Народна скупштина

— 27 ФЕБРУАРА

СТРАНА 911

У иади смо да ће Народна Скунштива ову иашу молбу примиги и но истој надлежио иостуиити, изјављујемо у име целог народа ове оиштине најтонлију благодарност. № 867 30 децембра 1890 год. Шестигабар. ПРЕДСЕДНИ К. ОПШТ. СУДА (М. П.) Павле Виденовић писар Мидан Милојевић члаиови : Голуб Виденовић, Јанко Стојановић. одбогници : Стојан Ристић, Миленко Милојевић, Цветко Станковић, Живан Јанковић, Никола Војиновић. Станча Виденовић — Као што сге из ове молбе, коју је известилац прочитао, чу.ш, та онштина шестигабарска, а има их у гом крају још 6, 7 општина, кад је прва комисија, којој је председник био Илија Мутавџић, претрпела је неправду, јер су ти људи задужени порезом, коју никад не могу платити. Из молбе, коју сте чуди види се да су они имали да плате 10.000 динара, а после је се смањило на 3.000 дин. Ја сам као посллник из тога краја имао прибелешке свега дуговаља тпх опшпша. И с тога знам да им је велика неправда учињена. Ја у одбору нисам могао одвојнги мишљење, јер нисам имао излаза на основу закона да то учнним, али молим Скупшгину да она нађе начина, како ће те људе да опрости тога дуга, нарочито с тога, што г а држава неће моћи никако да наплати То је крај планпнски, кршевит и неродан, да човек не може поједнна места да прође. Ја бих молио Скупштину, да она нађе начина, да ту општину ослободи те неправилне порезе, јер је она не може ни да плати. Коста Јуришић — Кад је Скупштина саслушала ту молбу, ја мислим да о њој не треба много говорити из ње је се могло све разумети штд се тражи. Такве појаве нису ретке у Србији. Одбор је махом био иеома милостива срца, где је се тицало чиновничких година службе, али ов;е код ових веселих сељака није могао наћн каквог пачнна за прилнчније решење ове молбе, да је бар упутио минисгру на призрење или макар да каже какву лепу реч. Кад одбор није нагпао то за нужно, ја мис.шм да је на Скупштини да се она о таквим појавама побрине, шта да ради, јер заиста и овн су људи страда.ш од политике н партизапства, што јз одбор нарочп го истицао за разлог при уважавању чинонничких годнна службе — нарочпто ш го то није једини пример, него је множина таквих примера у Србији. Ја мислим да Скупштина донесе једно решење, по коме би се оваквим свима молбама давало задовољења. Ко је више платио порезе, него што је требало, томе треба или вратити тај вишак или му урачунати у идућу норезу, а тако исто од онпх, који су мање платили треба нм наплатити и остатак и ти би издацн попунилн једне друге. Ја бих био за то. да се ова молба бар упути министру на призреЈће, те да се министар постара и да таквим молбама да задовољен а. Раша Нинић — Ови људи не траже ништа да им се помогне, него, да им се оно, што пм је повишено опрости, јер кад узмемо да разрачунамо, колико им је порезе на земљишту узето, онда изпоси 3 6.000 динара и они не траже да им се опрости све него оно што им је натоварено, то треба да се узме у призрење и кад је се нашло да је погрешка, нека се она нсправи. Ко познаје ту општину шосгигабароку, он ће знати, да кад би се цело земљнште продало не би изнело аи 10.000 динара. То је место на граници књажевачког округа. Н. Милошевић — Ова неправда, која се очитује у овој молби није јединственз, него је та неправда готово по свима општинама и код свију земљорадника, јер нема ни половиле, којима је правилно квалификовано имање. Јест, њима је неправДа учињена, али ми смо доста учинили, што је та неправда исправљена и кад би ми сад решили, да што је њима неправедно

одмерено у 18 83 и 8 5год. поправимо, то треба да нађемо начина, да ту неправду и према свима осталим поправимо. Г. Јуришић рекао је, да је одбор требао бар лелим речима задоЈољитн ову молбу. Ми ћемо задовољити лепим речима, кад у опа»те кажемо, да иема начина да им се то задовољи. Ако г. Јуришић нађе начин, да се свима помогне ми смо сви зато, али изузети једпу општилу од осталих одбор није никако могао то учинпти и оно што је од своје стране могао учинити, он је и учинно. Ми смо имали пре једну такву молбу и донели смо решење, да се она упути као материјал министру, па ако има каква начина да се гим људима помогне, Скупштина је расположена да то и учини, и нема се разлога да баца кривица на одбор, јер одбор није у овој прилици могао другче решење да донесе. Ако ко нађе начина, да се помогне тим људима, одбор ће то врло радо потпомоћи; јер и одбору лежи на срцу то, као и господи, која су о томе говорила. Одбору није мило, што су такве неправде учињене народу српском. М. Лешјанин — Није само шестигабарока оишгина п неке друге општиие, што је један од г.г. говорника иаиомену, које су се жалиле, да им је неправплно оцењено земљпшге и да су много више плаћале, но шго су требале. Мп из прош.шгодпшњега сазива Ванредпе Народне Скупшгине, чнамо да је внше такних општниа подноснло молбе, да се ослободе тога ^ореза. Ја иећу ор.де да иажем, да је ово право н да су они требалн оволнко да плаћа]у; ја игнзпајем да је њпма впше наметнуто но што је требало, алн ја налазим да овај начин, којнм се у С кјишгиип постуиа, нпје добар. Мн треба ту сгвар начелио да ргсиравпмо, да је решимо како за оне, које су више илаћаае, тако исго п за оне, које су мање идаћале. Ја се опомнњем говора мннпсгра фннансија из ирошле године и он је казао, да се иајпре премере земљишта, па да се онда твиди, која су земљишта више нроцењена но што вреде, или мање; па онпма, којима су више процењена да се смањп порез, а оппма, које су мање процењенаЈ да се порез иовећа. Дакле, ја налазим, да ако ночнемо решавати нојединце и о иоједниим молбама, мг ћемо напћп доцнпје на једну ненрилику из које се можда иећемо моћн да извучемо. Ово пгго се каже општпна не може да илаћа порез, гај навод нпје баш са свим такав у еау»ој сгвари. Ми пмамо толпко неиокуиљене иорезе, на инко неће сам евојевољно да донесе да преда иорел, докле га власг не окуии. Тако је можда и са овим о оншгпнскнм земљпштнма. Ја тако мислпм, а можда је то крајња епротпња п да заиста то не могу илаћатн; но за мене је главио то, да .ја налашм, да би било онасно кад бн се мн поједднце упушташ у решење ове ствари, да се те општнпе ослободе од норезе плн да пм се да накиада. Налазпм да би најбоље бпло да се то иреда г. мпнистру фпаансије, те да учини иредлог Скупштини, да се та ствар једном за свагда пачелно расирави. Милија Миловановић — Допста је ова ствар веома важна. Ми сви знамо из нскуства, да се дешавало и го, те је поједипим људима продаваго све имање за порез, иа је пиак порез кошгао впше но све пмање. Изгледа као да је и овде тај случај. Компсија која је ио тужби овпх људи одређена, нашла је, да они ио иостојећем закону треба свега да плаћају 3000 днн., међутим онп су плаћали 10.000 дпн. Питам ја вас, зар за то што их је неко неправилно , мимо закона иостојећег, наговарно са 7.000 днн, да кажемо да су они криви н да оставимо да гако и даље неираведно нанлаћују ? Господо, то би би.1о ненраведно. Ја мислим да јс дужносг Скупштине, да ову молбу упути мин. финансије с гом нарочитом наиоменом, да он увпди, да ли је збиља молба њпхова на исгпни основана п ако јесте, онда да њнхову молбу задовољи, т. ј. да пм се впшак, који нм је натурен ненравнлно опрости, а оиима. који су тај вишак већ платнли, да се тај вишак урачуна у садањи иорез. Цељ државе нпје ннкако тај, да она разрезивањем иорезе на своје суграђане, унропастн те суграђаие, п доведе их дотле, да нм у једаи иут узме порез па више ннкад. Ја мпслнм да Скуиштпна неће дозволиги, да се преко ове мо1бе иређе на дневнп ред, већ