Народна скупштина

СТРАНА 1098

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Па како мислим да ии држава ии државна надлештва немају права да спекулишу и тргују на штету држављана, нитн нак могу имати интереса да спречавају легалну зараду нашим занатлијама, то сам слободан, да као народни посланнк замолим г. министра војног, до ми нзволи одговорнти : 1, Ако Мнннстарство војно већ сматра, да кола, која нмају општнне да набаве, ваља оно само да иабави н да општинама рачун иоднесе, онда зашто мннистарство ннје распнсало јавнн стечај за набавку тих кола, као што то наређује закон о држању лнцнтацн.ја, који важн за сва иадлештва, иа и за миннттарство војно. 2, Зашго је рад поверен ноткивачкој школн, кад она није за то позћана н кад у делој земљи има у свакој варошнци добрих занатлија, који бп се тога посла радо ирнмпли ? 3, Да ли г. миннстар војнн мисли и даље да овај посао оставн ноткивачкој школи, на штету грађана — занаглија, којн све државне терете подносе, на нрема томе нмају н права на нзвесне обзнре од стране државе. 8 марта 1891 год. Београд. ннтернелант народнн носланик за град иеоград Милош Обркнежевић Потпредседник — Ово пнтање уиућује се надлежном министру да у своје време на њега одговори. Част мп је нзвеститн Народну Скупштнву да је дошао са осуства посланнк Добра Ружић ; а тако исто да сам због хнтних нослова дао трн дана осуства носланпку Кости Дннићу. Сад прелазимо на дневнн ред. На дневном је реду одговор г. миннстра унутрашнпх дела на интернелације. Изволте чути г. министра. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Посланик г. Ст. Макснмовић упутно је на мене ннтериелацију због нзвршења наплате извесне суме од Радивоја Марвовића из Азање за рачун Кирила Николића из Пожаревца. Г. интерпелант жали се на нехатност власти, на у интерпелацнји чак каже, да том Радивоју Марковићу није предато решење ни до данас. Међутим то не стојн, јер Радивоју је иредато решење. Према томе, отнада ово ирво нитање г. интерпеланта. Што се тиче ннтања, зашто ннје извршено то решење и зашто није наилаћен дуг од овога Радивоја, — одговор је у томе, што нма и других новернлаца, који стоје на реду пре Кирила, међутим нма и меннчног дуга ; и напослетку није ово решсње нзвршено због натрнаностн посла у канцеларији, а сад се ради свим снлама да се загрпаност отклони. Тако кад је овај садањн срески начелник дошао на своју дужност, он је затекао неколико хиљада несвршених иредмета, канцеларију је затекао у највећем нереду, акта разбацана на све стране н тако даље. Према томе видите, да је то једна затрнана канцеларија, да ту треба свим силама да се радн, иотребио је ту један вешт началннк и нерсонал, на да се та затрнаност отклонн. И мислнм да ћете увидети да овоме извршењу није узрок нехатност началника, нитн има до њега крнвице, него је то једино било због затрпане канцеларнје; а обећавам овде да ћу се свим силама старати, 'да у таквим канцеларнјама, где је затрпаносг, повећам нерсонал, бар нрпвреиено, како би сс та затрпаност нредмега што нре одклоннла. Вића Радовановић — Ово је данас друга интериелација од г. иослаиика Стеве Максимовића, којом се он жали и интернелише министра да би своје клнјенте с једнс стране задовољио, а с друге стране да би за свој рачун ускорно нанлату дуга за некога кога је бранио на суду. Свакојако нојава оваких интерпелацнја ннје нрепоручљива ни за друге људе а камо ли за једиог правника н носланика. И ја, изЈављујући на овом месту сажал.ењс, што се таквн случајеви појављују овдс у Скунштинн, те одузимају време важнијим нословииа, нредлажем да Скунштина пређе преко ове интсриелације на нрост дневни ред.

Потпредседник — Претрес је свршен, пошто нема впше јављеннх говорника. Стављам на решење предлог Виће Радовановића. Ко је за то, да сс иреко ове пнтериелацнје иређе на прост дневии ред, нека седн, а ко је нротиван нека устане ? (Сви седе). — Оглашујем, да је Скунштнна усвојпла ирост прелаз на дневни ред. Изволте чути даље. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Истн пооланпк г. Стева Максимовнћ народнн посланнк, унутио је на мене интернелацију, која гласи : зашто је иачелник среза звншког противно закону држао у прнтвору 79 дана Живојина Редића и 'Гурпја, којн је био окривљен за покушај убиства. Ја сам опет од дотнчиог начелннка тражно нзјашпење 1) томе н извешгај који је ноцриљеи и акта окривљет Жииојина Редића тврде да је овај бпо под истрагом п у прнтвору од 25 јула до 11 октобра пр. године, када је предат суду на суђење. До 28 августа 1888 год. бпло је окончаио нслеђење са 1етнрн окрнвљенпка н ако су у размаку до тога времена, ,ва нута ншла акта суду на расматрање сходно чл. 9 Устава, иошто је по истоме делу бпло впше њих иритворено у разном времену. Но н поред тога, окривљени Живојнн н друштво му, иису се могли спровестн суду са разлога, што је по истоме делу бпо окрнвљени Спасоје Јовић механџија пз Кучева за кога је доцније околностпма утврђено, да је н он пмао учешћа у овоме злочину н који се нпје мо1ао добавитп до иочетка мссеца октомбра ир. годнне. Наредпо сам те је Јовић саслушан п он је у своје време па п сада на нротоколу иотврдно да читав месец дана — до 'лонца месеца сентембра ннје бпо у Кучеву, већ по округу ножаревачком радп трговине а у последње време н као народни војник у логору. Доказано је дакле, да је одуговлачење пслеђења ове Живојинове кривнце било независио од иследие власти, но силом околностн. Истина могло бн се рећи да јс нолнцнска власт требала да спроведе дело суду, алн начелннк вели : да је то учинио онда бн се дело кратило на дослеђење, ношто овде није слјчај, да се онтуженик одметиуо нснод властн или бегству дао. Могу вам изјавити, да ја не налазнм, да до начелнпка среза звншког има намерне кривпце у томе : што је Живојина Редића, који је бно окрнвљен за покушај убпства, држао иод истрагом, а у нритвору дуже, но што је у закону као „макснмум" иредвиђено. У осталом ја такве ностуике нпкад не бих одобрио, и ностараћу се да се не дешава да се неко, иреко одређеног рока држи у ирнтвору; али овде, ношто је било више сукрпваца н пошто је требало све исиптати, не налазнм да има намерне кривице. Међутим ја сам воган да увек казннм н овога н другога чиновннка за такво дело, ако ми буде то ко доставно ; али до дана пнтериелацнје нпсам добио ннкакву тужбу иротив оваквога ностунка. Ово је што сам нмао да одговорим на ову интерпелацпјуПотпредседник — Пошто нико не тражи реч, а пошто Скуиштнна мора доиотн одлуку ио свакој интерпелацнјн и.ш шггању, то председннштво нредлаже прост нрелаз на днсвнп ред. (Одобравање). Одобрава ли скупшгнна прост ирелаз на дневни ред ? (Одобрава). Министар унутрашњих дела Јован Хаја — Господа посланици : II. Срећковић, Јованча Јовановпћ н Живан Живановнћ, упутнлн сј на мене јсдну пнтериелацију, а госиода носланици : Тодор Радовановић, Ла)ар Мнлосављевнћ и Лазар Лазаревпћ једно питање одиосио туркиње Фатиме , која јо бнла пребегла у Србнју на роднтељпма враћена у Турску, ноп1т0 је од стране нашнх власти злоставл>ена. Ја ћу вам овде редом изложити факта, на ћете влдетп шта је у стварн. По извешћу, којо сам но овоме тражпо, ствар је овако текла: Ноћу изме!;у 17 н 18 октобра 1890 годнне нребегли су у Брању иоки Јања Стојковпћ, пз Ораовнце у Турској н Фа-