Народна скупштина

СТРАНА 11-19

Секретар чита; У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости бошјој и вољи народној Краља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На нредлог Нашег мииистра народне привреде, а но саслушан>у Министарског Савега решилп сио п решавамо: „Овлашћује се Наш Мнннстар народне привреде да редовној Народној Скупштпнп сазваној за 1890 годину ноднесе предлог да за исплату непсплаћених рачуна од раннјпх годииа за иабављенн матерпјал тслеграфски, штампање књпгп и блаикета ио струцн телеграфској, иоред суие буџетом му одобрене од 30,000 динара, још и суму од 37,474.69 динара може изузети из државнс готовнве, па нздатак показати у рачуннма свога расхода за 1890 годину.,, „Наш мпнпстар народне нрпвреде нека нзврши овај указ." 4. Марта 1891 г. у Београду Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. г. Ј. Бели-Марковић с. г. Министар 4 иародпе примреде К. С. Таушановић. Исти гласи : ПРЕДЛОГ министра народне привреде Народној Скупштини Буџебом за 1887 рачуиску годину. којп је буџет важно н за 1889 годниу бпло је одобрено па нодизање телеграфских линнја отварање новпх телеграфскпх штацнја, набавку анарата штамнање н повез књига н бланкета, као н друге нотребе ио струцн телеграфској 30,000 дпнара, којој суми кад се дода 1 за месец Новембар п Децембар исте годиие ирема закону од 2 Новембра 1889 годпие о нзравиању рачуиске с каледарском 10ДПН0М 5,000 свега је одобреио 35,000 дннара. За време за које је буџет 1887 годнне важпо, биле су иотребе, да се телеграфскс линпје морале пренашатн са старог свог места дул железничке нруге, а н иове иодизатн због внше ново отворенпх станица, на је због тих нотреба морао да се набавн н мио!0 већи материјал, као стубови, жпце, изолатори, дпјафрагме, плави камеи, цннк и друге потребо, и овај је исплаћиван из суме буџетом одобрене, а рачуин управе државие штамиарпје а мгампање књнга н блаикета пренашани су из годппе у годпну нрема прииедбп стављеној у буџегу код исте паргнје, тако да је у овој 1889 годнпн остало управп пенсплаћених рачуиа од раинјих годниа у сулн 33,829.09 дннара, једап рачуп г. мпиистра војног за узсту изолисану жнцу од 145.75 дппара п за купљена два хугова аиарата са свнма прпиадлсжећим деловима од 3,499.75 дпнара, свега 37,474.69 дпнара. Пошто се ови рачунп према закону о буџету нису моглн да нсилаге због педовољпог кредита у ирошлој 1889 годинн, нпти нздатак у рачупнма расхода но струцн овог мпннстарства за псту годнну ноказати без законодаппог решења, мој је нредходнпк подиео предлог ирошлогодишњој ванредној Скуиилпнн, но ова због свог расиуста ннје донела никакво решење но овој ствари. Уа то част мн је ноиова иоднети редовној Иародиој Скуиштини сазваиој за 1890 10дппу нредлог да изволн решитн: „Одобрава се мннисчру пародпс ирпвреде, да може из државне готовнне пзузетп суму од 37,474.69 дннара, за пс-

нлату пеисплаћених рачуна од ранијнх годпна за набављенн матернјал телеграфскн, штамиање књига и бланкега, ио струцн тслеграфској и проче, поред суме буџетом за то одобрепс му од 30,000 днпара, па пздатак показати у рачунима свога расхода за 1890 годину " ИБр. 1474 4. Марта 1891 г. % у Београду Мипистар народнс привредс К. С. Таушановић Секретар чига: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјо) и вољи наролној Краља Србије МИ КРАЉЕВСНИ НАМЕСНИЦИ 11а нредлог Нашег миннстра народне прнвреде а ио саслушању мнннстарског Савста, решилн смо и решавамо: „Овлашћује се Наш иинистар иародие ирнвреде да Пародној Скуннппнн чазваној за 1890 годину ноднесе нредлог, да може на терет државие готовиие за 1890 годнну, показатн у рачунпма свога расхода још п су.му од П.874'26 дпнара, иоред одобрепе му еуме буџстои у 8000 дпнара, на иутне, иодвознс н сслндбене ци.шковс чпновнпка, званичника н служитеља целе струке*" „Наш министар народне прнвреде нека изврши овај указ." 4. Марта 1891 г. у Београду. Јов. Ристић с. ]>. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Мциистар иародие нрипреде К. С. Таушановић. Истн гласи : ПРЕДЛ.ОГ министра народне привреде Народној Скупштини Буџетоа за 1890 годииу одобрено је на путне, нодвозие н селндбсне т|»ошкове чпновинка, зваинчиика и слулапеља целе погерене мп струке 8О(.0 дииара. Ова је сума сувише мала, кад су пнтереси државие службе захтевалп ве!>и размеппај чнновипка новерене ми сгруке, нзаишљапа су ноједипа лнца рад > контролнсања државннх прпхода н њене имовиие усљед иојављеинх злоупотреба код пој днннх пошгаиско-телеграфскнх надлештива, шпљање начелнпка иоштанско-гелеграфскиог оделења у 11арнз на ме1/ународпи телеграфски коигрес као иреставнпка сриске државе, а и шпљање г. г. Сгевапа Р. Поиовпћа државног саветиика н Косге Стевановика надзорннка царннарннце у Турну-Сеферин но радн важнпх трговачкнх н другпх државних ногреба, чија је дпјурна нзнела суму нреко ноловиие буџегом одобрене суме. Пошто се нрема § 14 закона о буџету већп пздатци по овој нартнјн нпсу моглн да учпне, од суме буџетом одобрене без накиадиог кредита, а државни су интереси захтевалн, како изашпљање начелинка нонггансво-телеграфског у Парнз, тако н г. г. Поновића п Стефановп^а у Турпу-Ссферпп а н ве1|е рлзмештање иоједии. чииовнива иоверене ми струке, н пошто сам као министар дужан бпо ннтересе државие да штптим свугде где опи зактевалн буду, учнппо сам нредлог Мннистарском Саве1у за нахиаднп креднт, којн ми је у седннци својој од 20 Новсмбра 1890 год. а иошто је н сам )всреп бпо о иредложеној му нотребп и одоб^но да могу нз државпе готовнне за 1890 годнну пзузетп још 7200 дппара за нсплату