. стране земље пошталског савкза 15 дип. месв'1110

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровиђ,, Д оброслав Р ужиђ, Љ уб . II. Ђ ирић.

Број 94

ЧЕТВРТАК 14 МАРТА 1391

Година I

74 САСТАНАК 24 фебруара 1891 год. у Београду председавао пот11редседш1к Димитрије Кати$. секретар Љуб. П. Иири^ (наставак) (0 зборовима) Известилац Ја прпмам да изоставнм ове речи: ,ко произведе" и да се стави: „ко са страие". Алимпије Ваеиљевић — — Овај израз: „ко нропзведе неред" то је тако нешто неодређено и еластично, да се може свакојако тумачигн. Може бити на збору до 2000 људн, а двојица на једном крају да се само разговарају, па да им се каже, да праве неред. Дакле треба да се каже : „ко дође са стране, којп није у том збору н правн неред". Известилац В. Младеновић — Ја сам јуче предложио да се овај члан изоставп, али Скунштина је пзјавпла жељу да се п о њему донесе пзвесна редакцпја. Вића Радовановнћ — У колико се опомињем овај је члан пзостављен с тога, што се овде говори о оиима, који су ван збора, за које вредп кривнчнн закон. Према томе нема разлога да се то овде умеће, него треба да се изостави. Станојло Вукчевић — Ви сте мало пре чулн протокол. Ја сам у иротоколу ставио да је овај члан избрисан за то што је јуче објашњено тако, да о оној гомпли ван збора не треба нп водити рачуна, иошто за њу вреде казне у кривнчном закону. Дакле нема смиела нп деботовати о овом члану. Љуба Новаковић — 0 онима, који учине неред на самом збору, казато је раннје шта ће бити са њима, а којп са стране учине неред, за њих важи кривични закон. Дакле овај је члан са свпм кзлишан. Потпредседник — Пошто је чл. 36 јуче отиао , онда не треба ви говорптп о њему. Извеетилац прочнта чл. 37. Право за нодизање тужбе по кривнцама, на збору учињеним, застарева за 30 дана, од дана држаног збора, а крнвице учиње на збору заетаревају за три месеца, од дана, кад су учнњене. Минист. унутр. дела Ј. Ђаја — И ако је одлучено да овако буде, ја морам на ново да обратпм иажњу Народном Представннштву да се ово коси са одредбама кривнч. законика н са правним појмовпма. У крпвич законику пма

! нарочнга одргдба да кривпца и пресуда застаревају за једио исто време п према томе са свим бп било неумесно да се овде иравн разлика у томе н да се прави један изузетак, кога нигде нема. Дакле кривица и пресуда треба да застаревају за једно нсто време Михаило Поповић — Ја мислнм да није иравилно да иресуда застарева за три месеца, већ треба да буде тако : да н крпвице застаревају за то време. Јоксим Павловић — Може да нма смпсла да се ономе, којн се смагра за увређеног ставн рок од месец дана да подигне тужбу, јер њему је то доста. Алн не могу да прнстанем на то, да нресуда застарева за 3 месеца, јер оЛда би ираво престало бпти право. Узмите да је тужени из владајуће странке и гужилац, који је плаћао адвоката и трошио : око тога, кад дође код нолициске вдасти не може да изврши пресуду односно трошкова н т. д., за то што иолицпски чнновник неће да је нзвршп из особитог обзира према тужеиом што је овај из владајуће странке, п онда то његово право остаје илузорно. Дакле, ја мислим да ово застарење иресуде треба са свим да се избрпше п да остаие као што је у крп' впчном законику. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ово што иредлаже г. предговорнпк да крпвица застарева по крив закону, сувише је строго ; ја мпслпм, да то треба да остане, као шго је одређено у закону о штамин. А да крпвпца застарева за једно време, а пресуда за друго, то не може да буде, јер је то иротивно правним начелиуа, по којима застаревају и кривица н пресуда за исто време. Известилац — Ја иримам, да исиравимо- ово. Да не стојн „иресуда" него само „кривнца", н да нраво на тужбу застарева за месец дааа, а крпвица за три месеца. Потпредседник — Стављам на гласање : Ео је за то да се чл 37 ирими са пзменом, нека седи, а ко је иротнв нека устане ? (Сви седе). — Објављујем, да је Скупштпна усвојила чл. 37, са изменом, Известилац чига чл. 39 који гласн: За све кривице учпњене па зборовпма, нзвиђају и судо првостенени судови на тужбу ириватних тужилаца илп државне власти. Поврат не узима кривцу за отежање. Живан Живановић — Овде је г. Илиџановпћ предложно ,о поврату н стицају", а ја сам био предложпо, да се ту учврсти одредба из закона о штамии, да судови за краће врему решавају кривнце, по овоме закону учнњене. Тако смо и решили. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Г. Живан Живановнћ има ираво. Овде је било одређено, да се цео поступак, који је у згкону о штамнп одређен, унесе и овде.