Народна скупштина

76 САСТАНАК — 25 ФЕБРУАРА

СТРАНА 877

тамо, II онда не бн 611.10 оваквих случајева, да један учи медеднву 10 година. Господо, медицина је једна озбиљна наугса. Господа, која су учила на уннверзитету, кажу да је то тако оабпљна наука, да се може десити да један нриљежан човек не положп исинт, п кад надне на једном исииту, онда не стоји до њега кад ће моћи да полаже иснит поново, иего мора да чека рок по нравилпма тамошњим. Али мора се признатн да >реба гледагп да гамо нду људи здрави н снремнн и кад оду да се препоручи нашпл посланицима у тнм варошпма да онп воде строг надзор п брпгу над њими и да извештавају мпнистра о љиховом успеху, и кад бн се тако радило, онда с? ие бп дешавадн оваквп скучајеви н мн би у што краћем року добпли људе добре и здраве. Што се тиче стииендије, Србија и ако је мала, и ако је у тешкнм фпнансим ирпликама, досга даје на то ; но један младпћ којн учн медицину, н ако су та ерества обнлата, он треба да набави књиге и да прати часоинсе научие ненрестано. Дакле, госиодо, ваљало бн да обратнмо озбиљну нажњу овоме. Богосав Поповић — Шго некн нредговорницн траже да се нашим нитомцнма на страни смањи плата, то нема места, јер у Београду се много јефтннпје може жнвети, него лн у Бечу, Петрограду и тако даље. Но ја мнслпм да би требали наши посланпцп на странп да назе да нашп питомцн боље уче. Живко Мадопарац — Цела је истпна, да питомци шго се више плаћају, слабије уче. Ми смо искусили то. До пре две године ми смо ималп једног иитомца, ког нам је снлом ондашња власт иожешког среза наметула п срез пожешки нлаћао му је по 300) дпнара годпшње. Он је за нрве две године иоложио иеке псиите, алн је после пао на псипту два пут узастопце, а да је нмао мање новца, то не бн било н папустио школу и тако је срез за бадава платио 12000 динара. Витомир Младеновић — Новика на нптомце државне пма двојаког доказа. Пре док су министри слалн иптомце без конкурса, моглн су отићп само они, који су нмалн иријатеља у миннстарству или око министарства. Доцннје, кад је уведен конкурс пошло се онет са иогрешкама. Неки који су отншлп о свом трошку на страиу и тамо учили годину, две кад се расписивао копкурс њима је н давано првеиство кад су се јавнли иа конкурсу, а то не треба да буде. Лане кад смо решавали о буџету тражплп смо да минисгар стави, да се нн један не може огласпгп за држанпог пптомца који не поднесе сва докуменга, те да се не јављају онн који су у пекој варсшп на сгранп слушалн годнну две, а не зна се да ли су свршилп све потребие школе, ге да могу бити државгш интомци. Што се тг'че сгипендпје Ја мислим да је према нашем фнн. стању за њихово школовање доста да им се одреди 200 динара месечно, а они нз тога да се издржава ЈУ и да илаћају и школарину н све. Друго, до се постави то, да се за пптомца може јавити само онај који псиуни све услове, а нпкако не онп који су билн горе годину две иа имају ирвенсгво, а не трапп се од њих какве су школе свршнлн и како су исиите ноложилп. Осим тога греба тражпти од њих извештај, свака трн месеца, шта су радпли и колико су усиели. И онда би отпале све иовпке, које се овде пзносе нротпв пнтомаца. Љуба Ћирић — Кад је поштованн посланнк Рацко Тајсић устао да говорн протпву ове нартпје, ја сам сматрао I да иије говорио да се не шнљу питомци у опште, н<?го је хтео I овом ириликом да осуди неправплно вршење с иитомцпмаЕао што вам је иозпато, паша држава шаље нзвестан број синова иаших на страиу да нзуче медецину, и оии имају известан уговор, који треба да испуне. Међутим ја не знам нримера, нлн их је врло мало, да се иаши нитомпи тачно држе уговора, којн су са нашом државом закључпли. Непрестано, скоро увек, њима се нопушта и штете се државни пнтереси. Ви знаге да је највише гштомаца иослато оида, кад је г. Владан бпо иачелнпк санптета. Кад сам ја бпо ђак иослата су, колико се сећам, шесторнца у Беч а шесгорнца у Дариз. Од оне шесторице, којп су отишли V Париз, четворица ннсу ни-

шта свршпли, п иошто су тамо седели две трп гсд. вратили су се натраг. Неки су од њих данас државни чиновници, и држава не тражи од њпх оно, што им је дала и шго бп по уговору требали да врате државп, пошто га ннсу испунили, Од оие шесгорица шго су отишла у Беч такође су се само двојнца вратпли као лекари, а остали и данас тамо седе Што се тиче стииендије наишх нитомаца, оне нису ни мале нп велике, већ су донољне. Не знак како друге државе илаћају иитомце, али знам да Србп из прека дају највећу стппендиЈу медецппарима, од 700 форинти, а то је највпше 1500 дин. а ми дајемо нашпм питомцима 3000 дин. годишње. Та тако повелика стииендпја и никаква контрола од стране г. министра унутр. иослова, т. ј. да ли на време полажу своје рпгурозуме или пе и јесте узрок, што наши нитомци не сврше медецпну нп за 10 год. Међутпм пошговани иои Милаи хтео је то мало да заглади иа је рекао, да се медецина не м >же да сврши као богословија. Нико не тражи да онп сврше пре рока, али свакн има право да тражн да сврши за оно време, за које су се но уговору обвезглп. Читалп сте да је нзвсстан медецпнар ностао доктором за 6 1 / 2 год. Наши питомци обвезују се да за 6 год. сврше, н иосле 6 год. онп не мају нп први ригуроЈум. Министар бн требао, чим којн медицпнар не иоложп први ригурозум на време, да га врати, јер онај који је 3 год. био медецинар, тај неће да иде да учи занат, него ће да цде у државну службу, и тада се може лако од њега да наплатп оно, шго је као питомац иотрошио. Кад би се тако радило, онда питомци не бп овако пзигравали државу, већ би на време сврпшли медецину, а ако ми и даље овако раднмо, они ће седети но 1о и 15 год. и иеће ништа свршпти, као што је и онај Матић, којн се као дванајесто годишњп иитомац вратио у Србпју, посгао чпновиик, па као такав добио је дво годншње одсуство да положи испнг, па оиет нпје испит ноложио н нема сумње да се може иосде неколико година појавити као државни иигомац. Поред тога што се не тражи тачно нзвршење уговора дешавају се случаји, као што се десио са Вндаковићем да не нде гамо где се поставља, а међутим у уговору сгојп да мора да пде онде, гди га мннпстар унутр. послова одредн. Разуме се таквпм злоуиогребама — кад неће да се врате — не може мпнистар али многим злоупотребама које се чиие, мпннстар може да стане на иут. И да би се једном ирестало са тпм злоупотребама, ја мислим да би гребало да се врате сви онп, који нису на време исипте ноложнли а кад се врате онп неће ићи да конају, него ће сви ићи у државну службу н од њнх ће се онда моћи лако наилагити, оно што је држава иотрошила на њих као на своје пптомце. Ако овако остане и даље наиш интомцн нпкад не ће на време свршптп своје испнте, на ће нћн и даље све по сгаром С тога мислпм да ова тачка треба да се врати у одбор, те да се види колико имамо иитомаца, којп нису исиунилн своју обвезе по уговору, п тиме да се одузме стииендија, а ко.шко пх има који су на време свршилп, ге да им се и даље даје стппендија. Молим 10 аосланнка, ако их има, да ме потпомогцу. (Потномажу га). Министар унутр, дела Ј. Ђаја — Ја мнслнм да је тешко иаћи ири.шке, да се са оволико жестине говори о својој деци, кад згреше. Овде један младнћ од 20, 21 год. требао је да буде мудар, Н1меган, да нпкад не застане у свом учењу п у својим трошкопнма. У опште захтева се од једног младића, који се шаље у једну велику варош, која је иуна примама, да никад не згреши.! Ја мнслнм, ако се игде може гледати кроз нрсте, то је баш у овом нпгању. Ја нисам за то, да се оставе пнтомцн без надзора н није истина. што нека гоопода кажу да се над њпма не водн назор, Над њнма се води надзор и све шго се може учинити, чнни се, сад, шта још да се ради? Зар ако нитомац није био случајно довољно снреман и није ноложно исипт баш у утврђеном року, да се враги награг. И после то није тако страшно да треба о њнма овде говориги с голиком жеспшом, уцраво са мрзошћу. Шго се тнче бирања иптомаца имам да одговорпм, да Велпка Школа бира пптомце на основу расппсаног коикурса.