Народна скупштина

95 САСТАНАК — 15 МАРТА

СТРАНА 1159

тнвној подели земље, најмање по две апотеке, и то би бпо изузетак, али нравило ипак, да осгане. Ја би молно носланнке, да ме нотпомогну. (Помажу га). Тривун Милојевић. — Овде сс каже, да се то има конкурсом учинити, а пије стаиљено ако су дуже иреме практнковали, јер један ма колико да учн на страни, ако није практиковао, не ће мо1ш да примењује своје знање. Ја бих- био, дакле, за то, да се дода: да је дуже времо практиковао. Известилац — То има дал>е у овоме нредлогу. Сретен Гогић. — Иредлог Косте Борпсављемнћа са свим је уместан, т. ј. да свака окружна варош има по дие апотеке, а нарочито но оним варошима око којих има више села као што је н. нр. варош Чачак, око кога су три среза: драгачеиски, љубићски и трнавски и у којима има нреко 30.000 становннка и за све те срезове н за варош Чачак има једна апотека у иароши Чачку, а сем тога апотекар је такав да нико не ће код њега да дође да узме лекоие. Ја би молио 10 посланика да ме потномогну, да по окружним варошнма буду две аиотеке. (Помажу га). Љуба Ђирић. — Неуместан је предлог Косте Борисав.*.евића, кога је потпомогао Сретен Гогић. Ви знате да у Србијп има и таквих вароши у којима нема вишо до 2 — 3 000 душа и кад би ту бнле две апотеке значи ла не дамо ш> једноме ни другоме да живи. Такав пример имамо у Књажевцу а нарочито у Ћуприји. Ћуприја је мало окружно место и састоји се ве11Нном из сељана или досељеннка Банаћана. Кад би данас бнле дпе апотеке у Ћупријн, значило би убити их н не дати им да жике. Ја мислим, да је довољно да на три хиљаде душа буде једма апотека, а овоме нредлогу нема места. Председник — Нретрес је свршен. Иредлог г. Косте Борисављевића потпомогнут је, али није донешен написан и према томс не може се гласатн о њему. Стављам на гласање предлог по мишљењу одборовом. Ко је за то, да се чл. 2 4 прими по мишљењу одбора нека седи, ко је против нек устане? (Бећина седн). — Објављујем да је Скуиштина усвојила мншљење одборско. Известилац прочита чл. 2 4 тач. 0. Председник — Прима лп Скупшгнна ову нзмену у тач. 6. (Прима). Известилац чита тач, 13 у чл. 24. Опде но старом закону стојн рок од године дана, а у предлогу стоји 3 месеца. Одбор је то изменио у толнко што јо у место три месеца, ставио шест месеца. Дакле тај члан гласиће овако: Кад се апотекару апотека одузме, или кад после смрти његоне ие оставн наследника за апотеку, према тач. 1 4, апотека ће се најдаље за 6 месеци продати ономе, који претходно од мпнистра унутрашњих дела добије уверење, да ће дозвол>ење за држање апотеке добпти ако апотеку купи. Живан Живановић — Ту стоји, да се апогека прода за годину дана, али ја држим да треба воднти рачуна и о томе да ли је та апотека на расправу масе и у таквом случају анотека је масена ствар и та расправа масе расправља се судским путем и за то би молио да остано у таком случају дотле, док се не расправн маса. Ја би молно да то прнми и г. изиестилац. Известилац — Шест месеци довољан је рок, да се н маса расправи. Председник — Претрес је свршен. Ирима лн Скупштина тач. 13 по предлогу одбора'( (Нрима). Известилац чита тач. 14. Она ће према одбороиом мишљењу гласити оиако; „Но кад после смрти апотекарове остане удовица, онда се може анотека држати на име умрлог апотокара, а за рачун његоие удоиице најдуже једну годину дана а по том ће се изложити продаји према одредби тач. 13 овог закона; у случају, да после апотекара остану и деца његова, апотека предаће се администратору и можо се држати на рачун умрлог апотекара, а за рачун њсгове деце највише трп године. По ако носло смрти апотекареис остану мушка деца пунолетна а женска удомљена

нли би то у року раније од три годиие постала онда ће поступити према одредбн тачке 13 оног закона." Други став тач. 1 4 одбор јс јодпогласно решио да со изостаии као што је предложено. Тривун Милојевић — Ја имам да учпиим Једиу примедбу. Хоће лн се то разумети и аа ове аиотекаре, иојн су стеклм ираво и њихоке жеие даду аиотеке иод зак)и, н мримају отуд но 30—40 дуката, или 1>с се то разуметн за у будуће? Ја бих молио г. известноца да ми то објасии. Известилац — Ио себн се разуме, да ће се то одиосити иа све аиотекаре у оиште. Тривун Милојевић — Оида доб])о — дазиамо, н иека се занише да стари аиотокари губе нрава моноиола. Председник — Прегрес је свршен. Прима ли Скунштина тачку 14, но мншљењу одборовом ? (Црнма). С овим је свршеио ираво читање измена н доиуиа у зак. санитетском. На реду је извештаЈ одбора о нредлогу ноиа Марка Петровића и другова да се нзменн заком о адмииистративној иоделн земље. Молнм нзвестноца да заузме своје место. Известилац Радоје Костић — чита иредлог нон Марка Нетровића и другова о мзмеии у закону о адмнинстрат. иодели ; за гнм ирочита мншљење Држ. Савета, најзад мпшљење одборско са одвојеиим мишљењем Томе Бојичића. (У У4-ом састаику). Председник — Пристуна се начелној дебаш. Марко Петровић — Ништа мн тако загонетио нензгледа у решавању овога интања, као мншЉење Држ. Савета. Држ. Савет толнко је еиергнје утрошно у овоме интању, да ме је за цело нзненадпо његов нзвештај, кад сам га нрочнтао У овоме пптању, овако снтиом ои је утрошио најкруиинјс идеје државие, а у велику идеју штедње може се рећи сав је утоиуо у овој ирилицн н то забачен у интању од ситиих 200о до 3000 дпиара већег издатка. Међутим кроз Држ. Савет ирошла су миого н миого круинијих нитања, иа која је ои требао много впше своје фппансиске н државне снаге да утроши и а га иисмо у тим круиинм нрнликама видилп тако издашног у томе, као у овој овако ситиој ирилпци, што ме јако зачудпло. Држ. Савет налазм, да бн због 2 — 3 хиљаде дпиара ушгедс требало овај иредлог одбацитн, те тако осгавитн да иарод овог планииског краји ирелази са оволпком даљином п даље преко толиких кршева, река и врлети, док до1)е у овако удчљено му место среске власти. Где је ту иравншост, где лн увпђавиост државиичка госиодо, — кад се због једиог тако сшпог иптерееа, због 2 — 3000 дии., снречава нзвршење овог иредлога, од овако Сигиих пнтереса једног дела грађаиа огаџбнне сриске, којн се ио овом иптању налазе данас у врло иезгодним н тешкпм географским ирмлпкама?! Разумем и разумео бн штедњу ондс, где ие би бнло очевидног уштрба за ноједине делове грађана сриских, за ноједпие крајевс иаше зсмље, — али чииити уштеде н оиде, где ће се ова плаћатн животом граЦиа, где ће се оне илаћати здрављем њиховим, где је са свнм очнт п иеоспораи губнтак времена н новца, где ће грађаин земље да за љубав штсдњс гих 2 до 3000 хнљаде дии. иотрошнтп и 30.000 дин. због тога, што пм среска канцсларија инје оиде, где би пм било ближе н угодиије, — подцеипти дакле, све те велнке жртве п нретиоставитити им овакву једиу малу уштеду — да се најближе нзразим рећи ћу, да иема никаква оиравдаиа разлога. Што је овнм трагом иошао н одбор, већином гласова, ја му толпко пе могу ин замернти, јер у томс су одбору махом људи, који овај крај ие иозиају. Једнии иознавалац овпх ирнлика н тешкоћа народннх у овом интању који је био у ИС10 време к члан одбора, то је г. Тома Бојичић, који је одвојио своје мишљење н иристао да се подиесени иредлог усвоји, а ои као иопосредан нозиавалац иужде народне у овом иитању и бпо Је иајнадле.книјп да се његова реч у одбору чује н примн, али се н 1о тамо нревндело. Госиодо, нмајче иа уму да ово инјо заво1;ење ночога среза, као што вели Државни Савет н одбор, него је оно иред-