Народна скупштина

СТРАНА 928

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

се сећам да су оида свп чпновиицп, који су се бојали да ће скоро умрети, уложи.ш иетогодпшњи улог. 11а зашго би ви дакле бегали од тога н код овог свештеипчког фоида, кад има свештеиика, иојп то могу да уложе. Меии је то све једно, ја хоћу да се људма само иологие, али верујте мп, ако се ово овако иримм как > одбор предлаже, нп једап поп неће ово нлатнти. Пои Арса рече: Свештенпцп ееједанпуг жене, а чиновници неколпко иута. Пои Ароа не разуме ту сгвар; јер свакп чиновнпк који ступн у службу после 30 годнна, он мора да платн 40% улога; и ја се сећам једног чиновнпка, који је илатио 3«0 динара улога, жпвео годнну по том и умро, а није оставио деце. Свештеник кад се рукоположн даје ирви улог од 600 дин.; ако хоће да му породпца одмах прима иеизију ои улаже нетогодишњи улог; а сем тога евештеницп дају и годишње улоге и сад ако вп све те СЈме саберете у један фонд, онда је он доста осигуран; а овако а:.о ви с њим хоћете да рас полажете ире него га н нмате, онда ће он пропасти. У интересу евештенства ја бих примпо иредлог мппнстров, а не бих нрнмно предлог одборскн, јер се њнм пде иа нроиаст фонда. Марко Петровић — Овде су у пнтању опи свештеипци, које нађе несрећа па умру нз ненада. Може да нађо песрећа н младог здравог човека па . а умре. И кад се деси такав случај, оида да ие бн породица таквих људп остала без издржања, т. ј ако умру за овпх 5 година, док ие стуип закон у жп.вот, ми смо иашли да гребају дг пмају права да н даље продуже уилату у онолико, колико је дотле уилатили иису за нет година. Меин се чпнп да ту нема велике оиасностп рачунске. Ја мпслнм да не може бпти прави /ЈО за законодавца да рачуна на пзузетие случајеве, него вазда рачЈна на редовно стање, које се дешава са жпвотом једнога реда људп, а зна се да тај ред људп ио начпиу свога жпвлења нпје нзложен великом морталигет . Свештеницн вечпто проводе жпвот у слободпом ваздуху и жнве по прописнмахпгијенским, дакле н с тога гледишта — гледишта морталитета —нема опасности. Најпосле да претпоставнмо и тај случај да буде каква еиидемија, па н у том случају овде не аигажујемо државну касу ни чнм нн у колпко, но овде су само каиитали свешгеничкц, којн ако су недовољни, п.ш се иесрећнпм случајем недовољии покажу, свештеново ће само оскудицу у томе иамирити. С тога ја молим Скуиштпну да прпми мнсње одборско, јср ост^вљаш људе 5 1одпна под брпжним очајничкпм стањем то инје право. Немој;е за овакву једиу сптиу претиоставку да оставља '1е људе да за 5 година буду у очајиичком стању п да мпсле да ли ће осгавити своју децу у мучном стању, или ће се носветпти оиоЈ светој дужности којој су посвећенп. С тнх обзпра молнм вас да пратпте ово, јер иема онасностп Н11 за васу државиу ии за сав овај закон. Потпредседник — Претрес је свршеи. Црпстуиићемо решењу члана 13. Еао шго је Скуиштиии познато г. мннистар иросвете у начелу није био нротпваи измени члана 13 онако, како га је одбор нзменно; он је остав;о Скуиштинп да одлучи, П ирема том стављам иа гласање члан 13 по одборском мншљсњу. Ко је за то, да се нрпми члаи 13 по одборском мпшлењу тај нека седп, а ко је протпв нека устапе ? (Сви седе). — Објављујем да је Скунштниа усвојила члан 13 но одборском мншљењу. Известилац нрочнта члан 14 но мпшљењу одбора. Потпредседник — Нрнма лп Скуиштииа ирочнтаин чл. 14? (Прима). Известилац ирочита чл. 15 по одборском мншљењу. Потпредседник — Прима ли Скунштина члан 15? (Црима). Известилац прочита чл. 16 ио одборском мишљењу. Живан Живановик — Госнодо, ово је чиии ми се један од иајважппјпх члаиова у закону, јер се тиче величпие улога.

Основа овом члану то су домовп на охијски. Али менн се чинн да је ова основа нешго релатнвио и неодређеио, тако, Да не м же бптн снгурна осиова. Заиста домовп у варошн привреднијн су за свештеника, неГо ли дОмовн у селпма. А.иЈ ложе да се деси да су свештеници Сеоскн богатнјн него варошкн, јер сеоски свештеинци могу а пмају земл.е, да гаје усеве, могу да пмају сгоке и могу своју породицу Да оспгурају миого више но један свешгеннк варошкн, којп нма можда само ирнсгојпо одело п нншта впше. Даље за одређнвање величине улога и осигурање деце меродавно је много што шта у кући једнога. Кад је ово једна приватна установа, а није државна, онда треба се грудпти да нм се што шчре само онределење оставп у том ногледу. Један свештеник кад има је: динца сина и кад га школује и осигура га за будућносг, ја држим да би по.решно било да га држава примора, да он за свога епна, кога је школовао п тако оснгурао н иосле улаже. Даље има још иечега, што -код осталих грађаиа пема, а то је п1то се они само један пут жене, на се деси 1а остане и без жене и без детега, а мора п дал-е да улаже. Из свега гога, ја бих ово употребпо: да ее ставн свешгеницима иа вољу, да изберу сами класу, коју хоће према свом стању и нмању, | а држава да одреди класе, како их је одредила у чл. 19 и 20 предлога. И ја бпх предложио, да чл. 17 гласи овако: „Осповнп н редовнп улозп уплаћују се но класама, које се расиоређују по велнчинп осцјвног н редовног годншњег улога : а класа пма иет. И онда бп чл. 17. био тако нромењен; а чл. 19 осгао бн чл. 18 и гласно бп овако: „иарохијскн свешг■ници, ђаконн и парохпскп н протоиресвитерски капелаии улажу ирема класи, коју изберу п о том даду пнемену изјаву ирн полагању основног улога". И сам овај закон дозвољава гако иешто, дајућн у чл. 18 н свештенпцпма да. се оиредељују сами, коју класу хоће. Дакле, ако нма кога ја молим, да потномогне овај мој предлог. (Не иотпомлжу га). Марко Петровић — Господо, свештеппцн су представиици хри ћанства на првом ме^.ту, а хрншћанство нроповеда милосрђе људско, и ако свештеници неће н делом да носведоче, да су проиоведницп милосрђа људског, онда ја не знам од кога с већим правом можемо г. очекивагн. Ми с правом очекујемо од свештенпка, да први пруже руку килосрђа ономе, којп је беднпји. Онај који има бољу парохпју, тај има и боље услове за обогаћење, нма услове да жпкп лепо н да нрнбави бољп каинтал, а то све нпје његова с; ојииа јер п другп има толнко нсто право на гу бољу парохпју, само је свакп није мого добпти. И кад је он на бољој нарохпји, н под тако бољпм условпма више привредио, онда ја вас нитам, који је гај иречп ко има да пружи руку милосрђа, ако не баш онај свешгенпк, који је вршећп сво;у службу свештенпчку под бољпм и пробитнчнпјим условима, или заборављајући на евоју службу, више се бринуо да ирибави оио, што му ]е мнло овога света, на је нанабпрчио впше богаства; зар би дакле Т) била каква неиравда, кад бн казали: деде тн кад сн сгицајем срећннх ирплика пзвео своју децу на нут номогни и овој сирогпој децн. И зар је казна за једнога богатог свешгенпка, којн је бпо срећан, да нзведе своју децу на пут и да их можда школује у Берлнну н Бечу, ако он са извесиом сумом цритекне и овамо у помоћ, да се његовим улозима корпстн и која још сирогна породпца умрлог му ког брата свештеннка, кога је плн оскудица можда ное времена у гроб однрагила; а чесго можда н већа ревност п иожргвовање у светој службп својој свештенччкој. Мени се чиин да би н ио сам углед реда свешгеннчког незгоднпје било, да тај човек гледа, како његовог брата, којн је био можда достојнпјп п илеменитнји у вршењу св. иозпва свештеннчког, како његова деца умиру каожр:ва његове племенптије исавеснпје службе, и његовог великог чувања угледа п достојансгва свештеничког. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

О јговопг,! угкдидч Ганко Петрови!.

iiiгдмпл кгаљ. сгпскк дгжашш шт^нпаг.јје