Народна скупштина

СТРАПА 1014

За то је он иотпупо иевин. Он је се ту позвао ие па иараграфску нравду, него на прнродну иравду. Овде се он послужпо прнроднпм иравом да сачува своју иородпцу. (Одоб])авање). Сад ако је крпв, зашто га ннсу судплп ? Неко су чекали 1880 год. да га тек онда за тај иостуиак суде, а шта мислте, госиодо, зашто га ннсу одма судилп ? Мпслите лн што ипсу нмала кад? Не. Вероватно је да су мпслнлн да га тим одуговлачењем држе страже не бн ли тако примамилн у њнхов табор, али Адам Богосављевић, као иоборник народпнх ирава п слобода није се уплашно од тога, н оп је стајао јавно отворено да га суле јер је знао да је иевпн , а ирава народна бпла су му п језа пего живог н имање. (Онозидија унада у реч). Молнм вас, госиодо, ја то нсириаисујсм либералној странци, али они, којп су билн учасннцн овга дсла нико их опратп ие може од греха. Г. Рибарац сам прићнаје, да је Адам позват на одговор болестан. Ја ие знам, господо, какве је бнло нотребе узиматн човека на одговор болесна због тога што је у нуждн зараино своју породпцу ? Да ли је то бпло нравнлио н слободоумно ја остављам Народ. Скуиштиии п јавном мпењу да о томе суди ?! Шта даље виднмо. У реферату стојп како је нритворен н наравно кад срескн начелнпк мора да радп тако, како ће уголнтн мнннстру н начелнику окружном , зар му је требало да напише у реферату , да је Адаму дат душек н све друге угодиостн. Но, господо, на што је све то требало. Прво нпје имало ннкаква разлога ироглашавагн за разбојника једног гаквог човека, који нма осећања сасвнм супротна разбојннчкнм и друго зашто дпводити у затвор као болесног човека? Па да н не стоји оно што сс тврдн да је апса иа сваки пачпн његову болест погоршала и опет бн бплн крпвн за његову смрт онн људн, којн су власт упражњавалп. Шта долази даље. Сама власт прнстала је у нрвп мах да се тело Адама исекцнра, алн иосле то инје дозволпла, кад је г. Цашић тражио, н до данас ипје утроба аналнзнрана. Ја мпслпм да је у ннтересу јавног миења било, кад и г. Рнбарац ирнзнаје да је Адам бно важан н поштен човск, да је ондашња влада дозволнла да се извршн аналнзнрање његове утробе кад су то лрпјатељи Адамовн захтевалп. Власт је у нрви мах прнстала да хоКе, али на нослетку ннје ннкако анализарања бнло. То је за мена не јасно а знам да је у сумњн п јавпо мнење. Шта даље долазп. Пошто је Адам умро, његови иријатељн н друговн хтели су да му учнне номен по обпчају цркве иравославне. Од један нут врага у светом храму затварају се и не дозвољава се да учннн помен у Крагујевцу једном човеку од заслуга за ову земљу и којн је бно прави хрншћанпн. Ја не знам да лн пма тога свештеиика, који бн смео затворнтп врата светога храма једном обнчном хрпш1>аипну, да по обреду учннн опо што му дужност вере налаже, а то се забраннло иародннм иослаипцима, његовнм пријатељпма, којн су из пошговања хтелн парастос држатп. Ја мпслпм кад би се то дешавало у турској, оида бн се на њу гледало с нерасположсњем да се она меша у верозаконске светнње својих иоданика, и да гази једио нраво што не дозвољава да иоданнцп њени нсповедају шго је њнма свего. На жалост, господо, нрнзнатн морам да је то било нама забрањено у Крагујевцу. Црквеиа власг јс питана али иоред свега тога глас прнЈатеља да се учинн ношта у црквн као хришћаппну остало је глас ваинјућег у пустињн. И то је за мене сумњпво, п рачунам да не би смело тако да се чини, да ннје имало мнга од оиих који су ведрили п облачнли, а ти су људи прппадалп либералној странци. (Одобравање воћине). Господо, ја молпм само, да се не заборавн она изрека: „заклела се земља рају , да се сваке тајне знају«, те, према томе свакако зпа се п о овоме делу. Алп ја нисам за то, да се икоме туђа дела нрншивају, као год што иисам ин за то, да онп, којп су врнви, избсгну казиу, Лјуди , којп су убилн част једнога груђанииа, и одвели у тамипцу болесноЈ човека само за то, што им јо опопирао*, не иалазе за пужно, да оирпвдају н уснокојо јавно мњење, да он ннје отронаи, ие

I налазе за нужно, да се, па молбу његових пријатеља, апалнзпра његово тело ; међутим, толико су далеко тералн са тим човеком, да су га нз једког округд дали другом округу, да му суди. 11а нек сад г. Рибарац сам промисли, је ли имала право једна влада, да гако посгуиа саједипм човеком; ајавно мњење донеће свој суд н то ираведаи суд. Ево како се могла родптн сумња, да је он отрован. Ми треба доиста да гледамо ннтересе свнју нас, треба да поштујемо морал — н ја сам за то. Тако нсто греба да заштнтнмо иравду, н да пе дало да невнност страда, али ие треба дозволити, да се под именом правде чинн пеправда, а то је било учнњеио нрн смрги пок. Адама Вогосављевића. Менн се чпни, да тс старе ране не греба да подгревамо,јер ми о мртвпма треба да говоримо само добро н нохвално, а не као што г. Рибарац рече, да он зато што је узсо 300 ока кукуруза у прпсуству кмета, да пзрани своју породпцу, даје заго разбојннк. Ја пе разумем каква је то та логика? По тој логнци кад би се чнја кућа запалила, те неки човек угрчао у кућу п сиасао жену н децу да не нзгору, могло би се ваљада н њему пребацити: „што сн снасао жену п децу, ге нх нисн оставпо да пзгору?!" Ондашњп уиравпицп ннсу хтелн да чују праведин ње г ов захтев, алн покојии Адам образован човек, свестан свога нрава п дужностн, он се ннје, плашно земаљских судова и нзвршио је оно што му је нрпродио право дозволивало, а тим је снасао своју породпцу, да не умре од глади. Кад се узме, да је то учнњено у време рата, п да је жнто однето са зиањем кмета н да су Турцн поиалнли тај крај, оида је доиста чудновато, што то г. Рибарац иеће да кажо, већ говори о нроиасгн 300 ока кукурузл а не жадн нородицу једиог србнна што бп пропао од гладн. Остављам њему да сам ценн, кбје је правединје н прече? Кад се узме да је нз Коирнвиице Адам отеран у другн крај, у други округ, те да се на тај начпн издвојн од својих поштовалаца, којн су га вазда бпрали за застуцннка сво.јнх права ; кад се узме, да га суд иосле 4 годпне судн за то дело, на баш у добу кад г;ј народ бнра за свога носланика, онда јс свакоме јасно, да ту пма некаквнх сумњнвнх посгуиака тадашње владе. Ја иећу да крпвим за то лнбералну странку, али замерам н сумња јс за меве, за Народ. Спупштину н будућност, да су томе крнвп ондашњи власнпци, који су нмали власт у рукама. Нека се господа либерали сеге, да је иод њиховом владавином убпјеи Тома Јоваиовпћ, којн је Зпо у затвору у Пожаревцу, па када је нздржао затвор сировођен преко Мнроча у Крајнну и ако је бпо у оковима, рекло се да је хтео побећи и убијсн је, и за то није ннко одговарао. Ето какваје снгурност бнла за живот под тадашњом владом лнбералнам. Ја таквога дела не прнмењујем то лнбералној странци ни пашпм друговнма из оиозпцнје у Скупштннн. Никаковн докази дакле ннсу моглн убедити нн мене а мислим нн Народну Скупштпну, да ова нагла смрт ннје нзвршена на некп тајаисгвеи иачпп, јер тератп болесна човека за права бога у ансу, не дозволити после да му друговп даду парастос, ја мислим да то не бн друга вера учинила, но ако г. Рнбарац нађе каквнх бољих доказа за оправдање,ја му нх нећу норећп, као шго он не може норећн да носгоји сумња у читавом народу да је н иок. Адам отрован. Заго је поднео н интериелацнју да бп сумњу скннуо са лнберала ондашњпх владајућих, алн му моје сузе не иомажу, јер народ осуђује и у грех лпбералној владн прппнсује напрасну смрт Адамову, кога иека бог нросгп. Стојан Рибарац — Ја веома благодарнм г. Ђурнћу, иа опако нежној иижњн, к.ојој је иропратно мојо знојење, а с друге страие сматрам за дужност, да псправим његове нетачие иаводе, јер ја нисам назвао разбојииком Адама Богосављевића, него сам ноставпо ргзлпку, која може да иостојн у схватању једиога нротпвинка н једног фнлософа. Г. 'Бурпћ учннно је грдну иенравду мом патрнотском оссћан.у, кад је казао: «да ја не жалнм што је Србија иропала, већ жалим 300 ока кукуруза". Ако мој патриотизам није већн, запста није мањп патрпотизма пон Мнланов.