Народна скупштина

СТРАНА 1086

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

казиевом закону крнвац а мннистар Је дужаи да га узме на одговор. Потпредседник — Иретрес је свршен н сад ваља донетн одлуку ио овој пнтерпелацијп. Г. АвакумовнК иредлаже: да г. мпипстар упутрашњпх иослова иареди истрагу ирема среском начелнпку, што је хаиспо п осу^пвао људе за дело застарела. Ја ћу ставпти иа гласање овај предлог. Ко је за то, да се усвоји овај предлог г. Авакумовнћа тај нска седп, а ко је протпван тај нека устане? (Већина устала). — Већина је устала н према томе одбачен иредлог г. Авакумовнћа. Пошто нема другог иредлога то председништво предлаже нрост прелаз на дневни ред. Ко је за то, да се нреко овс ннтериелацпје ирост диевнп ред, тај нека седн, а ко је противан тај нека устане? (Већина седп). — Црелази се на дневнн ред. Изволте чути даље. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Г. Јовав Авакумовпћ, поводим кривнце Јанка Веселлновпћа бнвшег нредседнпка оиштине коцсљевачке оптуженог за утају државних новаца, иоднео је интерислацију н наводећи у пстој, да је нолицпјска власт среза иоцерског, због утаје ставпла оптуженога Јанка иод крпвичну нстрагу и у иритвор решењем, које је одобрено н ирвостепвпим шабачкнм судом, п да га је за тим нустпла, да се на јемство нз слободе бранп, пита мниистра унутрашњпх дела: 1.,) да лп му је позиато да је Јанко незаконо пушген у слободу; 2.,) да лн јс вољан учиннтп своју дужност ирема пстражнику, којн је закон повредло; 3.,) хоће ли се нобрнрутн, да се Јаико спроведе суду по закону нли га оставнти да шета ио Веиграду н трошн утајенн општпнскн новац; н 4.,) хоће ли учинпти своје, да се истражиик казни но закону, што ово дело није извпдио и Јанка суду сировео у року, који је одрсђен казненпм постуиком. По гласу извешћа иачелника среза иоцерског од 13 Септембра пр. год. поред осталих, стављен је за дело утаје нод крнвнчиу нстрагу н у иритвор и Јаико В^селпповпћ бпвшп председннк опшгине коцељевачке. 1Јо извешћу ис^ог г-.реског начелника 25. нстог месецу (Л» 13014) Јанко је нуштен на јемство да се пз сдободе браии, а по извешћу начелства окружног од 23 новембра нр. годинс .V: 10845 акта кривице Јаиковс, предаге су нстражиом суднјн на постуиак. Нрема томе: 1., Истина је, дајеоптуженн Јанкозадело утаје сгављев нод крнвпчну нстрагу п у иритвор, н овога се ослободио тнме. што га је среска власт пустила на јемство. 2. Миипстар унутрашњпх дела нпје надлежан пздавати упуства истражном суднји за кретања у н>еговој службеној радњи и прнмени закона, па за то му не може нп издаватп наредбе да ускорн ислеђење кривнце Јаикова и овота сироведе су/1 у, а акта ове крнвице иредмег су његово службене дужности и радње. Пн у дисцннлинском односу миннстар унут1 »ашњих дела инкакве непосредне везе са нстражним судијом, као игго се може видети нз чл. 4. н 6 закона о нстражпим судијама. 3. Је ли начелник срсски примсњујући кривичнн постуиак повредио закон, кад је окривљепог Јанак нусгпо на јемстео, мннистар упутр. дела пн у начелу нпје надлежан да црни , јер никојнм законским нрооисом ннје овлашћсн на оцену умесности формалних решења среског начелпика, које овај доноси пао нсљедппк но кривичиом закону н постуику. 4. Мииистар упутрашн.их дсла постара п се, да г у смпслу закоиа о чииовпицима грпђаиског реда, ностуии ^сн одговориим органом среске власгп ако пађе да је ма ко у времсну н.ене надлежностп бно иемараи, те крнвицу иије благовремено нсЉбдио, јср би за то бпо п надлежан и иозиан. До данас нарочита оитужбц, оиаквс прнродс н због оиог иродмета против !

среске иластп министар унутрашњих дела није добио а на против уверен је, да су н иословп око предаје дужности исгражнпм еудијама, п нословн порескн са свима осталим теретнчм н разноврснпм поеловнма што у ресор полиције сиадају, довољап разлог, да се нарочпта немарност код начелника ереза иоцерског ннје могла претпостављати. Но ако она буде доказана он ће мипиетру унутрашњнх дела за то бптн одговоран. Ван овог обећања министар не може ићн даље јер би го ишло вап круга његове надлежиости. Осим тога имам да одговорим и ово, да су за ову псту крнвицу иод нстпм прнликама нсто овако сгав1>еш1 у иритвор и друтн некн људи из нстог се^а н кад је дело отшпло првоетепеном шабачком суду. суд је нашао да онп треба да се иусте у слободу, а само Јанко Веселиновић да осгане у ирпгвору. После тога истражиа власт пустнла је у слободу иа јемство и Јаика Веселиновића. Разуме се да је овде иогажен закон с једне стране, плн од стране судија нрвостеиеног суда, 1ли од стране пстражне властн. Како је меап стало до тога, |.а се закон ин од кога ие погазн, ја сам нреко министра чравде оптужио касационом суду судије првостепеног шабачког суда, којн су решен.ом својим пустплн у слободу оне осталс оитужснике, који су заједно са Јанком Веселиновпћем стављени у притвор за исту кривицу. И сад ако касационн суд казни суднје првостеиеног суда, што су иустнлп оне остале, онда је ириродио да ће н начелипк срескн бнти крив што је то нсто са Јапком Веселпновићем учннио. Јован Авакумовић — Да се г. министар уиутрашњих дела зауставио на првом делу свога говора у коме је са свим по актима верно саопштио Народној Скупштпнн, како се ЈавКЈ Веселиновић доиста налази као оитуженик за утају онштинског новца; како је суд решио да дође у иритвор; н како га је срески начелннк пустио у слободу, ја бпх изјавио иред Скуиштпном да сам у том делу са одговором г. мииистра био задовољан. Ну иошто је г. мннистар у доцнијем свом говору хгео на иекп начин да оиравда среског начелинка, шго је Јанка Веселнновића иустпо у слободу на јсмство, то морам да проговорим неколнко речи иосла овог говора г. министра. Чиста је н доказана С1вар да Је Јапко Веселиновнћ угајао онштински новац; доказана је ствар да је дугоидуго гребало труда н жалаба доте је дошло догле, те је Јанко Песелиновнћ за ту доказаиу утају новца дошао у нритвор ; чпста је ствар да је срески начелник иосле решења судског, ио коме је Јанко само ,1а осгаие у иригвор сам иустио Јанка у слободу. Мннистар уиутрашњнх дела, вели, како ннје надлежан да оцеип, да лн је правнлан рад среског начелника, што је иустпо Јаика Веселпиова носле судског решења на слободу. Доцнијс хтео бн да тај рад срсског иачелника оиравда радом сјдсвнм . Ои каже овде су бнли оптужеии још неки за утају, иа је суд иусгно иеке, а Јаика Веселниовића оставно у нритвору, иа велп, кад је суд могао да ове пусти на слободу, могао је пусти и срескн начелннк Ј. Весолг.новића. Мене нзиенађује такав говор г. мииистра уиуграшњнх дела ; кад за једпога човека суд каже, да треба да се брани нз иритвора; и кад се зиа, да је решење судско, којим се ко ставља у иритвор нзвршио, да иротив тога нема жолбе, ко.је ннтн може ценнти мшшстар уиутрашњнх дела, иити нкоја друга власт; кад је но закону нзвршио решоњо оне властн, која је једнно иадложиа у тпм нриликама да донесе своју одлуку; лад сс зна, да јо но таком пзвришом решсњу, уаишеи Јанко Веселпновић, за угају поваца, ја држим, да миинстар унуграшњпх дела пс1»е да схвати својуЈ дужиост, или — нека мп со за ово но заморн — не може да је схватн, кад сматрп, да није дужан да пита сресвог иачолиика : по коме ираву, ио коме закопу, сме он да меи.а навршио решењо судско V Решењо судско каже: Јипко мора да будс у прнтвору, што има дока;ш да јс он учинио утају. Сресккн иачелник моаа то решсњо, п иажо;нуштам Јанка иа слободу. И г. мниистар као иравднјући то вели: кад је суд могао да иусти једиога, онда каиотип можо да иусти другога. 1'. мипистар нс сме да