Народна скупштина

79 САСТАНАК - 27 ФЕБРУАРА

Стојан Рибарац — Господо, по члану 106 Устава и по члану 12 пословника, Народна Скупштина за сваки сазив бира себи иредседника н два потпредседника. Мма 15 дана како је упражњено председниково место у нашој Скупштини. Оне одредбе Устава и пословника важе и за случај, ако би председничко место остало упражњено буди којим случајем. И за то ја бнх упутио предлог на председништво и замолно га да стави на дневни ред сутра избор председника. Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се сутра стави на дневни ред избор председника? (Јесте, није). Алекеа Ратарац — Ја сам имао једно друго питање да учиним. Видите, госнодо, да непрестано посланнци траже одсуства, некима просто не зна се ни рачун и никако их нисмо ни видели у Скупштини, као што је Влајко Тадић. Ја бих преддожио да сви посланици који су на одсуству да се позову да дођу. Потпредседник — Молпм вас прво да донес<;мо одлуку о питању, које је покренуо г. Рибарац. Ја 1>у ставити на гласање. Ст. Рибарац — Ја мпслим да о томе не може бити речи. Ваша је дужност да то учините. Тома Војичић. — Питање које је покренуо г. Рпбарац није предвиђено у пословнику, да ли ми треба да бирамо сада председника и.ш не; у посдовнику се вели : кад је председник спречен, или кад је на одсуству заступа га потпредседник, а нигде се пе помиње овакав случај као што је сада. Ми имамо 2 потпредседника и ја мислим да они могу отправљати све послове, као што су и до сада то радили. Г. Рибарац се позира на чл. 17 пословника. Тај члан говори само о бирању председника кад се Скупштина у почетку састаје; а.ш овакав случај није ннгде у пословнику предвиђен, и за то бих ја предложио да остане као што је и до сада било Вел. Кундовић — Посланик Тома Бојичић врло се хрђаво позвао на пословник. Тамо се каже: ако би председник био спречен, или ако одсуствује, онда засгупа га у дужности потпредседник. Сад председник нити је спречен, нити одсуствује, него га нема к свакојако треба поставити друго лице за преседника ако хоћемо да вршнмо закон, а ако хоћете да вршите ћеФове клубске и то можете учинити, али ја држим да треба ово питање расправити онако, како нам закон прописује. Ст. Рибарац — Ја се нећу упуститн у доказивање и објашњавање, колико ја разумем Устав, а колико га разуме Тома Војичић, алп кад стоји у чл. 106 Устава да Скупштина за сваки сазив бира себп председника и 2 потпредседника и кад у чл. 17 и другим члановнма пословника стоји да председника, кад је спречен пли кад одсуствује, заступа потпредседник Скупшгине, онда Скупштина не сме у интересу достојанства њеног да остане и једног дапа без председника, кад њега фактички нема Има 16 дана од како немамо председника, може ли се то сложити са достојанством Скунштине. II на послетку међу стотином посланика, којих овде у Скупштини има, има ли човека који је достојан да заузме то место или је то место искључно везано за једну личност ? Милан Ђурић — Кад се понела реч о бирању председника, ја нисам мислио да узмем реч да о томе говорим ади побуђен сам да говорим због оних речн које изговори г. Кундовић, да ми хоћемо да вршимо ћеФоие клубске. Ја то господо одбијам од себе и од нећине скупштинске. Ми нисмо позвани, ни ви, ни ми да вршимо ћеФове наше, но да вршимо народне послове. Ви знате, господо, колико има времена како смо се састалп н још нисмо ни буџет свршили, а ми смо позвани да посвршавамо послове што пре можемо, који су најкориснији и најпотрернији овој земљи. Исто тако пе стоји то да је председничко место везано за личност. Ја мислим да смо сви ми овде дошли са поверењем народним, па тако исто и два уважена потпредседника соде на својим местима с поверењем народа и Скупштине и отправљају дужности председпикове на задовољство Скупштине 11 корист народа. Ми имамо господо Устав и законе земаљске, ја никада не бих дозводио да се Устав и закони наши крше — кад буде дошло време, онда ће се и приступити бирању председника и Скупштина може бити са свим спокојна да не стоји оно, што је казао г. Вел. Кундовић да се ми грешимо о

Устав и законе земаљске што не бирамо председника, јер влада је на ирвом месту позвана да се брине о чувању Усгава и закона земаљских н ако је потребно бирање председиика она ћс 10 и предложити да се учини. С тога ја мислим, да Скупштииа може бити са свнм спокојна, да оставимо бирање преседннка а да радпмо оне послове, који су на дневном реду. Потпредседник — Је ли вољна Скунштнна да се реши ? (Јесте). ЈБуба Ђирић — Овде, господо, није питање да ми расправљамо шта у клубу мислимо и према томе неумесно је оно што је г. Кундовнћ нребацио нама, али свакако питање о избору председннка веома је важно и требало би да се реши. II по Уставу, и по пословнику Скупштина не може да буде без председпика и кад то стоји. онда нема места и оправдања да Скупшгина врши своје послове без председнпка, него од онога дана кад је њен председник постао мпнистар, Скупштнна је требала пос1е тога ссби нредседника да избере. И ако то у пословнику не стојп, да кад председник буде иостављен на другу дужност, да ли ће се вршиш нов избор, ја мислим да то апсолутно не треба пи да стоји, јер је изречено начело да Скупштина мора имати предсе^пика п ја мислим да ће Народна Скупштина учиннтп празилно ако стави на дневни ред бирање председника. Потпредседник — Претрес је по овоме свршен. Председништво налази да предлог г. Рибарца треба ставиги сутра на дневни ред, па Скупштина нека реши, да ли ће бирати председника или не. Ко је за то, да се сутра о предлогу г. Рибарца говори нека седи, ко је против нека устане? (Већина седп). Пош10 је већина седела, то објављујем да је Скупшгина решпла да предлог г. Рибарца доће сутра на дневни ред. На реду је извештај одбора о решеним молбама и жалбама. Молим г. известиоца да заузме своје место. Известилац М. Ристић прочита: Јован Д. Јовановић, учитељ из Београда, моли да му се урачуна у године учитељске службе 5 месеци и 12 дана, шго је провео у учите1>ству. Решење: Пошто је молилац имао један малн прекид у учитељствовању губитком службе, који не може знатно утицати на његове периодске повишице, то је одбор мњења: да му се ароаалих 5 месеци и 12 дана урачунају и утичу само на његову учитељску иензију. Коста Јурипгаћ — Ја сам летимично расмотрио те молбе које су данас на дневном реду и видео сам да су оне већином ге садржине. Ту траже људи 5 месецп, 10 дана по године или годипу дана да нм се уваже у године службе, и како сам видео одбор је све ге модбе и уважпо Ја мислим да по овако великим пословима, које Скупштина има и колико је времена потрошила у овом раду, да су ове молбе могле изостати да се не износе на дневни ред, нарочито што ти људи, који траже да им се уваже године службе, не подносе их с тога што су гладни, него впше из грамжљивостп да им не пропадну по неки пет месеци службе. Ја сам за то да се сне те молбе не решавају, него да се одбаце, парочнто што то не служи достојанству Скупштине да се занима таквим ситницама. Међу молиоцима нисам приметио ни једног са каквим особитим заслугама за земљу да би их требало сад решавати. Алч за ове сигне молбе, којима се тражи уважење неких година службе, ја мислим да их треба за сад оставити и прећи на дневни рсд. Максим Сретеновић — Жао ми је што г. Јуришић говори противу молитеља, који тражи оно, што је неправдом изгубно, јер је на неправедан начин из учитељства отпуштен н што је Скупштина другима учинила по њиховп.м молбама, које су биле оваке исте прнроде. Овај учигељ кога врло добро познајем свакако не би тражио да му се изгубљено време од 5 месеци уваже у године службе, јер је то маленкост да то Скупштина није и другима уважила, па кад је Скупштина већ гако учинила, осталима раније, онда је право да се и овоме човеку учннп. Нстина је да су 5 месеци мала ствар, али тим ћемо^^дв^љити његов праведан захтев, задовољити дакле правду^-ј&ОЈас да томе човеку, који је веома ваљан и поште1ј^чг^ге,& :%нб^-'и\ данас је да му се да задовољење. ■ '%'' ~С ''■ '^о ■ Ш I \