Народна скупштина

92 САСТАНАК

Потпредседншс — Ирима ди Скупштииа чд. 00 — ? (Прима) Известидац прочита чл. 5 7. Потпредседник — Прима лн Скуиштнпа чл. 5 7.? (Прима) Известидац прочита члан 58. Потпредседник — Прима лн Скупштипа члаи 58.? (Прима) Известилац прочита млаи 59.? Потпредседник — Прима ли Скупштииа чл. 5 9.? (Прима) Известидац промита члан 00. Богосав Поповић — Нама је нозиато, да нашо ссљанке саме боје вуну и то боје шишарицом и лишћем, које куно по шуми. Ја мислнм, за такву малснкост да не бн требало да се јав.ка министру п с тога треба овај члан да се вратн у одбор, те да се бол>е дотера. Известилац — За то не мора да се јавл>& министру Члан 5 8 говорн о томе, што ви тражите г. Богосава, н за то само треба да се добије дозвола од дотичног шумара, јер никоме иије дозвољено без дозволо шумара да шуму бере и ломи. Министар привреде — У допуну говора известномеког нмам да кажем : да је овде јасно речено, да се то забрањујо само ио сувим и нлиткнм мршавпм и успртнм земљпштпма, а на другим меотима не забрањује се. Потпредседник — Прима ли Скупштииа чл. 00 (Прима) Известилац промита мл. 61. Божа Кунатровић — У члапу 01 хоће да со учипи доброчинство оним худма, који жнво у плаиинским бедсмима и да нм се дозволн да у гладним годинама нсхране своју стоку у државннм шумама, не чинећи никакву штету. Међутим станљен је цензус од 1 5 динара, т.ј, то ће се чинити само ономе, којн пла1>а мање од 15 дин. Менп се мини, про со тим ноћо иишта да учини, јер онн који плаћају испод порезе они н немају ннкакву сгоку, ного раде на надинцу код другога, за то тражим да Скупштина поднгне овај цензус на 30. дии. Богосав Поповић. — Ја сам уворен да мањина иашнх сељана плаћа 30. дин. пореза, а има их иећина који нлаћају и испод 15. дин. у они имају стоку, ако се дозволи, да секу шуму они ће исећи све и с тога сам ја за то, да се овај члап изостави н да се никако не дозволн тамо. Радоје Костић — Г. Божа Кунатровић каже да је 1 5 дин. врло мала сума и ја се слажсм с тим. Боље избрнсати овај млан са свнм, као што каже г. Богосав, него лн остаиити овако јер који год плаћа испод 15 днн. норез, тај нема стоке н ради на туђем земљишту. Дакле ја сам за то, да се повисп до 30 днн Министар привреде К. Таушановић — Скресивање шума, да се могу у брдсвим иределима лисиица еекн, то је иа велику штету шума, јер се аиа теорисии а и из »раксе, да је иекорисио и штетио по шуме, кад се дрвеће често иреше. Дакле давање лисиика дозволиће се еамо у оним местима, где је ирека аотреба, а у том случају треба нх ограиичити, да буде што мање. Не стоји оио, што каже г. Га које Кости1», ди оии који илаћају 15 дии. норезе, да илаћају 7 динара иа личност а 8 на земљиште. Код иас постоји личиа нореза иај ве^а од 24 дии. а иајмање од 4. Дакле оиај, који илаћа 15. неиосредие порезе тај илаћа 4 — 5 дииара личис иорсзе. Чии се иризиају да је ово некорисио и штетио ио шуме, овда тс. треба ограиичити иа што мањн број. Међутнм, кад се дес( иоплавс, или друге елемеитарпе неиогоде, онда н сама држав;| иритећи ће тнм крајевима у иомоћ. За доказ овоме, да вам иаведем овај случај. Ви зиате, да је ирошла годииа била \ средњу руку добра, иа је ииав било срезова, у којима јс храна нарочнто сточиа издала са свим. И ја сам онда тражио дозволу од Државиог Савета, да могу материјално иритсћи тнм људима у помоћ, да могу набавити хранс за себе н за своју стоку. Дакле, кад наиђу тако велике неиогоде, држава је нозваиа, да прнтекпе у момоћ свима могућим срествима, да тај свет ие пронадие и оиа ће то и чииитп. Ово што је овде иредвиђено, давиће се оида, кад буду мање родие године, те да се сиротиња иомогне, а оии, којп су богатијн, оии ће илн иешто од стоке продати илп иешто од храие, на ће се тако нсхраннти. Ако дозволите, да се овим нравом могу корисгнти и они, који нлаћају 30 днн. иорезе, као шго иредлаже г. Костпћ и Куидовпћ, онда би то зиачило дозволите целој

- 12 МАРТА СТРАНА 1111

Србији, да се овим користи, јер је врло мали број сељака, 1соји илаћају иреко 30 дин. иорсзе. Вожа Кундовић — 1Нто рече г. мииисгар, да јс врло мали број сс-ака, којн нлаћају преко 30 дин. норезе, наиослетку, да му ворујем, да је тако, иошто нмам повитивннх података о иротпвном. Само зиам толнко, да људн, који нлаћају 15 дииара норезе, да се оии иајшиие заиимају сточарством. На иослстку, кад г. мниистар вели, да је миого 30 днп. ја бпх мристао, да се та цифра иусти мало мање, али гек да се подигне изнад 15 дннара. Радоје Костић — Г. мннпстар рече, да је сечвњс бриика ио теорпји штетно за шуме. То се мени не доиада. Ја шам, да која се год гора креше, да је боља. Но међутим овде се та сеча уиотребљава, где за добро нађс шумска уирава I где то мннистар одобри, а не оиде где ко хоће и како хоће. Дакле стојп мод коитролом. А да се нсћс иа варварски начни иуме у гамањивати, јемство иам је то, што ћс се за шумаре мостављати људп, а ие као до сада. С тога ја мислим, да се овај члан нлп нзбрнше, нли дасе овај цензус иоднгие иа 30 дни. Известилац — Ово доброчинство даје се саио лнцима сиротног стања, а која су лица снротног стања, то је одређеио у онипниском закоиу н закоиу о иорези. То су она лииа која нлаћају псиод 15 дпи. норезе. Њима се н дају уверења сиротиог стан.а. Према томе мнслим, да јс ово са свим умесно и да би требало да осгане по предлогу мннистровом. Потпредседник — Нретрес јс свршеи. Ставнћу на решење ирво иредлог одборске већпие. Ко је за то, да се усвоји мњење одборскс већпие, тај некз седи ко је против, тај иска устаие? (Већииа седи). — Објављујем, да је усвојено мњење одборсхе већиие. Иввестилац чнта чл. 62. Потпредседник — Прпма ли Скуиштнна ирочиганп члан (Прима). Известилац чнта чл. 63. Потпредсодник — Прнма лн Скуиштнна ирочитаип члаи? (Прима). Известилац ирочита чл. 64. Радисав Митровић — Госнодо, овако једиа одредба бпла је уиета у нроЈект закона, који јс изист пред Скупштниу 1687 и 1888 год. Скуиштииа је о тиме члаиу водила дугу дебату п реишла, да се тај члаи нзбрише. Газлога има довољно протмву овога члаиа а иајглавиијн је тај, што особнто у брдским пределнма дмвљач а осебито курјаци, међутим лисице и др. чнин велнке штете, и ие трсба је иустнтн да се и внше*размиожава. За зечеве и срие има одредба у кривичном икону, која забрањује да се у извесно доба године илн са • вим та днвљач лови. Срие ,јо забрањено ловитн са свим, а (ечеве кад сс миоже. Према овомс а и због тога, што овим члаиом закоиа може да се чнни п злоуиотреба тиме, што људн у чоједпннм крајевима морају носнтн оружје, да би се одбранили од злнх људн п од зверадн, па могу шумарн за њнх казатн, дв су попели пушке, да иду да ловс, те да за то буду кажњавапи Прсма томе мпслим, да овај члап треба избрнсати. 11а])оду неће бити нраво, што јс ударена такса н иа лов као што је то н у Аустрнјн, Док код иас иије био моиопол дувана, швабе су иам говорилп, доћи ћс то н код вас, н као за иашу несрећу све оно што је код њих долазп и код иас. Прсма овоме, ја иредлажем, да се овај члаи избрнше, и молим 10 послапика, ако су вољнп, даме иогиомогну. (Потиомажу га) Мил. Лешјанин — У свима добро уређеннм државама иостоји закон о лову п давању лова иод закуи. С тога сам ја протмваи да ово као нешто сиоредио дође у овај закои. Овде сс каже, да инко не сме без одобрења у државиим шумама, у рекама н потоцнма, које се налазе у обпму тпх шума, лови дивљач н рибу. То јо врло растељнва ствар. Може иеко ноћн у лов, где исма близу државис шуме, — одакле је државиа шума удаљепа 1 — 2 сата, — а шумар га државин ухвати н Кажс да јс ј државиој шумн и онда га казни Дакле, ја бнх бно за то, да се ово изостави, а да се изда нарочнти закон о лову н давању лова иод закуи. Станко Потровић — Ми се сви заузпмамо, да овај закон створпмо као нужаи за иаше шуме у оиште. Како за оиште,