Народна скупштина

СТРАНА 1080

Потпредседник — Лко хоКо Скупштина, нека га огласи за хиган, али ]а мислим да то пије нужно, кад је миниСтар правде позвао тај одбор за после подне. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду одговор г. министра унутр. дела на интерпелације. Министар ун. дсла Јован Ђаја — Но предмету спора, који постоји нзмеђу општине пишке и села Каменице и Д. Матејевца око атара, унутили су интернелацију на мене нослаиици г. г. Ианта Срећковић и Живан Жнвановић тражећи да нм се каже, на чему је та ствар и зашто власт ннје натерала та села да своју обвезу исиуне. Н^ овоме ја сам прибавно нове податке и нмам част да одговорим следеће : Из једнога акта мнннстарства иривреде од 16 маја 1888 г. види се : да је се суд оиштине магејевачке обратно миннстру народпе иривреде са захтевом да се одреди синор између Ннша и села Матејевца и да сс расправи нигање о иољачнни, колико нмају да плаћају Г. мннистар ирпвреде саопштпвши ово начелству наредпо му је да се то нитап.е о синору раснрави судом у смислу §. 434. гра1). ност., ако не би бнло несумњнвих правних доказа, којн би искључнлн могућност снора. Сељанн нак сматрајућп да општина нишка н преко гранпца пак свог атара одређује иољачнну, која као што каже начелннк пзносн впше но и сам норез државни, сматрали су да је због спора у атару настало спорно нитање о нољачнни. Општнпа нишка да би обезбедила прнмање нољачине, коју та села пнсу илатила за неколико годнна, ставила је забрану на усеве, чему су се сељаци нротпвплн тако, да је било опасностп да дођс до сукоба. Да би се овај предмет што нре расправио, ја сам 21 јула пр. г., нослао нарочнтог чиновника да вндн у чем) је та ствар н да расправи то ннтање, па мп је исти иоднео извешће, да сељанн истнчу питање о атару као спорно да ио том основу што ниеу нмалн удела при иосгављању чувара иеће да нлате општини нишкој н то Каменичани 3357, а Метејевчани 2743 динара, жалећи се ири том мпиистру народне привреде. Г. мнпистар иривреде, као што гласп извештај извсланииа, допео је ренење, да се с ннтањем о пољачинн стане, дакле да нрестане егзекуција и да се питање о атару раснрави изборним судом. Општниа нишк.а нодиела је Држ. Савегу жалбу иротив обуставе наилаћивања иољачине. Ннтање о атару пде својим рсдовиим путем у смислу § 434 грађ. иоступка и чл. 7. зак. о општпнама, по коме је за расирану оваквпх спорова надлежан пзабрани суд. По мом парочитом налогу управннк вароши Ннша позвао је општипу ншпку да нзбере члапове за изборни суд. Оиштина нишка жалила се ј( менн против тог позива унравитељевог а ја сам међутпм то решење одобрио, Она се иротнв тог мог решења, којим ја одобранам решење управнтеља града Ниша, жалп Држ. Савегу и С *1Д не зиам иа чему је та ствар, јер за решење Држ. Савеча још не знам. Према овоме пе зиа се какав ће бнги крајњи резу.ггат овога пнтања. Минпстар унутр. дела пре мепе п ја учиннлп смо све, да со то нитање мпрпо расирнви, јер морам казати, да су се духови били расналнлн нонпо сељацп нпсу хтели да нлаћају толику нољачипу. Ово се пнтање о сииору има да раснравн изборппм судом, као шго закон налазке. Што се тпче нитања о иољачипи, на сваки начпн ова села је морају нлатптн, а ако буде што сумњиво, суд ће решити, да ли су дужпи ту нољачпиу вратигн п он ће цеппти доказе и једне и друге стране, и општиие нишке п матејевчана и камеиичапа. Према томе, цело се питање своди на то, да се нитање » атару има да расирави нзборним судом, а та јо ствар нред Држ. Саветои, и кад се то буде копачно расиравило, онда ће се коначпо раснравити и питање о пољачнни, Панта Сроћковић — Ја у гланном, управо рећп, иемам нпа да кажем протпв одговора г. мпнистра, јер ои сматра ону овар с гледишта даиашњсг стања стнџри. Међутпм нмам да кажсм ово, да у пово оолобођепии пределима п у целој т.

1 зв. Ст. Србији постојн од памтивека обпчајни закон, којп је био н стварнп закон, у нашој историји, по коме свако село и свакп град пма свој хатар. Такав хатар има н град Нпш као п свако друго село. Поремећај овога налази се у томе, што су ирн бегству миоги сељапи нз разиих села покуновалн извесна добра од Турака и може бити и од Нишлнја н тако су ушлн у хатар града Ннша. По обнчајном праву, ако нма какав Нншлија какво добро у хатару друге оиштине, он мора да нлати иољачпну као н другн, дакле, свој део. Ирема томе није нравилан ноступак начелника, којп сада живп у Нрокуиљу п ја могу да кажем да је овај чнновинк, који је овај пзвештај ноднео г. мппистру, и који је казао, да се обусгавп нлаћање нољачнне, учпнио једно дело за које треба да се казин. Иољачниу су требали да нлате. Што се тиче питања о хагару ја сам поднео једиу интерпелацнју н то иитање не решава се по иашим данашњим законнма, иего га треба решпти оним иутсм, како се решпо н до сад. Град Ннш има своје анте. То су гомиле камења, умке где има угљевља, земље, н т. д. Како се јавн спорно нитање између сељана п Нишлија о хатару, онда је обнчно нзлазно паша, ако је то било у турско време, а ако је то бпло пре, онда је излазио челннк градски, унравитељ оиог округа. Тако нма записгно на внше места, како је излазно, и владнка с грађанством, ишли су од антс до анте н одређивалн хатар. И у Нишу је то нсто бнло, но како смо мп дошли са пашим божем цивилизованпм стварпма, то се почело да кварп, н онда су сељани око Ннша иочелн да наиадају иа хатар нншкн. Ја мислнм да то г. мииистар неће иа1>и у актама, јер је оидашњн начелник, који је био за време напредњака, унншгио та акта. Цуномоћиик нишкп бно је г. Арсеновпћ и он је чражио да пзиђе тај суд ио старипском начнну склопљен, да нокаже где су та акта и где су граннце хагара нишког. Начелник мрзећп па нишлије, што га онн неће да слушају и да бирају наиредњаке бацно је та акта п унпштио. Г. Арсеновнћ казао ми је да тпх акта нема, јер су уннштена само да би се учннила штета нншлијама. Ја мислнм, да нишлије не заелужују да им се чинп гаква ненравда н молио би г. миннстра да тај суд буде склонљен но сгароме. То неће биги нншта рђаво, ту ће битн: владика, управитељ, начелник н кметови из Ниша п околннх села, матејевчанн п каменичанн и других села. Што се тиче обуставе илаћања пољачпне, ја држпм, да је рђаво учињсно. Јер, да се к; ме од тнх сељапа десила каква штета, опда би нишлнје морале сву да је нотегну. Вн знате какав је обнчај код I ас. Аио бп се покварила њива илп бн је стока нрегазила, онда опоме, који на то нмање илаћа нољачипу, има дотпчна онштина да донакнади штету. Дакле, да су ппшлијс наиустпле те њиве, онн би морали сваку штету плаћатн сељанима, а оин међугим пеће да илаћају пољачину. Ја налазим даје неираведно урађено, шго је обустављено илаћање иољачпне, како Је до сад било и ја пећу пматп нншта нротив решења тога суда. То је моје мишљење п молно бн г. минпстра да тако уради. Марко Потровик — Да пнје ово иитање са овога гледишта узео један историк сриски, ја ие бих имао иотребе да о њему говорим, али кад је он узео о овој ствари да говорн с таквог незгодног гледншта, нашао сам со нобуђен да п ја кажем о окој ствари своје мишљење. Г. иредговорннк каже: да је власт врло некорекгно посгупила, шго је обуставнла паплату пол.ачине од суседних села, која су уживала ираво понаше на атару града Ниша, а пикако на атару варошн Ниша. Мепи се чипи, да је г. нредговорник иетнуо ово питан.е на врло ненравно или на врло ногрешно правио земљиште. Ја знам врло добро ноложај Ниша, јер сам се тамо банпо којо кад више од године дцна но јавппм иословима. Зпам да варош Пиш као варош нема, нитн прнродпо може нмати скоро ннкаквих пољапа — ако нма иешто, то јо пспод „Горпце" до (,'Ј1еле-куле и п око ,Јагоднн-мале и низ Нишаву, алп снакојако нема толнко, да може да нанлаћује тако огромну нољачину од некелнко хнљада дпнара, оснм ако оће себп да ириграби и оиште иаро/шо добро, које иринада само граду — тврђави — нишкој, којн ннје својина ни токовина само