Народна скупштина

СТРАНА 1140

Председник — Изволте чути једну интерислацију на г. миинстра фииаисија. Известилад чига: Интерпелација на Господина министра финансије Ирплнком дебате о буцету, г. министар је нзмеђу оста,10г рекао, да се фннансиско стање наше државе зиатно нонравнло, да су дуговн државип смањеин. Међутим иама је нознато, да стоји нрогивно. Нарочито задужењ^ код Народне Баике нрестављл се нетачпо. Зато тражпмо да нам г. миппстар фннанспја одговорн : 1. Колико је дуга загекла раднкална влада код Народне Банке, нрп саставу владе после абднкације; 2. Је ли, кад, н чнме раднкална влада тај дуг нлатнла; 3. Шрлпко је дуговала наша држава Иародиој Баицн крајем 1889 године. 4. Колпко дугује др.кава Бапцп крајем 1890 годние. 5. Зашто г. инннстар то дуговање није споменуо ири сироводу буџета за 1891 год, у свом инсму од 10 Новембра 1890 год. н 6. Чнме је г. мипнстар био овлашКен да учини то задужење код Народне Бапке, п за што је оио, кад су мпннстру буџетом стављене потрсбпе суме иа расположсње. 14 Марта 1891 год. Београд интЕгиилАНти: Ј. Ђ. Авакумовић, Ст. Д. Рибарац, Тома Јовановић, Д. А. Машић. Председник — Ова ннтериелација уиућује се надлежиом мпиистр}, да одговори на њу у законом року. Изволте чути иекоднко указа Краљевских Намесиика. Известилац чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I. по милости божјој и вољи народноЈ Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На нредлог Нашег мнннстра иравде, а по саслушању Министарског Савста решнлп смо н решавамо : ,Овлаш).ује се Наш министар нравде да редовпој Иародиој Скунштнни сазваној на даи 1 иовембра 1У90 дод. можс иоднстн иредлог, да му се одобрн накнаднн кредит из државне касе од 155.000, колико је нотребно за измнрење трошкова на нздржавање судскнх иритворннка п осуђспика у казиеинм заводнмг! до краја ове годннс." Наш мнипстар правде иека ово решење нзвршн. 3 децембра 1890 год. у Београду. Јов. Ристић с. р„ К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министир ираолс М. Кр. Ђорђевић с. I-. Нредлог гласи : ПРЕДЛОГ министра прапде Народној Скупштини Буџсчом 311 ову 189(1 годину, коју је Пародиа Скупштииа била одобрнла, одрсђено је 370.000 дннара на храпу

и издржавање судских прнгвореиика, као н на издржавање осуђенпва у казненим заводнма. Како је број судскпх нритвореннка н осуђенпка у казнеиим заводнма знатно нарастао, да одобрепа сума није бнла довољна, да иокрије све трошкове око издржавања ирнтвореиика односно осу1)еника. то је иотнисатн нмао част нредлс>жптн миннстарском савету, да Л1 у на ову цнљ одобрн накнадни пздатак од прве законодавне Скуишгннс пзпште потребио одобрење. Но како је п ова сума већ нзцриљена, а међугим судовн и унраве казнених завода још траже, да нм се накнаднп иредитп на ову цељ отворе, те ће према њиховом тражењу |ребати још 70.000 дниара за покриће трошкова до краја ове годпие. С тога иотнисатн минисгар правде пма част предложитм Пародиој Скуиштнни на решење следеће : „Одобрава се мниистру иравде иакаадни кредит нз државие касе од 155.000 дииара, колнко је потребно за нз.мирење трошкова око нздржавања судскпх иритвореипка и осућепика у казненпм заво днма до краја ове 1890 годнпе." 3 децембра 1890 год. у Београду. минис1а1' правди М. Кр. Ђорђевић, с. р. Секретар чита : У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србијз МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег мнинстра народне ирпвреде, а ио оаслушању министарског савета решилп смо н решавамо : „Овлашћује се Наш мпипстар иародие нрнвреде да ирвој ])едовиој Народној Скуиштиии сазваиој за 1890 годину подиссс иреддог, да може нз државпе готовиие за 1891 годииу изузети ради нснлате иеисилаћених рачуиа још 10.000 дииара, иорсд оуме буџетске одобреие у 50.000 дпиара, на огрев и каицелирнјске иогребе, н да издатак иокиже у рачуиима свога расхода за 1890 год," „Наш мниистар народие привреде иека изврши овај указ." 4. марта 1891 год. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар народне иривреде К. С. Таушановић. Истн гласи : ПРЕДЛОГ министра народне привреде Народној Скупштини Буџетом за 1890 годнну, одре1;еио је иа огрев и каицеларпске потребе мпиистарства пародие прпвреде п подчињених му надлештава 50.000 дннара, која је сума на ову цељ н расноређена. Но на терет ове нартнје чнњони су пздагци око усељавања н исељавања ноједниих надлештава како у сеоскнм трошковнма тако н ирсиравкама п доиравкама. Штампаин су свн законскн иредлозн по струцн миннстарства народио привредс н набанљанн су сви стручии листови, кн.иге и карте, иа је сума ова недовољиа. Свс друге нснлато сом канцсларпјског магорнЈала, агрева п освотлоња вршеис су нз ове паргнје, заго, што за нсте надатко буџегом инје одре1)еиа нивакова друга сума, н иабавка со јо и нснлати морала да нзнршн.