Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

спју, онда молим минпстра спољашњнх послова да објасшг. за што је прошлог лета долазио иаш послаинк нз Беча у БудаПешту да уређује те односе? У осталом, бпло да ои нма да врши нолнтичку мнснју, бнло да нма да водн брнгу само о трговнискни ннтереснма паше земље, ја мислим да ово све може да врши консул прве класе. Разлог, којн је навео мнннстар Скупштннн, да би овака одлука бнла ненрнјатно прнмљена у Угарској ја мнслим да не треба да буде разлог, којн ће прееудпти ову ствар. Ми прво нмамо да водпмо рачуна о нашим интересима. иа тек иосле тога о прпјатнпм или ненрпјатнпм осећањпма нашпх суседа. Тако раде н друге државе. У осталом ја мислим да Угарској влади неће биги непријатно ако укпнемо овога конс/ла, кад већ остављамо консула, којп одржава везу између иас и њих. Министар иностр. дела Мика Кр. Ђорђевик— Господо посланнцп, дозволите само неколико речи да псправим неиравилности у говору г. Рпбарца. Он велп да је српскп иослаиик у Бечу долазпо у Пешту те расирављао сиорна пптања (о нзвозу свиња) између српске н угарске владе. Ја сам десет чесеци члан владе, н г. Рибарац прнзнаће, да је то меип боље познаго него њему. Могу дакле да гврдпм да г. Симић нпје долазно по иалогу владе у Пешту да расправља спорна интања. Он је једном, иутујући нз Београдд, за Беч, иреданио у Иештп п пр^већп посете министрима том прплпком гов )рпо о забранп нзвоза наших свиња. То је што у ствари стојн а не оно, шго г. Рибарац тврди. Стојан Рибарац — Само две три речи ради псправке навода мпнвстра спољ. иослова, којн је иокушао да побпје моје тврђење, да је наш досланнк у Бечу водио преговоре са мађарском владом. Ја тврднм да је у свима нашим новинама саопштен говор нашег иосланика г. Симпћа са мађарским министром Бетленом. Према овоме врло је чудновато тврђење п „зиање" г. мпнистра о овом догађају. На иослетку, да тај наш консул у Пешти има у задаћи никакве политпчке мисаје тврди и то, што у мађарској п нема _ мннистра спољашњих послова, него за то стојп у Бечу заједнички аустро-угарски мпиистар сиољашњпх послова. А мп у Бечу имамо иосланика. Потпредседник — Претрес је свршен. Гласаћемо о иредлогу г. Кундовића, који овако гллси: „нредлажем да се звање генерални конзул са платом од 12.000 дин. укнне ; остало да остане ио пројекту«. Ко је за предлог г. Кундовпћа нека седп, ко је нротив нека устане ? (Већина устаје). —Оглашујемдаје предлог г. Кундовића отпао. Стављам на гласање овај кредит како је првом читању усвојен. Ко језа то, да се тражеии кредит одобри, нека седи, ко је иротнв нека устане? (Већпна седп). — Оглашујем да је Скуиштпна одобрпла траженп креднт. Известилац прочита позиције на генералнн консулат у Солуну. Потпредседник — Одобрава лн Скунштина траженн кредит? (Одобрава). Известилац ирочига позиције на конеулат у Скопљу. (стр. 59). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина траженн кредит? (Одобрава). Известилац прочнга позиције на консулаг у Трсту. Потпредседник — Одобрава лп Скупштина траженп кредит? (Одобрава). Известилац прочнта иознцпје на конеулат у Битољу. Потпредседник — Одобрава лн Скуиштина гражени кредпт? (Одобрава). Изволте чути даље! Известилац прочпта позпције на консулат у Приштнни_ Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражени кредит? (Одобрава). Известилац ирочита позпције на консулат у Плевљима. (стр. 52).

Потпредседник —• Сгављам на глаеање: Ко је за то, да се тра.^ени креднг одобрп, нека изволи седети, а ко је противан, нека устане? (Сви седе). — Објављ^јем да је Скупштпна одобрила тражени кре,зит. С овим је свршен претрес буџега мпнистарства снољннх послова. Дајем '/ 4 часа одмора, алн за то време иека сваки одсек избере ио једног члаиа у одбор за нредлог Пере Максимовпћа. да се укине иолицијски иадзор за политпчке кривце; за гпм у одбор за предлог о регулисању закона о нутним и иодвозним трошковима иолицпјскпх чпновиика. (Настаје одмор). После одмора Потпредседник — Иродужава се седчица. Изволте чутп резултат нзбора за одборе. У одбор о укпдању иолицпског надзора изабрана су ова госиода: Данило Јовановић, Љуба Ћирпћ, Милутни Гарашанпн, Радисав Мптровпћ, Тома Бојичић, Димптрнје Илиџановић и Павле Раиковић. У одбор за предлог о чпновничкпм дијурнама пзабрати су : Јокспм Павловић, Вића Радоваиовић, Станко Петровпћ, Жпвко Малонарац, Љубинко Милииковпћ, Ранко Тајсић н Ншсола Жпвадиновић. На реду је буџет мпнпстарства уиутрашњпх дела. Известилац М. Марковић прочита позиције у одсеку I. министарстзо упутрашњих дела (стр. 56 прплог 5). Министар унутр. дела Ј. Ђаја — У колико се сећам ова позицпја за цензора била је укниута, и ја сам на то прпстао. Известилац — Ми смо код те нозиције учпннли уштеду, јер је било 10оО дин., а мн смо смањили то на 600 динара. Потпредседник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се прочитани кредпт прими, нека седп, а ко је прогив, нека устане? (Сви седе). — Објављујем, да је Скупштина усвојила ирочнтани кредит. Известилац ирочита позицпје у одсеку II. Управа вароши Београда. Вића Радовановић — На првом читању и у одборској већини п у Скупштинн појавило се мншљење, да се укине кпрпја за квартпре полициске у Београду, која је пала на терет буџега, амеђутнм, која треба да падне на терет општине београдске онако, као што падају на терет кваргирпне за сресие и окружне куће, на дотичне срезове или округе. Оида сам ја на овом месту изјавпо мишљење, да би требало то питање да се рашчпсти до овјг другог читања буџета. Кад то нпје учпњено до сада, ја не могу да пропусгпм, да не говорпм о овој цпфри, да се уштеди, а минпстар нека нађе пута, како ће да пзмирн ову уштеду са законе сгране. Јер, оставигп ово а онај предлог да не изађе пред Скупштину, то не би одговарало правди и наишм тежњама, кад знамо, да но унутрашњости срезови нлаћају ову кирију, а вароши Београду да плаћа држава. Дакле, ја сам за то, да се ова уштеда учинп, а ако не то, онда да се огласп као хитан оиај предлог, н док се не реши то, да држава илаћа. Иначе, да овако остане не би било праведно. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Господо, н при првом чпгању, ја сам изјавио, да немам ништа иротнв тога, да се ова ушгеда учини, па да ово плаћање кирије падне на оиштнну београдску, али сам у исто време казао, да нема закона, ио коме бих могао да натерам општнну, да ово нлаћа, 1 док се не донесе нарочцтц зак -'н за то. С тога Ја бих иристао да се предлог г. Виће изнесе нред Скупштину, а дотле да илаћа ову кирнју држава, јер другог иута нема. (наставиће се)

Одговогеи уркдиик Ранко Петрови!.

штампа краљ. ср11скк државне штамиарпје