Народна скупштина

СТРАНА 1008

НАРОДНА СКУПШТ11НА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

после могло казати, да су у тим местпма „иекад жпвели Срби, али да 1!х данас нема." Није ово једини случај овакпх злочина, већ их је прошле годпне било у самом децембру месецу 19, на граници топлпчког округа, и ја вас питам, господо, да ли отоманска порта стоји у миру са Србијом. Ви ћете ми, можда, одговорити, да је допста тако, али кад погледате на убиства и на организоване чете, које с времена на вреле прелазе, и убијају наше стражаре и друге мирне грађаве, и гоне нашу стоку, те тиме не дају мира нашим грађанима, онда ни мање ни више, него би се показало, да не водимо рачуна о безбедности нашој и части наше земље; показало би се, да Србија која гледа на ујединење Српства, не само да није кадра да то изврши, и једноплеменпке своје, ваи граипце, ослободи, но да је малодушна, јер није у стању да очува своју рођену земљу од напада арнаутских. Ја и опет понављам, господо, кад би престала злочпнства, ипак би сличне пнтерпелације биле поднешене влоди, јер, господо, таква је полнтика турске порте, а што г. министар, одговарајући вели: турски иосланпк иоказује љубазност, ц мп стојпмо са портом у добрим н пријатељскпм односпма, ја признајем то, алн то је она права визангијска политика. Питам, какви су ми то пријатељски одиоси, кад V месец дана иадну као жртва њпхове обести, ио 20 — 30 жпвота! Онда, господо, шта нз тога излази? Иди турска царевина није у стању да одрж.1 своје елемепте у гранпцама закона, те да поштују међународне уговоре, плп им тако спада у рачун. Ја не могу никако да верујем да она није у стању да одржп ред, јер, кад је она бпла у стању да се бори са мођнпјим царевинама, не разумем, да оне не може да држи своје људе у нокорности. Него њпма свакако спада у рачун, да покажу да народ српски у Македоиији п Старој Србији нема нрава, да се обраћа Србпјп, те да од ње тражи иомоћи за своје ослобођење, јер је Србија немоћиа да заштитп своје поданике, и тим систематично иду да увере тамошње Србе о немоћп Србпје, од које пе би могли да очекују ослобођење, кад није у стању да заштити од убиства своје соиствеие иоданпке. За то они и шиљу своје чете да нападају нашу границу, да убијају наше људе и они су убпли не јсдног обнчног човека, него једног старешнну, коме је иоверева једиа стражара да ту чува не само безбедност нмања и живота, него и углед наше државне моћи. Вп ћете дозволити да на пстоиу, где наша браћа робују, неће номоћи дипл .мација, не^о ће помоћн власт, која нма силу, иомоћи ће снага, ц та наша браћа, кад ми не можемо да нрибавпмо задоволења за смрт наших старешина, клонуће и постаће права раја, па не смс ни иомишљатп на своје ослобођење, и ако тако иродужи, онда се ничем добром не можемо надати. Што се тиче нзјаве пријатељства отоманске норте, то разуме се, да Србија жели и чиип са своје стране, да одржи нријатељске односе са суседннм државама и она није учниила иикаквс неиравдо Арнаутима, већ им је увек чиннла, тако рећп, деброчннства, а за све то она добија то, да од њих гину наши људн, остају толпке иородице без храиитеља, што све баца рђаву сенку на Србију, као да она не може да ааштити своје интересе. Србија је отилатила златом Арнаутима оиу земл.у, коју су драговољно оставили н ако ју је крвљу откуиила, ннкакво пм зло не чиии п ето како поступају ови отоманскн иодаиици нрема Србији. — Ја сам чуо да је министар ЧИ11ИО са своје сгране што је требао ; али ја мислпм да се не треба обмањпвати дииломатскпм обећавањима п цј Цариграда, па не иредузнмати пикакве боље кораке, јер ако овако буду иадале месге жртве нише браће, онда знајто да све дипломације неће бпти у стању да спречо иарод сриски да иотражи себи другпм иутем задоволења, а тај иут бпће она бујица, која ће уметп да покоси оно, игго народу српском смета, ко.ја ће уметп да отвлопп ирсиреке извршоња српсио мпсли и задаће. Народ сриски пе може да гледа равиодушно

иеиравде п безакоња и да иодноси сваки дан жртве својих синова ; он то ниЈе могао кад је била турска раја, асадјош ј мање може, јер и он има јуначке крви, ионоса, части иа ће да се светп, Ја би желпо да г. министар увутр. дела у до!овору с министром иистр. дела предузму најиотребније мере да се оваквнм рђавим ноступцпма стане на пут, јер то би било у иптересу нашег народа и наше државе, у ингересу паше частп и достојанства. Онн шта више не остављају на миру ни наше светиње и светитеље. Прошле године ушлн су у Дечане, задужбину Св. Стеваиа Дечанског, наиравилн су многе штете, па су чак н кости тог мучеиика и краља српског узнемирили. 'Го је јвредило не само тамошње Србе, него је такав иоступак њнхов заболео св&ког Србина до дна душе. Ја хоћу да кажем, а мислим да ће и Скуиштнна битн вољна да подели то мишљење, да се од стране владе иредузму озбиљнији кораци да то извиде н обрате иажњу порти, да она сваког насилника и отиадника казни, па ако она неће, онда да се добро сиремнмо п да иотражимо себи задоволење од оннх, који панадају на нашу част и на нашу земљу. Што .минисгар рече да се кривцн не могу да иронађу н не зна се који су, то не стоји ; они су познати ц сва турска власт у Сеннцн зна а н сав их народ у том крају зна. — Но кад смо у иочетку овога века бпли куражни и храбро се борили прогнв угњетача, данас можемо имати још више смелости да бранпмо своју отаџбнну и народ српски од оваквог систематичног уништавања. Ја веру.јем да је г. минисгар чинио што треба, а надам се да ће н норта од сад енергичније раднтн да ш.едуиреди немиле сукобе између њених стаиовника и наших држављаиа, којл ће морати браинтц себе. Што се тпче стражара срискнх они су вредни н честити људи н храбрп су,јер обично долазв из задруга. Невина крв буљубаше пашег Масловарића као и других напшх Срба, којн су на граиици изгпнули, тражи да пх Србнја не заборави, а иравда нште да влада ирибави њиховим породицама издржавање. Министтар ун. дела Јован Ђаја — Што се тиче онога, што се днпломатским иутем може учниити, то је учињено н могу да вам кажем, да је од стране отоманске владе иредузет корак да се ово питање регулише. Огоманска влада :1 ма н сама муке, иарочито са Арнаутима, с тога је и приотала да се одредн мешовнта комисија за решење овога иигања н с једие и с друге стране. Дакле шго се могло учиннти учнњено је. ^ Потпредседник — Одговор мпиистров узимасе к знању. Изволте чутн одговор иа другу пнтернелацију. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Стојан Ри5арац пародпи иосланпк, интерпеловао је г. министра уоуграшњих дела : 1.) Је ли ио смрти Адама Богосављевића зваинчно наређеиа секција његовог мртвог тела ? 2.) Колиио је лекара извршило ту секцнју ? 3.) Је ли при томе суделовала нкаква прнватпа лекарска комнсија и ко је ту комисију тражио, а ко је одобрио ? 4.) Какво је мншљење тих лекара о узроку смрти Адама Богосављивића ? 5.) Ако су лекари нашлн да је Богосављевић иасилно уморен : хоће лн г. мииистар наредитн истрагу иротиву изкршилаца тога убијства и зашто то до сада није урадно ? 6.) Ако је мпшљен.е лекарско обратно т. ј. да је Богооављевић умро од природпе смргп, је лн вољан министар да го званичио публпкује, и зашто то до сада нпје учниио, кад му је било позпато то изношење, које јо у ночетку ишерпе1ације озиачеио? 7.) Мисли ли г. мннистар да ирема важности ствари одговорн што нрс и гада да Скунштннп и сва акта о томе, иоја со у мниистарству иаходо ? (иастаннћк ов)

Олгоионни угкдник 1'аико Нетропи!.

штаииа кгаљ. 0р110кк дгха1н1к штампагијк